Sporazum sa Kinom: Koje je voće izvozna šansa Srbije?

U Kini je sredinom oktobra potpisan Sporazum o slobodnoj trgovini za 10.412 proizvoda iz Srbije. Analitičari ukazuju da za izvoz u Kinu treba obezbediti veliku količinu i kvalitet robe, pod uslovom da transportni troškovi nisu neisplativi, jer bi prevoz kamionima bio skoro nemoguć zbog daljine, a avionski preskup.

Srbija bi mogla da na jedno od najmnogoljudnijih tržišta na svetu izvozi svoj višak pšenice, kukuruza, suncokreta, ulja i voća, a pre svega jabuka.

Pročitajte još Sporazum sa Kinom: Kakva je korist za Srbiju?

Profesor Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu Zoran Keserović kaže za portal Biznis.rs da pozdravlja taj sporazum jer jeste zadatak države da uspostavi bilateralne odnose, pogotovo sa većim državama gde postoji mogućnost izvoza.

“Svojevremeno sam govorio kad sam bio u Maroku da je, na primer, to ogromna zemlja u koju može da se izvozi naše voće kao što su jabuke, šljive, trešnje. A sada to isto mislim i za Kinu. Ovaj sporazum je dobar jer je to mnogoljudna zemlja od 1,4 milijarde stanovnika. Oni jesu najveći proizvođači jabuka na svetu sa proizvodnjom od 43 miliona tona, dok se ukupno u svetu proizvede nešto više od 70 miliona tona, tako da je udeo Kine ogroman”, objašnjava Keserović.

Pročitajte još Slobodna trgovina sa Kinom: Gde je najveća opasnost, a gde dobit

Međutim, bez obzira na to, ukoliko uđe samo 0,5 odsto našeg voća na to tržište to je značajna stavka.

“Sigurno da jabuka može da se izvozi iz Srbije u Kinu, mi imamo dobar kvalitet i sortiment, jedino je šteta što su mnogi poljoprivrednici iskrčili sortu fudži koja je tamo vodeća sorta u Kini, ali i u svetu. Ali mogu da idu jabuke koje imaju crvenu boju okožice ploda kao što su klonovi iz grupe gala. To su na primer devil gala, aron gala i crveni delišes, ili pink lejdi. Od ostalog voća veliki potencijal za izvoz na kinesko tržište ima zamrznuta višnja koja se dosta izvozi u Evropu, i možda ono što bi trebalo da vrati stari sjaj, a to je izvoz suve šljive koji je nažalost mnogo opao na oko samo 5.000 tona godišnje”, navodi Keserović.

B.G./Biznis.rs