Foto: Pixabay/Biljana JovanovicDomaći i strani sudovi drže u svojim rukama sudbinu materijala dobijenog iz razbijanja Sky ECC uređaja
Sky ECC i EncroChat su uređaji koji izgledaju kao pametni telefoni. Omogućavaju sigurnu i šifrovanu komunikaciju koristeći servere umesto klasičnih mobilnih operatera. Korisnici ostaju anonimni bez davanja ličnih podataka upotrebljavajući nadimke ili tajne šifre koje sami biraju. Reklamirani su kao najbezbednije platforme za razmenu poruka.
Pre nego što su se pojedine prepiske razgovora ljudi iz kriminalnog podzemlja čitali u medijima, francuska policija se zainteresovala za EncroChat tokom 2017. godine. Sky ECC se našao na radaru belgijske policije 2018. godine. U oba slučaja je primećeno da veliki broj osoba iz kriminalnog miljea poseduje ove za kriminalce povoljne uređaje. Godišnja pretplata za Sky ECC je bila 2200 evra.
Policija je nadgledala komunikaciju oko 70.000 korisnika Sky ECC uređaja, dvostruko više u poređenju sa EncroChat. U junu 2023. godine, Evropol je objavio rezultate nadzora: uhapšeno je skoro 6.500 ljudi, zaplenjeno 900 miliona evra, 270 tona droge, dosta oružja, nekretnina, automobila, brodova i aviona. Na meti nadzora su bili i pojedinci iz Srbije.
Informacije dobijene dekripcijom uređaja za razmenu poruka pokrenule su lavinu hapšenja i optužnica u Srbiji i regionu, pre svega u Bosni i Hercegovini i Crnoj Gori. Uhapšeni su pripadnici i saradnici kriminalnih organizacija, policajci, tužioci, sudije i političari. Ipak, pravna upotreba prikupljenog materijala u krivičnim postupcima još uvek nije rešena.
Priznavanje dokaza, naročito iz inostranstva, osetljiv je teren. U slučaju tajnog nadzora prepiske preko Sky ECC i EncroChat uređaja, neizvesnost leži u odobrenju sudija iz Francuske, Holandije i Belgije i u ciljanosti nadzora na određene ili sve korisnike ovih uređaja. Dodatno, uslov za korišćenje materijala u domaćim postupcima je njegovo pribavljanje putem međunarodne pravne pomoći.
Odgovori i praksa na pojedine dileme ipak postoje, pogotovo kada je reč o presretanju EncroChat prepiske. Međutim, praksa je neujednačena.
Nemački sudovi su u martu 2021. godine potvrdili da se dokazi koje su prikupili francuski organi mogu koristiti u krivičnim postupcima pod uslovom da su osobe koje su bile pod nadzorom boravile u Nemačkoj. Zakonitost nadzora nisu preispitivali zbog mišljenja da bi takva odluka narušila suverenitet Francuske i princip uzajamnog priznanja u međunarodnoj krivičnopravnoj saradnji.
Francuski sud je u aprilu 2022. godine potvrdio ustavnost dokaza koji su prikupljeni razbijanjem EncroChat komunikacije. To znači da je sudija odobrio nadzor tužiocima i policajcima. Ipak, pojedine organizacije smatraju da je ovakvom odlukom ugrožena pravičnost suđenja, jer su u odluci o nadzoru izostale informacije o načinu infiltracije u uređaje i preuzetim podacima.
Ispostavilo se da je pravičnost suđenja uticala i na presudu italijanskog vrhovnog suda iz jula 2022. godine. Sud je zaključio da se prikupljena prepiska ne može automatski koristiti kao dokaz na suđenjima i naložio tužiocima da detaljno objasne postupak prikupljanja. U obrazloženju, italijanski sud je naveo da bi optuženi trebalo da imaju pravo da ispituju sprovođenje istražnog postupka.
Nije trebalo mnogo vremena da priznavanje dokaza stranih organa za sprovođenje zakona razbijanjem Sky ECC uređaja bude tema sudova u Srbiji.
U maju 2022. godine, sudsko veće beogradskog sudije Zorana Šešića je odlučilo da prihvati prepisku sa Sky ECC uređaja kao dokaz protiv bivšeg policijskog inspektora Službe za borbu protiv organizovanog kriminala Božidara Stolića, navodeći da je pribavljena na zakonit način putem međunarodne pravne pomoći uz napomenu da se ova odluka ne odnosi i na druge predmete.
U novembru 2022. godine, potvrđeno je da su prepiske pribavljene zamolnicama od Francuske, po međunarodnoj pravnoj pomoći. Sudija Šešić je avgustu 2023. godine ponovio prethodnu odluku o priznanju dokaza, ali u slučaju protiv Darka Šarića za planiranje ubistva svedoka. Sudija je tada istakao da prepiska predstavlja ispravu u dokazivanju.
Zakon o krivičnom postupku (čl. 138, st. 3) dozvoljava ispitivanje verodostojnosti sadržaja isprave, što unosi dozu neizvesnosti u suđenju zbog mogućeg odbačaja. Napetost raste odlukom Apelacionog suda u Beogradu iz avgusta 2023. godine da ukine presudu u Stolićevom slučaju i vrati je nazad prvostepenom sudu na ponovno razmatranje. Razlog je zakonitost nadzora Sky ECC komunikacije.
Odluke Višeg suda u Beogradu da prihvati Sky ECC komunikaciju kao dokaz i Apelacionog suda u Beogradu da se preispita zakonitost su važne jer će oblikovati budući institucionalni odgovor u slučajevima organizovanog kriminala u Srbiji. Veliki slučajevi, kao što su protiv Veljka Belivuka ili Darka Šarića, zasnivaju se u značajnoj meri na prepisci iz nadzora.
Još uvek je neizvesna sudbina razbijanja šifrovane komunikacije u sudskim postupcima. Sudije će verovatno od tužilaca i policajaca zahtevati još materijalnih dokaza ili svedoke pored Sky ECC komunikacije. Zato tužioci i policija ne bi trebalo isključivo da se oslone na rezultate razbijanja šifrovane komunikacije, već i da rade na obezbeđivanju novih dokaza i svedoka.
Što vlast Aleksandra Vučića u kampanji više demonstrira nasilje, to se više žali kako je tobože ona ugrožena. Tada nema političkih protivnika, nego neprijatelja od kojih se valja „odbraniti“, to jest zatući ih, piše „Vreme“ u novom broju
Bivši predsednik Srbije ušao je u izbornu kampanju sa gotovo svim polugama političke i institucionalne moći. Istovremeno, njegovi protivnici postaju nasilnici, teroristi, strani plaćenici i pretnja državi, dok se vlast predstavlja kao strana koja se samo brani. Od Bežanijske kose i Futoške pijace do Beogradske arene, ista zamena uloga otvara pitanje opasnije od toga ko je započeo pojedinačni incident: šta se događa kada politički protivnik prestane da bude konkurent na izborima i postane neprijatelj od kojeg treba braniti Srbiju
Birača iz rasejanja ovog puta ima jednako kao birača – recimo – u Kragujevcu, četvrtom gradu po veličini u Srbiji. Njihov značaj prepoznao je i režim koji je sitnim psinama odbio otvaranje mnogih biračkih mesta te primorava ljude na drugim meridijanima da glasaju u sred noći
Aleksandar Šapić politički je preživeo 6. oktobar i sednicu Skupštine grada na kojoj se nije ni razmatrala njegova smena. Opozicija je obećala da će je formalno zatražiti u narednom periodu iako je jasno da većinu nemaju. Za sada i oponenti vlasti, ali i građani imaju samo obećanje v. d. predsednice države Ane Brnabić da će “svi u budućnosti videti šta će biti stav stranke” čiji je Šapić potpredsednik. Do tada će režim da zaćuti, baš kao što i sada glasno tihuje prvi čovek grada koji ponovo nije bio na sednici na kojoj je objektivno bio ključna tema
Aleksandar Vučić u ovoj kampanji gotovo da nije održao govor bez pominjanja žena. Sam je objasnio zašto: žena je odgovorna jer mora da brine o kući, deci i roditeljima. U tom komplimentu sadržana je cela njegova predstava o ženi, ali i granica iza koje žena prestaje da bude “naša” i postaje neprijatelj
Razgovarao je sa kamenom za kupus i fotografijom Ilije Srdanovića. Požar u Niškoj tvrđavi proglasio je za delo veštačke inteligencije. Pohvalio se da mu ne bi bilo prvi put da nekom otima pištolj iz ruku
Režim neće da otvori biračka mesta u inostranstvu i tera ljude da glasaju – noću! Odsecanjem velikog broja birača, izbori su već sada i zvanično neregularni
Predstavnici bivšeg predsednika Srbije u dosadašnje dve TV debate na N1 su se dokazivali u tome ko će biti dostojan proslavljenog naprednjačkog bukača Vladimira Orlića. Nisu došli da razgovaraju, nego na verbalnu šutku
Predizborna kampanja i političko nasilje
Stvarne žrtve i Vučićevo glumatanje Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
Savremene tehnologije i brzi protok informacija nameću potrebu da se revidiraju propisi u Srbiji kako bi se ponudila bolja zaštita reputacije kompanija. Trenutni pravni proces može biti dug i skup, i na kraju je nejasno da li privredna društva mogu da nadoknade pretrpljenu štetu, čak i ako se tužba pred sudom pokaže kao osnovana
Zastarelost potraživanja naknade za rad upravnika zgrade, investicioni fond i održavanje zgrade
