Centar u Parizu obeležava 50 godina predstavljanja srpske kulture, Centar u Pekingu koji je otvoren 2018. izgleda da se tek sad budi, a Centar u Londonu je trebalo da bude otvoren pre skoro četiri godine
Pozorišna priča tri glumice o tri heroine iz Prvog svetskog rata „Žensko srce u šinjelu“ Mirjane Karanović , gostuje u Srpskom kulturnom centru „Ivo Andrić“ u Pekingu 7. oktobra.
Ova lepa vest, podsetila je da Srbija u Pekingu ima kulturni centar, pa zatim i da je onaj u Londonu trebalo da bude otvoren krajem 2019. godine i, na kraju, da je zapravo jedini vrlo aktivni predstavnik ovdašnje kulture u inostranstvu, onaj u Parizu.
Uz zvuk gusala, Kulturni centar Srbije „Ivo Andrić” u Pekingu je otvoren 29. novembra 2018. godine, u umetničkom kvartu 798 s ciljem da kineski građani upoznaju srpsku kulturu. Tadašnji ministar Vladan Vukosavljević je najavio da će Centar promovisati srpski film i Srbiju kao filmsku lokaciju i stvoriti uslove da kineski građani upoznaju srpski jezik i književnost. Tamošnja javnost će biti informisana i o Srbiji kao turističkoj destinaciji, i to raznovrsnim festivalima i kulturnim nasleđem, pre svega srednjovekovnom baštinom.
A onda je, polovinom naredne godine Centar „Ivo Andrić“ obustavio rad, jer nije završena kompletna papirologija u skladu s procedurama NR Kine.
U Ministarstvu kulture su tada objašnjavali da su akt o registraciji i dozvola za rad uredno dobijeni pre otvaranja Kulturnog centra, no ostao je deo koji se tiče razlika u poreskom sistemu. Naime, sporazum između vlada Srbije i Kine o obostranom osnivanju kulturnih centara predviđa da se oni osnivaju i deluju u skladu s propisima države prijema. To znači da KCS u Pekingu, po tumačenju kineske strane, deluje kao kinesko pravno lice, dok se po našem zakonu kulturni centar smatra javnom organizacijom, u okviru budžetskog sistema Srbije.
Javili su i da očekuju da će Centar „Ivo Andrić” do te jeseni nastaviti redovne aktivnosti.
Gostovanje predstave „Žensko srce u šinjelu“ je sada podsetilo na Kulturni centar Srbije u Pekingu. Centar nema sajt na kome se predstavlja, pa su samim tim nedostupne i informacije o aktivnosti ove ustanove.
Ministarstvo kulture Srbije nije odgovorilo na naš upit o tome od četvrtka prošle nedelje, uprkos po jednom pismenom i usmenom urgiranju.
Od Ministarstva kulture pokušali smo da saznamo i šta se događa sa Kulturnim centrom u Londonu čije je otvaranje očekivano pre skoro pa četiri godine.
Da odluka o otvaranju Kulturno-informativnog centra Republike Srbije u Londonu stupa na snagu 27. jula 2019, godine, objavljena je u Službenom glasniku.
Početkom te godine mediji su uveliko pisali o rekonstrukciji četvorospratne zgrade u Dering stritu, desetak metara od Oksford strita kroz koju svaki dan prođe stotine hiljada ljudi. Za njenu rekonstrukciju je samo te godine bilo obezbeđeno 100 miliona dinara.
U to vreme, tadašnji ministar za kulturu je najavljivao i otvaranje kulturnih centara i u Berlinu i u Moskvi.
Od svega toga, grubo rečeno, radi samo Kulturni centar u Parizu.
Ovog maja, velikom izložbom „Sava Šumanović i evropski realizmi između dva svetska rata“, počeo je program kojim se obeležava 50 godina rada. Izložba je predstavila najnovije rezultate istraživanja o Šumanovićevoj povezanosti sa francuskom kulturom i internacionalnom pariskom scenom.
Foto KCS u Parizu
U toku je, do subote, multimedijalna izložba „Paraćinsko staklo: Kristalna nostalgija“, o staklarstvu u Srbiji kroz istorijski razvoj Srpske fabrike stakla u Paraćinu, a u pripremi je otvaranje izložbe „Milorad Mišković“, o baletskom igraču i bivšem predsedniku Međunarodnog saveta za igru pri UNESKU.
Program kojim Kulturni centar u Parizu obeležava 50 godina predstavljanja srpske kulture i baštine u Francuskoj, trajaće do maja iduće godine. Svi detalji su dostupni na njihovom odličnom sajtu.
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Iako je veliki aprilski mraz bio najavljivan, niko od poljoprivrednika nije bio spreman na temperaturu od osam stepeni ispod nule. Koštano voće poput kajsije najviše je pogođeno mrazom. „Voća neće biti ove godine”, kaže za „Vreme” poljoprivrednik Dragan Kleut
Pošto su studenti-biciklisti stigli do Strazbura, njihove kolege odlučile su da pešice trknu do Brisela. U trkačkoj opremi njih šesnaestoro upustiće se u šesnaestodnevni štafetni ultramaraton Evropom
Miloljub Albijanić govori za „Vreme” zašto je ustao protiv vladajuće koalicije, ko mu je čestitao, a ko ga je prekorio, kao i da li očekuje da počne da se krnji naprednjačka vlast
Dejan Vuk Stanković podneo je krivičnu prijavu protiv NN lica zbog krivičnih dela Ugrožavanje sigurnosti, Proganjanje i Izazivanje panike i nereda, odnosno zbog optužbi da je seksualno uznemiravao studentkinje
Lišiti slobode Dejana Ilića, intelektualca besprekorne životne i radne biografije, bez iole smislenog povoda, samo je jedan od brutalnih pokazatelja da se režim okrenuo protiv sopstvenih građana i da ulazi u fazu terora
Gde je Šešelj stao, Vučić nastavlja. Zašto je članica Glavnog odbora SPS-a Ana Grozdanović zaslužila funkciju ministarke pravosuđa u vladi dr Macuta? I šta režim želi postići staljinističkom kampanjom zastrašivanja
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
