Zakon, koji je pola sata pre isticanja roka potpisao predsednik SAD Džo Bajden, predviđa finansiranje vlade do 17. novembra, što će članovima Kongresa omogućiti da pregovaraju o punom budžetu za fiskalnu 2024. godinu koja počinje u nedelju.
Mera, osim finansiranja vlade na trenutnom nivou, obuhvata i novac za katastrofe, ali ne i za dodatnu pomoć Ukrajini koju je Bela kuća tražila.
Nacrt zakona prošao je u Senatu, koji većinom čine demokrate.
Predviđeno je da administracija bude hitnim sredstvima finansirana narednih 45 dana, do 17. novembra.
Bez pomoći za Ukrajinu
Zakonom o privremenom finansiranju nije obuhvaćena pomoć Ukrajini, što je prioritet Bele kuće kojem se protivi sve veći broj republikanaca, ali povećava saveznu pomoć u katastrofama za 16 milijardi dolara, čime je ispunjen jedan od Bajdenovih ključnih zahteva.
Posle haotičnih dana previranja u Predstavničkom domu, predsedavajući Kevin Makarti iznenada je odustao od zahteva svog desnog krila Republikanske stranke za oštrim rezovima i umesto toga se oslonio na demokrate da usvoje zakon.
„Ovo je dobra vest za američki narod“, naveo je predsednik SAD Džo Bajden u saopštenju.
On je takođe rekao da Sjedinjene Države „ni pod kojim okolnostima ne mogu dozvoliti da se američka podrška Ukrajini prekine“ i da očekuje da će Makarti „održati svoju posvećenost narodu Ukrajine i obezbediti prolaz potrebne podrške Ukrajini u ovom kritičnom trenutku“.
Odlaganje blokade kratkog daha
Da zakon nije usvojen, oko milion i po zaposlenih u saveznoj vladi bi se suočili sa otpuštanjima, a bez plate bi ostalo i više od dva miliona aktivnih i rezervnih vojnih trupa.
Međutim, odlaganje blokade, navodi AP, je kratkog daha, uzimajući u obzir sve čvršći stav među desno orijentisanim poslanicima, koji je sa ovim zakonom odbačen u korist dvopartijskog pristupa.
Ali gubitak pomoći Ukrajini bio je poražavajući za predstavnike obe stranke koji su obećale da će podržati ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog nakon njegove nedavne posete Vašingtonu.
Za deset godina tri zatvranja vlade
Delimično zatvaranje vlade 1. oktobra bilo bi četvrto u poslednjoj deceniji, a usledilo bi samo četiri meseca nakon što je savezna vlada zbog spora u Kongresu bila blizu situacije u kojoj ne bi bila u mogućnosti da plaća račune. Stalni sporovi o budžetu zabrinuli su finansijska tržišta, a kreditna agencija Mudis upozorila je da bi to moglo da nanese štetu američkom kreditnom rejtingu.
Predsedavajući Predstavničkog doma, republikanac Kevin Mekarti, i Bajden u junu su postigli dogovor kojim bi vlada bila finansirana sa hiljadu 590 milijardi dolara u fiskalnoj 2024. godini, ali su konzervativni republikanci tražili dodatno rezanje budžetskih troškova od 120 milijardi dolara, uz oštre mere za zaustavljanje priliva migranata na američkoj granici sa Meksikom.
Trenutni spor odnosio se na relativno mali deo američkog budžeta za ovu fiskalnu godinu koji iznosi 6 hiljada 400 milijardi dolara.
Pojedini republikanci zapretili su da će smeniti Mekartija s položaja predsedavajućeg ako usvoji budžet uz podršku demokrata.
Bivši predsednik Donald Tramp, potencijalni Bajdenov protivkandidat 2024. godine, na društvenim mrežama je tražio od svojih saveznika u Kongresu da zatvore vladu.
Z.S/RSE/VOA
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
