Komentar
Batina ima jedan kraj – još uvek
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Lideri Zapadnog Balkana koji su u Skoplju učestvovali na skupu ''Plan rasta: Zapadni Balkan i Evropska unija'' su potpisali zajedničku izjavu da „shvataju“ „izuzetan“ značaj saradnje u regionu i „zajedničkog“ integrisanja u Evropsku uniju. EU će implementaciju tog plana platiti nekoliko milijardi evra
Ideja koja se iznedrila u Evropskoj uniji da se Zapadni Balkan ne odrodi potpuno od Brisela je sasvim u duhu predsednika Srbije Aleksandra Vučića: hajde da se ne zamajavamo mnogo sa demokratijom i nekim evropskim političkim i društvenim vrednostima, nego da vidimo kakav biznis možemo da napravimo. A mogu za to vreme u stranu da se stave i bezbednosna i spoljnopolitička pitanja i, uopšte, različiti pogledi na svet, samo neka se obrće novac.
Ta zamisao koju od skora reklamiraju evropske birokrate i nije tako nelogična: kada već preko tri decenije ne ide onako, kako je integracija u EU ovog podneblja bila zamišljena, valja pokušati da se dodatnim finansijskim stimulacijama podgreje zainteresovanost zapadnobalkanskih država za „evropske integracije“ koja je ohlađena večitim floskulama o „evropskoj perspektivi“. Nevera u bilo kakvu „evropsku budućnost“ bitno je u međuvremenu smanjila politički uticaj EU na region.
Svi zajedno na put u EU
U tom smislu su lideri Zapadnog Balkana koji su učestvovali na skupu “Plan rasta: Zapadni Balkan i Evropska unija“ održanom u Skoplju – predsednik Srbije Aleksandar Vučić, premijer Severne Makedonije Dmitar Kovačevski, premijer Albanije Edi Rama, premijer Crne Gore Milojko Spajić, premijer Kosova Aljbin Kurti, kao i ministar finansija i trezora u Savetu ministara BiH Srđan Amidžić – u ponedeljak potpisali zajedničku izjavu koja ima 11 tačaka.
Njena suština je da „shvataju“ „izuzetan“ značaj saradnje u regionu, da Plan rasta predstavlja „novu priliku za promociju ekonomskog i socijalnog približavanja regiona Evropskoj uniji“.
Konkretno: „Zajedno, kao region, koncentrisaćemo naše napore na promovisanje regionalne ekonomske integracije kroz zajedničko regionalno tržište zasnovano na pravilima i standardima EU dok istovremeno unapređujemo otvaranje tog tržišta ka jedinstvenom tržištu EU“.
Poklonu se u uslove ne gleda
U periodu od 2024. do 2027. EU će za tu svrhu za 6 država (Plan Kosovo tretira kao nezavisnu držvu) izdvojiti „dve milijarde bespovratne pomoći i četiri milijarde evra povoljnih kredita“.
Poklonu, makar i uslovljenom određenim ekonomskim reformama i dobrim ponašanjam, se ne gleda u zube, ali je Mađarska, primera radi, kao neto primalac iz EU fondova samo u 2022. godini povukla skoro 4,6 milijardi, a Hrvatska nešto preko 1,5 milijardi evra.
Pominju se, doduše, u Izjavi i „prepoznavanje zamršenog geopolitičkog pejzaža koji karakterišu ruska agresija protiv Ukrajine i tekuća kriza na Bliskom istoku“, kao i „poštovanje demokratije, osnovnih prava i vrednosti i vladavine prava, uključujući one koje se bore protiv korupcije i suzbijaju političko mešanje u nezavisne institucije koje treba podjednako da služe svim građanima“, ali nije to suština.
A i da jeste, pitanje je koliko bi srpska vlast, čiji predstavnici najavljuju da će „Skok u budućnost“, tj. 2027. godinu, Srbiju koštati preko 17 milajardi evra, bila spremna da svoju politiku podređuje evropskim zahtevima za taj „sitniš“, koji Aleksandar Vučić može da pozajmi za tili čas od svojih arapskih i kineskih prijatelja.
Novac iz Plana rasta nije, naravno, jedini koji se na Zapadni Balkan sliva iz EU, on je zamišljen kao stimulativna dopuna postojećoj podršci, tj. pretpristupnoj pomoći. Sa više od tri milijarde evra bespovratne pomoći u protekle dve decenije, EU je „najveći donator u Srbiji i glavni partner u podršci razvoju i reformama“, podaci su Evropske delegacije u Srbiji.
I ta, i druga pomoć, ni jednom jedinom rečju nisu uslovljeni, recimo, time da Srbija konačno uvede sankcije Rusiji, ili da „slučaj Banjska“ dobije sudski epilog i Milan Radoičić se ne šeta slobodan po Srbiji, ili međunarodnom istragom prošlogodišnjeg izbornog procesa.
Nikad, ništa kao ovaj plan
Pomoćnik državnog sekretara SAD za evropska i evroazijska pitanja Džejms O’Brajan izjavio ovom prilikom da su se sve države regiona Zapadni Balkan u Skoplju javno izjasnile da će raditi zajedno kako bi brže postale deo Evropske unije (EU).
„Nikada do sada nismo videli plan poput EU Plana rasta za Zapadni Balkan. On ne kaže da se urade reforme koje će biti procenjivane kasnije, on kaže da ukoliko države naprave određene reforme onda će njihove kompanije i stanovnici imati četiri slobode koje ima Evropska unija vrlo brzo“, rekao je O’Brajan.
A Evropska unija je u decembru prošle godine poručila zemljama Zapadnog Balkana da više nemaju vremena da čekaju da normalizuju međusobne odnose i da to mora da se uradi brzo, jer je to uslov da se iskoriste sredstva iz Plana za ekonomski rast.
S obzirom da sve drugo što se evropskih integracija i regionalne sradnje tiče ide traljavo, valja pozdraviti “Plan rasta: Zapadni Balkan i Evropska unija“, ali njegov značaj ne treba ni precenjivati.
Rečima Srbije Aleksandra Vučića: „Što se tiče Srbije, predstavili smo naš plan ekonomskog rasta za naredne tri godine i on je u skladu sa onim što radimo sa EU. Učinićemo sve da reforma bude takva da imamo pristup finansijskim sredstvima što pre, sa svima ostalima. Verujem da ćemo svi zajedno, radeći na ovom planu, napraviti veliki napredak“.
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Premijer Vučević najavio je nove informacije o ostavkama, ali od toga nije bilo ništa. Prvo da veliki šef izračuna kako mu se to uklapa u priču da se radi i gradi, kako da pogibiju petnaest ljudi pretvori u tek manju neprijatnost
Sprski đaci su infinicirani očajem svojih roditelja, nezadovoljstvom nastavnika i bahatošću države. Sistem je truo, pa teško da će pare rešiti problem
Ne znamo i ne možemo da znamo da li je do prekida programa RTV-a došlo zbog akcije 14 minuta tišine ili slučajno. Ali to ne menja suštinu
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve