Svet su subotu probudile užasne slike poginulih i ranjenih Izraelaca u iznenadnom napadu palestinske militantne grupe Hamas iz Gaze. Hiljade raketa ispaljene su na izraelske gradove. U pokolju je ubijeno oko 700 Izraelaca i preko 400 Palestinaca. Na obe strane je na hiljade ranjenih ljudi.
Da će slike razaranja još uvek trajati govore svakodnevne vesti u kojima piše, gotovo iz časa u čas, da je neko kidnapovan – bilo da se u tom trenutku nalazi na ulici ili u svojoj kući.
Pročitajte još Izraelski 9/11: Erupcija zamrznute mržnje
Na društvenim mrežama tako kruže video snimci otetih žena, dece, vojnika i starijih ljudi koje vozila militantnih grupa odvoze u nepoznatom pravcu.
Ali ko su militantne grupe koje su u središtu sukoba Palestine i Izraela?
Hamas
Hamas, ili Islamski pokret otpora je sunitska islamistička teroristička organizacija koja deluje kao vođa Pojasa Gaze, ali ima veliki broj pristalica svuda po Palestini, piše Glas Amerike. Osnovan je 1987. tokom Prve palestinske intifade (ustanka). Njegove vođe borave u zemljama širom Bliskog istoka, uključujući i Katar.
Pokret se zalaže za dva cilja: kraj jevrejske države i stvaranje islamske države od reke Jordan do Sredozemnog mora i „oslobođenje Palestine“. Pošto odbijaju da priznaju državu Izrael, nasilno su se usprotivili mirovnom sporazumu iz Osla koji su sredinom devedesetih potpisali Izrael i Palestinske oslobodilačke organizacije (PLO).
Hamas je preuzeo vlast u Gazi posle palestinskih parlamentarnih izbora 2006, kada je optužio predvodnika PLO Mahmuda Abasa da organizuje zaveru protiv njega. Nakon građanskog rata između Hamasa i Abasovog pokreta Fatah, Hamas je preuzeo vlast u Gazi 2007. godine. Od tada je bilo više sukoba sa Izraelom. Hamas je više puta ispaljivao rakete u Izrael, a izraelska vojska je bombardovala Gazu.
Pročitajte još Napad Hamasa na Izrael: Šta znamo dosad
Finansiranje napada, obuka i naoružanje stizali su iz Irana. Još tokom ranih devedesetih je Iranska revolucionarna garda bila zadužena za obuku pripadnika Hamasa, što su oni i iskoristili da pokrenu nekoliko ratova protiv Izraela 2008, 2009, 2014. i 2021. U svakom od tih napada terorističke organizacije su ispalile hiljade raketa prema izraelskim populacijskim centrima.
Pored Izraela, Hamas je proglašen za terorističku organizaciju u SAD-u, EU, Kanadi, Egiptu i Japanu. Hamas je deo regionalnog saveza koji čine Iran, Sirija šiitska islamistička grupa Hezbolah u Libanu i svi oni se protive američkoj politici na Bliskom istoku i Izraelu.
Islamski džihad
Pokret su krajem sedamdesetih osnovali Fati Šikaki i Abdel-Aziz Odeh koji su dobili podršku Palestinaca nezadovoljnih delovanjem PLO-a na čijem čelu je tada bio Jaser Arafat. Šikakija su 1995. na Malti ubili najverovatnije izraelski agenti.
Grupa se zaklela da će uništiti Izrael i zameniti ga islamskom državom koja će se prostirati širom onoga što je do 1948. bilo nazivano Britanskim mandatom nad Palestinom, uključujući Zapadnu obalu i Gazu koje je Izrael osvojio tokom rata 1967.
Islamski džihad, kao i Hamas, dobija novac i obuku od Irana, a izraelske obaveštajne službe procenjuju da se radi od desetinama miliona dolara na godišnjem nivou. Imaju drugu najveću mrežu naoružanih pripadnika u Gazi posle Hamasa i štabove u inostranstvu, u Bejrutu u Libanu i Damasku u Siriji.
Za razliku od Hamasa, Islamski džihad ne osporava palestinske parlamentrne izbore i ne deluje da ima ambicije da formira vladu u Gazi ili na Zapadnoj obali. Izrael, SAD i evropske zemlje proglasile su Islamski džihad za terorističku organizaciju.
Hezbolah
Hezbolah ili „Božju stranku“ osnovala je 1982. godine iranska Revolucionarna garda. Njeni primarni ciljevi bili su „izvoz“ Islamske revolucije i borba protiv izraelskih snaga koje su napale Liban tokom Libanskog građanskog rata (1975-1990).
Hezbolah je zadržao naoružanje i po završetku građanskog rata kako bi se borio protiv izraelskih snaga koje su okupirale jug Libana u kojem dominira muslimansko šiitsko stanovništvo. Godine gerilskog ratovanja dovele su do povlačenja Izraela 2000.
Hezbolah je demonstrirao vojno napredovanje 2006. tokom petonedeljnog rata sa Izraelom. Rat je izbio nakon što su pripadnici Hezbolaha ušli u Izrael, oteli dva vojnika i ubili nekoliko. U ratu je u Libanu poginulo 1.200 ljudi, uglavnom civila, i 158 Izraelaca, uglavnom vojnika. Hezbolah je ispalio hiljade raketa na Izrael.
Njena vojna moć je porasla nakon što se rasporedila u Siriju 2012. kako bi pomogla predsedniku Bašaru el Asadu u borbi protiv uglavnom sunitskih pobunjenika.
Hezbolah poseduje precizne rakete, za koje tvrdi da može da pogodi sve delove Izraela. Pre dve godine, lider Hezbolaha Sajed Hasan Nasralah rekao je da grupa ima 100.000 boraca.
Iran daje Hezbolahu oružje i novac. Sjedinjene Države procenjuju da je Iran za Hezbolah godišnje izdvajao stotine miliona dolara. SAD su proglasile Hezbolah za terorističku organizaciju, kao i Saudijska Arabija. EU smatra vojno krilo Hezbolaha terorističkom organizacijom, ali ne i političko krilo pokreta.
Vlasti u Argentini su okrivile Iran i Hezbolah za ubistvo 85 ljudi u bombaškom napadu na Jevrejski centar u Buenos Ajresu 1994, kao i dve godine ranije na ambasadu Izraela kada je ubijeno 29 osoba. I Hezbolah i vlasti u Teheranu su negirale odgovornost, piše Glas Amerike.
A.E/Glas Amerike
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com