Iz Vlade Srbije saopšteno je da je uputila obrazložen predlog predsedniku Srbije da raspusti Skupštinu i raspiše parlamentarne izbore. Kako navodi Radio Slobodna Evropa, datum izbora je poznat, ali ne i troškovi.
Pitanje je koliko će građane koštati izlazak na birališta 17. decembar.
Građani Srbije će birati novi sastav republičkog parlamenta – drugi put u dve godine.
Istog dana, u pokrajini Vojvodini na severu biraće se i novi sastav pokrajinskog rukovodstva, a lokalni izbori biće održani u Beogradu i još oko 70 gradova i opština.
Iz budžeta će se partijama davati novac za izbornu kampanju, a državu će koštati i izborni dan – od štampanja listića, preko dnevnica za članove biračkih odbora.
Koliko tačno sve to košta, u ovom momentu nije poznato.
Nevladina organizacija „Transparentnost Srbija“ procenjuje da će za finansiranje kampanje i izbornog dana država izdvojiti najmanje 25 miliona evra.
„Ali pored toga, imamo i troškove koji nisu lako uhvatljivi, kada se javni resursi, najčešće nelegalno, koriste u kampanji. Nelegalni troškovi su možda i veći od ovih legalnih“, kaže za Radio Slobodna Evropa programski direktor Transparentnosti, Nemanja Nenadić.
Nevidljivi troškovi kampanje
U budžetu Srbije za 2023. godinu, nema stavki za finansiranje izbora, jer u ovoj godini nisu bili planirani.
Taj trošak će se iz državne kase opredeliti naknadno, iz budžetske rezerve, kad izborni proces zvanično počne.
Prema rečima predsednika Srbije Aleksandra Vučića, raspisivanje izbora se očekuje ove sedmice.
A u nedeljama pred početak kampanje, predsednik je najavio i jednokratnu pomoć za više od 1,6 miliona penzionera u Srbiji, u visini od 20.000 dinara (170 evra).
Kako se iz budžeta deli novac za izbore?
Novac za kampanju, učesnici izbora mogu obezbediti iz privatnih i javnih izvora, odnosno iz budžeta.
Kako se raspoređuje državni novac propisano je Zakonom o finansiranju političkih aktivnosti.
Prema tom zakonu, država za kampanju obezbeđuje novac u visini od 0,07 posto poreskih prihoda u budžetu republike, pokrajine ili opštine, u zavisnosti od toga koji izbori se raspisuju.
„Ono što se sada može znati je koliko će novca dobiti učesnici izbora. Taj iznos je nešto manji od deset miliona evra, ukupno“, računica je Transparentnosti, na koju podseća Nemanja Nenadić.
Budžetski novac se, potom, deli na sledeći način: 40 odsto se u jednakim iznosima deli proglašenim izbornim listama koje su se izjasnile da će koristiti javni novac.
Da bi dobili te pare, učesnici izbora moraju da polože jemstvo – novac, bankarske garancije ili hipoteku na imovinu.
Preostalih 60 odsto državnog novca za kampanju deli se nakon izbora – onim listama koje su osvojile mandate, srazmerno rezultatima.
Oni koji na izborima osvoje manje od jedan odsto glasova, moraju da vrate pare državi.
Uslovi su nešto drugačiji za izborne liste nacionalnih manjina – oni moraju da vrate novac ako osvoje manje od 0,2 odsto glasova.
Donacije građana – deset prosečnih plata
Privatni izvori za finansiranje kampanje političkih partija su, na primer, krediti, zajmovi ili donacije – odnosno novac koji građani ili firme poklanjaju partijama.
Maksimalni iznos donacije građanina političkoj stranci je deset prosečnih plata.
Za firme je maksimalni iznos donacije tri puta veći – najviše trideset prosečnih mesečnih zarada.
Još 10.000 (85 evra) dobiće različite ugrožene grupe stanovništva, ukupno njih 220.000.
Isplata će biti krajem novembra i početkom decembra, u jeku kampanje, što je deo stručne javnosti opisao kao pokušaj uticaja na birače.
To je jedan od načina da se malo suptilnije utiče na volju građana, da pomisle kako im vlast čini ustupke, kako bi se podigla popularnost stranaka na vlasti“, ističe Nemanja Nenadić.
Vlast demantuje da je reč o uticaju na birače i svoje mere naziva „dodatnom pomoći“ i „brigom države“.
Izborni dan i dnevnice
Osim kampanje, državu će koštati i sam izborni dan.
U te troškove, pored ostalog, spadaju štampanje izbornog materijala, transport, rad biračkih odbora i ostalih članova izborne administracije.
Na prošlim izborima 2022. godine, kontrolori su dobijali dnevnicu od 2.000 dinara (oko 17 evra).
Nemanja Nenadić iz Transparentnosti podseća da je za dnevnice na prošlim izborima izdvojeno oko 1,6 milijardi dinara (13,6 miliona evra) i da je to bio najveći trošak.
„Koliki će tačno ti troškovi biti na predstojećim izborima, ne zna se, jer se ne zna broj izbornih lista koje se kandiduju, pa samim tim ni broj članova biračkih odbora i komisija, kao ni visina dnevnice“, dodaje on.
B.G./Slobodna Evropa
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com