Foto: Promo
"Drago mi što su Lost Country, posle francuskih, prepoznali i arapski kritičari. Pretpostavljam da to znači da je naša priča o odnosu majke i sina pokrenula srca ljudi u različitim kulturama", kaže reditelj Vladimir Perišić
Film Lost Country reditelja Vladimira Perišića, koji se trenutno prikazuje u bioskopima širom Srbije, našao se među troje finalista za najbolji evropski film u izboru Arab Critics Circle, saopštili su danas producenti.
„Drago mi što su Lost Country, posle francuskih, prepoznali i arapski kritičari. Pretpostavljam da to znači da je naša priča o odnosu majke i sina pokrenula srca ljudi u različitim kulturama, sto je čini univerzalnom. Posebna mi je čast što se film nalazi u društvu sa Fallen Leaves Akija Kaurismakija, koga smatram jednim od najvećih živih filmskih autora“, izjavio je Perišić.
Lost Country prikazuje Srbiju 1996. godine, tokom studentskih demonstracija protiv vlasti Slobodana Miloševića, a radnja prati priču mladog Stefana koji prolazi kroz sopstvenu revoluciju, suočen sa činjenicom da je njegova majka portparolka i saučesnica korumpirane vlasti protiv koje ustaju njegovi prijatelji.
Lost Country je, kako ga Perišić opisuje, ljubavno pismo publici zbog toga što predstavlja rediteljev dug neprofesionalnim glumcima – naturščicima: Miodragu Jovanoviću, Lazaru Kociću, Ani Simeunović i, konačno, glavnom junaku Jovanu Giniću sa kojim se i sam identifikovao.
„Razlog zašto koristim autobiografski materijal je samo zato što sam siguran da ću u odnosu na to da budem tačan. Nemam potrebu da pričam svoju priču, ali imam potrebu da koristim svoje iskustvo: školu koju sam dugo gledao, Vojvodinu u kojoj znam kako se menja svetlost“, rekao je nedavno Perišić.
Hvaljen od kritike, film je priča o petnaestogodišnjem Stefanu – Jovan Ginić je za svoju ulogu dobio nagradu Otkrovenje Kanskog festivala – koji je rastrzan između, kako je i sam Perišić opisao, ljubavi i lojalnosti prema majci i svom ličnom, unutrašnjem moralnom imperativu.
Godina je 1996, trajale su studentske demonstracije protiv Miloševićevog režima, a Stefanova majka bila je istaknuta predstavnica korumpirane vlasti. Ovdašnju javnost je zaintrigirala i paralela između autobiografije i fikcije, s obzirom da je majka Vladimira Perišića, Nada Popović Perišić, devedesetih bila ministarka kulture u Vladi Srbije.
Kako je u intervjuu za „Vreme“ rekao Perišićem, misli da uspeo da dođe do univerzalne priče koja čini da je naš političko-istorijski kontekst samo jedna vrsta arene u kojoj se odvija drama između majke i sina.
„Osim toga, tu je i eho trenutnih dešavanja u Evropi, na Zapadu, gde raste ekstremna desnica, vraćaju se na scenu protesti omladine… Ja sam se pitao da li će politizovanost moje generacije izgledati anahrono i nerazumljivo stranom gledaocu. Ali kako su današnje generacije opet politizovane, deluje mi i da na toj ravni film uspeva da komunicira sa publikom“, kazao je reditelj i scenarista filma.
Jovan Ginić, koji tumači glavnu ulogu u filmu Lost Country, na ovogodišnjem Kanskom festivalu dobio je nagradu „Otkrovenje“.
B.G./FoNet/Vreme
„Barabe i bitange od blokadera su iskoristile Vidovdan da najave konačni fizički obračun sa studentima koji samo žele da uče i da ispune svoje ustavom zagarantovano pravo na znanje i obrazovanje. Neće biti dozvoljeni napadi na njih“, kaže predsednica Narodne skupštine Ana Brnabić
Suđenje aktivistima SNS-a za napad na studente u Novom Sadu odloženo je jer se jedan od optuženih nije pojavio. Prema navodima odbrane, nalazi se na lečenju. Sud je novo ročište zakazao za 30. jun
Vidovdan će u Beogradu obeležiti dva suprotstavljena skupa – studentski protest i okupljanje pristalica vlasti. Režimski mediji već najavljuju nasilje. Da li je na delu zastrašivanje i odvraćanje građana od protesta
Kako je bivša partnerka ministra Darka Glišića ubrzano napredovala u karijeri i postala vlasnica nekoliko nekretnina na ekskluzivnim lokacijama?
Koja su ustavna ovlašćenja, a koja stvarna uloga šefa Vlade Republike Srbije Đura Macuta u političkom pozorištu Aleksandra Vučića. I kakvu odgovornost povlači njegov pristanak na degradaciju i obmanu građana
Aleksandru Vučiću sada ostaju samo stari, provereni metodi klasičnih diktatura jer ove moderne metode zaluđivanja i trovanja javnosti trokiraju. I to mu se, međutim, obija o glavu
Ne brani Vučić državu, već sebe od države. Sa bubnjem na leđima i gitarom u rukama ovaj čovek-orkestar izvodi dve-tri iste pesme bez sluha, uz falširanje i ispadnje iz ritma. Takvi su mu i vlast i politika. U najkraćem – opasni po okolinu
Hapšenja profesora, kažnjavanje ljudi, otkazi novinarkama… Režim Aleksandra Vučića se sveti i tek će da se sveti. To je dekadentna faza režima, ona pred kraj
Izbori u Kosjeriću i Zaječaru
Kako je naprednjački brod počeo da tone Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
„Najgora stvar koja može da se desi u filmu je da se pridržavate scenarija. Priča mora da se inkarnira i za mene je film ono što dolazi pre scenarija“, objašnjava reditelj filma Lost Country koji otvara sutrašnji FAF
“Jedna je stvar osloboditi se kolonijalnog gospodara, a sasvim druga da počneš da savladavaš roba u sebi. Do tog unutrašnjeg oslobođenja još nismo došli. Oslobodili smo se Turaka, ali se nismo izgradili kao slobodni subjekti. Autoritarizam se stalno vraća. Sve boreći se protiv Turaka, tražimo i nalazimo naše sultane”
Ima 15 godina isto koliko i Stefan koga igra u filmu „Lost Country“, zna ko je Milošević ali nije istraživao to vreme u kome živi njegov filmski lik - kaže ovogodišnji dobitnik “Otkrovenja“ Kanskog festivala
