Tema zadržavanja mandata posle decembarskih izbora, za koje opozicija tvrdi da su pokradeni, polako postaje tema u kojoj padaju i teške reči. Tako se na Fejsbuk stranici udruženja građana Savski nasip ispod jednog posta razvila žustra polemika.
A u samom postu se kaže: „Opozicija koja uđe u nelegitimnu skupštinu je nelegitimna jer samo nelegitimna opozicija može davati legitimitet nelegalnim odlukama takve skupštine, tj, izigravati fikus.“
U koaliciji “Srbija protiv nasilja” za sada još nema jedinstvenog zvaničnog stava, a predstavnici ove koalcije naglašavaju da govore u svoje ime.
„Uskoro ćemo izaći sa jedinstvenim stavom“, kaže za „Vreme“ Aleksandar Jovanović Ćuta, kandidat za poslanika.
Kako kaže, njegovo mišljenje je da treba zadržati poslanička mesta i da takav stav ima većina u toj koaliciji.
„Mi smo te mandate pošteno zaslužili. Nikome ništa nismo ukrali. Uz to, već smo imali iskustvo prazne skupštine iz vremena bojkota. Šta time dobijamo? Moja filozofija života je borba“, kaže Jovanović.
Ko je za, ko je protiv
Osim Jovanovića, za uzimanje mandata su se izjasnili Jelena Jerinić, koja je i u prethodnom sazivu bila narodna poslanica i koja je na ovim izborima bila na listi “Srbija protiv nasilja”, kao i predsednik Izvršnog odbora Pokreta slobodnih građana Aleksandar Radovanović.
Zdravko Ponoš, predsednik „Stranke Srbija centar – Srce“ smatra da beogradske mandate treba vratiti, zato što su tu brutalno pokradeni izbori, dok je lider Demokratske stranke Zoran Lutovac samo rekao da je spreman na to da mandat ne uzme.
Radikalno protiv uzimanja mandata su iz stranke “Zajedno”, koja nije ni osvojila mandate jer su njeni kandidati prenisko na listi.
“Verujem da je stav većine građana da se ne sme ući u legalizaciju izbornog procesa ulaskom u parlament. Ako ukazujemo na neviđenu krađu, ne možemo prihvatiti fabrikovane rezultate u kojima smo ko zna koliko oštećeni. Ja to doživljavam kao prihvatanje mrvica sa stola koje je Vučić udelio opoziciji, ma koliko to jesu procenti mukotrpno dobijeni”, rekla je za “Vreme” kopredsednica te stranke Biljana Stojković.
Šta bi značilo odbijanje mandata?
Kako je u auturskom tekstu za „Vreme“ napisao Svetislav V. Kostić, vanredni profesor Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu, „ponovo se javljaju oni dobro poznati glasovi kritike svega i po svaku cenu, koji idu i dotle da traže da se građanska opcija, Srbija protiv nasilja, odrekne svojih mandata. Ti glasovi, nadam se nesvesno, pozivaju građansku Srbiju da sama izvrši svoju kastraciju“.
Jer pogledajmo, piše Kostić, šta bi to tačno značilo vraćanje mandata koalicije Srbija protiv nasilja:
Po sili zakona (na našu žalost mnogi od javnih poslenika nisu skloni upoznavanju sa sadržajem istog pre iznošenja svojih stavova u javnosti) 65 poslaničkih mandata ove koalicije bi se preraspodelilo ostalim partijama, na prvom mestu SNS-u koji bi onda umesto 128 imao 177 poslanika. SNS bi sam stekao ustavotvornu većinu pa bi opet mogao da razmatra ideje poput produženja broja mandata Aleksandru Vučiću – zašto da ne, kad su mogli i Mađari i Turci, a i Rusi, što ne bismo mogli i mi. A međunarodna zajednica se čini spremna da dosta progleda kroz prste našem lokalnom kabadahiji.
Na ovako nešto mogu pozivati samo nepošteni, neodgovorni ili pak neuki ljudi, naročito ako za tu borbu u prve redove ne nude sami sebe i svoje bližnje. Srbija ne mora da ide najgorim od svih mogućih puteva, a to je svakako onaj međusobnih sukoba. Ona ima pravo na bolju i nesrećom neopterećenu budućnost i za nju se vredi boriti.