Foto: Androscoggin County Sheriff's Office via AP
"Uradio sam šta je bilo do mene, čak i više od toga, bukvalno sam im nacrtao šta će da uradi", kaže Šon Hodžson, prijatelj Roberta Karda koji je u ubio 18 osoba u Mejnu
Šon Hodžson je brinuo za svog prijatelja Roberta Karda kojeg je poznavao skoro dve decenije. Video je da njegov nekadašnji cimer i rezervista američke vojske postaje paranoičan i besan, istovremeno ima pristup oružju i odbija da primi pomoć. Hodžson je uradio, kako kaže, najtežu stvar u životu i to sve prijavio svom nadređenom u vojsci.
„Mislim da će da pukne i izvrši masovno ubistvo“, napisao je u SMS poruci 15. septembra.
Šest nedelja kasnije, 25. oktobra, Kard je ubio 18 osoba u kuglani i baru u Luistonu, Mejnu. Bio je u bekstvu dva dana, nakon čega je pronađeno njegovo telo. Pretpostavlja se da se ubio.
„Nisam bio u njegovoj glavi i ne znam kroz šta je tačno prolazio. Ali, znam da sam bio u pravu“, rekao je Hodžson u ekskluzivnom intervjuu u Asošiejted pres.
Mnogo upozoravajućih signala u vezi sa Kardom je bilo dokumentovano. U maju, njegovi rođaci su upozorili policiju da postaje paranoičan i da su zabrinuti jer ima oružje. U julu je Kard bio hospitalizovan u psihijatrijskoj ustanovi dve nedelje, jer je gurnuo jednog rezervistu i zaključao se u motelskoj sobi. U avgustu mu je armija zabranila da nosi oružje dok je na dužnosti.
Njegov prijatelj je u septembru poslao najjasnije upozorenje i rekao nadležnima da promene šifru na ulazu u trening centar vojnih rezervista, kao i da se naoružaju ako se Kard pojavi.
„Molim vas, mislim da on nije dobro u glavi“, napisao je Hodžson.
Ali, nadležni su odbili da se suprostave Kardu i samim tim propustili da intervenišu i spreče najveće masovno ubistvo u istoriji Mejna.
Za Hodžsona je to veoma teško da prihvati, i odbacuje navode policije koja ga je u izveštaju opisala kao čoveka koji preteruje.
„Uradio sam šta je bilo do mene, čak i više od toga, bukvalno sam im nacrtao šta će da uradi. Ne znam da li sam mogao jasnije to da im kažem“.
Njegova priča, ipak, daje jasniji uvid u to šta je sve propušteno da se uradi kako bi se sprečio masakr.
Vojska je u odgovoru Asošiejted presu na pitanja o istrazi i Hodžsonovim upozorenjima, navela da ne treba žuriti sa zaključicima dokle god se ne okoča nezavisna istraga Generalnog inspektora u vojsci.
„Spekulacije u ovom trenutku, kada ne znamo sve detalje, mogu da utiču na ishod istrage. Više detalja biće poznato kada se istraga završi“, naveo je porparol rezervista Edi Lionhart.
Šerif Džoel Meri, koji upravlja okrugom Sagadahok u kojem je Kard živeo, nije odgovorio na pitanja Asošiejted presa da li su Hodžsonova upozorenja shvaćena ozbiljno, ali je prethodno rekao da je njegova kancelarija bila „potpuno transparentna“ u saradnji sa nezavisnom komisijom koju je imenovao guverner.
Hodžson kaže da ne zna gde su se desili propusti, ali veruje da je moglo da se učini više i da se spreči tragedija.
Među uhapšenima za tragediju na železničkoj stanici u Novom Sadu su i ministar građevinarstva u ostavci Goran Vesić, kao i Jelena Tanasković, vršilac dužnosti generalne direktorke „Infrastruktura železnice Srbije". Vesić demantuje da je uhapšen i tvrdi da se sam prijavio istražnim organima
Raspala se država, raspao se sistem; da li je barem jedno od toga moglo da opstane, makar nauštrb onog drugog? Ili su bili vezani istom bodljikavom žicom?
Porast vojnog budžeta Srbije izazvaće reakcije drugih zemalja u našem regionu u kojem nismo uspeli izgraditi međusobno poverenje i predvidljivost. Ne treba biti spoljnopolitički ekspert da se već sada predvidi virtuelna trka u naoružanju zemalja u regionu koje to sebi ne mogu priuštiti
Privatni univerziteti, domaći i strani, dobiće pravo na finansiranje iz budžeta, a status budžetskog studenta verovatno će se deliti više po naklonosti i lojalnosti nego po zasluzi. Ne delim mišljenje ministarke prosvete da mladi ljudi odlaze iz ove zemlje zato što u njoj nema dobrih univerziteta. Oni odlaze iz ove zemlje zato što u njoj više nema nade. A bez kvalitetnog obrazovanja, nema ni budućnosti
Alija Balijagić ne može biti ni junak, ni hajduk, već samo dokaz nemoći države da kontroliše ekstremno nasilje. On je samo do kraja razgolićena slika surove društvene stvarnosti koja razume samo strah
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
