„Roditelji više čak nisu ni u strahu, već se pitaju dokle će da traje ovaj cirkus“, kaže Marija, majka učenice jedne beogradske škole koja je prošle sedmice svakog dana primila dojavu o postavljenoj bombi.
„Muka ti je kad vidiš šta sve BIA može da uradi, bave se objavljivanjem privatnih priča o političarima, a onda ne mogu da reše ovo sa dojavama“, kaže Marija za „Vreme“.
Od početka godine samo u Beogradu je bilo više 2.000 lažnih dojava, samo prošle sedmice više desetina, mahom u školama. Zabeležena je i dojava da su postavljene bombe u svim vozilima gradskog prevoza.
Pohvala hapšenjima
Posle svega, konačno se oglasila i Vlada Srbije saopštenjem u kojem navodi da je policija identifikovala nekoliko državljana Srbije, ali i osobu iz inostranstva, koji šalju dojave o bombama u beogradskim školama.
Kaže se da je „u toku temeljna istraga“ zbog sumnji na krivično delo izazivanja panike i nereda.
Dojave su stizale i na adrese aerodroma, sudova, bolnica, a u veoma malom broju slučajeva otkriveni su oni koji su ih slali.
Jedna od lažnih dojava rasvetljena je Novom Pazaru. Policija je kao počinioce prošle nedelje identifikovala dvojicu učenika osnovne škole uzrasta 12 i 13 godina, koji su u prethodnom periodu slali mejlove o postavljenim bombama.
„Policija je sa dečacima obavila razgovor u prisustvu roditelja i o svemu obavestila Više javno tužilaštvo u Novom Pazaru i Centar za socijalni rad u ovom gradu. Po nalogu Višeg javnog tužilaštva u Novom Pazaru, protiv roditelja dečaka podnete su prekršajne prijave zbog postojanja osnova sumnje da su učinili prekršaj propuštanje dužnog nadzora nad detetom“, naveo je MUP u saopštenju.
Glavno pitanje – ko to radi
Profesor Goran J. Mandić sa Fakulteta bezbednosti Univerziteta u Beogradu kaže za „Vreme“ podseća i na veliki talas dojava po izbijanju rata u Ukrajini prošle godine.
„Prvo treba da se postavi pitanje ko to radi? Moje razmišljanje je da se to radi organizovano spolja. Ovi sporadični slučajevi gde nekog uhvate, to je zanemarljivo. Ne može pojedinac to da uradi, već iza svega stoji organizacija, to je jedan oblik specijalnog rata.“
On smatra da ovde institucije čine sve što je u njihovoj moći, ali napominje da se sa ovim problem sve češće suočavaju i druge zemlje.
„I u Zapadnoj Evropi su krenule dojave. Prošle godine ih nije bilo mnogo, ove godine su krenule prilično. Postavlja se pitanje ko tim dojavama gađa i njih i nas? Odnosno, da li je ista ili različita organizacija koja čini to“, navodi naš sagovornik.
Šapić bez povoda optužuje opoziciju
Predsednik Privremenog organa Grada Beograda Aleksandar Šapić i kandidat SNS za gradonačelnika je prošle sedmice povodom lažnih dojava u nekoliko beogradskih škola poručio: „Potražite neko drugo mesto gde ćete skupljati poene pred izbore.“
Time je praktično optužio političke protivnike da stoje iza svega. Za Gorana J. Mandića ovakva izjava nema nikakvo utemeljenje.
„Ljudi uopšte nisu svesni da sa bezbednošću nema igre“, kaže on. „Postavlja se pitanje, da li neko ko voli ovu zemlju može da šalje lažne dojave. Ko je prošle godine skupljao političke poene kad smo takođe imali lažne dojave. Ili ko je pre 10 ili 15 godina skupljao političke poene i kako neko uopšte može da skuplja političke poene kad su u pitanju lažne dojave o postavljenim bombama?“
Kopipejst efekat
Nema naznaka da će lažne dojave prestati. Naprotiv, kaže Bojan Elek iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku – što se više izveštava o tome i vidi da nema posledica za izvršioce, to će ih više drugi kopirati.
Kako je Elek rekao za Insajder, tako i deca – recimo ona koja su uhvaćena u Novom Pazaru – mogu naprosto dojaviti bombu kako bi izbegla kontrolni ili pismeni zadatak.
Tu, kaže Elek, nema leka osim da se razgovara sa učenicima i studentima i pojasni im se da nije vredno dojavljivati tako ozbiljnu stvar da bi se izbegao test.
„Ukoliko je pošiljalac preduzeo mere predostrožnosti, dakle sakrio IP adrese, obrisao tragove, skoro je nemoguće utvrditi ko je slao pretnje“, pojašnjava Elek.
On podseća da je prošle godine pronađeno da pretnja u Srbiji navodno potiču sa računara na egzotičnim mestima poput Malija i Pakistana. A onda je gotovo nerešiv problem kako doći do tih ljudi.
Svaka dojava do sada je, srećom, bila lažna, a početkom godine, predstavnici vlasti su lažne dojave okarakterisali kao specijalni hibridni rat protiv Srbije koji se vodi iz inostranstva.
B.G./Insajder
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
