Foto: Wikipedia.org
Uz sve druge razmirice između Beograda i Prištine, kosovsko Ministarstvo kulture, omladine i sporta traži od Srbije da Kosovu vrati srebrnu kopču iz 6. veka nove ere koja je otkrivena na arheološkom nalazištu Ulpijana. Beograd odgovara podsećanjem na sistematsko skrnavljenje pravoslavnih svetinja
Arheološko nalazište rimskog i ranovizantijskog grada Ulpijana nalazi se nedaleko od manastira Gračanica i prostire na površini od oko 70 hektara. Arheološka istraživanja su započeta još 1953. godine, ali je do sada obrađen veoma mali deo lokaliteta. Prema navodima Turističke organizacije Gračanica, pronađeni su brojni artefakti, nakit, kovani novac i veliki broj mozaika. Ulpijana je 2016. godine uređena za turističke posete i proglašena za arheološki park.
Na ovom arheološkom nalazištu pronađena je i srebrna kopča iz 6. veka koja se nalazi u Srbiji i koja je, uz sve druge razmirice, povod za najnovije prepucavanje i zamerke na relaciji Priština-Beograd.
„Ova kopča napravljena od srebra iz 6. veka nove ere otkrivena je u severnoj nekropoli Ulpijana u Republici Kosovo. Ona je jedan od 1247 eksponata zbirke kulturnog nasleđa Kosova koje Srbija nezakonito drži više od dve decenije. Ne vraćajući ih u mesto porekla, Srbija krši konvencije Uneska, sporazum o povratku i Ahtisarijev dokument“, saopštilo je kosovsko Ministarstvo kulture, omladine i sporta, a prenosi KoSSev.
Odgovor Ministarstva kulture Srbije
Odmah se oglasilo i Ministarstvo kulture Srbije, kao i obično u ovakvim situacijama, objavom fotografija uništenih pravoslavnih crkava. Ovog puta se opredelilo za crkvu u Đurakovcu koja je oskrnavljena posle rata, piše KoSSev.
„Povodom upornih zloupotreba privremenih institucija u Prištini, u pokušaju da prisvoje kulturnu baštinu, Ministarstvo kulture podseća da je Srbija članica Uneska i potpisnica kulturnih konvencija, koje poštuje i posvećeno sprovodi“, saopštilo je srpsko .Ministarstvo kulture.
I dalje: „Istina o odnosu Prištine prema kulturnom nasleđu u celini najbolje se ogleda u činjenici da je srpsko kulturno nasleđe na Кosovu i Metohiji decenijama izloženo sistematskom skrnavljenju i uništavanju, sa ciljem brisanja tragova postojanja srpskog naroda na prostoru Кosova i Metohije“.
Ministarstvo Srbije zaključuje da je zato „krajnje licemerno pozivanje Prištine na konvencije Uneska, posebno imajući u vidu njihov odnos prema nasleđu i činjenicu da se srpske crkve i manastiri nalaze na Uneskovoj listi kulturne baštine u opasnosti“.
Lista svetske baštine u opasnosti
Pokušaji Kosova da bude primljeno u UNESCO do sada nisu urodili plodom.
Sa druge strane, 2006. godine manastiri Visoki Dečani i Gračanica, Pećka patrijaršija i crkva Bogorodica Ljeviška upisani su na Listu svetske baštine UNESCO pod objedinjenim nazivom „Srednjovekovni spomenici na Kosovu i Metohiji“. Priština je pokušala da ih preimenuje u „kosovski kulturni spomenici“, što nakon burne reakcije Beograda nije usvojeno, a ova četiri spomenika kulture upisana su na „Listu svetske baštine u opasnosti“.
M.N./KoSSev
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
„Vlasti se sad hvale time što smo izgubili kao zemlja šest meseci sa tim preganjanjem sa Venecijanskom komisijom“, kaže nekadašnji šef Misije Srbije u EU Duško Lopandić
„Mi kao proevropska stranka i grupacija koja se koncentriše sada sa namerom da izađe na izbore, smatramo da neko kao Milo Lompar ne može da bude predsednik Srbije, uprkos onome - ili Srbija ili mafija“, ističe Marinika Tepić
„Uplašena konstantnim padom svog rejtinga, i uporednim rastom studentskog pokreta, vlast bi da proglasi studente za terorističku organizaciju i spreči njihovo učešće na izborima“, kaže redovni član SANU i profesor Hemijskog fakulteta Univerziteta u Beogradu Radomir Saičić
Primeri Crne Gore i Albanije pokazuju na koji način se komunicira u javnosti onda kada zemlja zaista želi da uđe u Evropsku uniju, kaže novinarka portala Savremena politika Sofija Popović
Jerg Heskens je podržavao projekat „Jadar“, čak i kada su pojedinci iz nemačke ambasade u Beogradu ukazivali na to da Nemačka ne bi trebalo da ga forsira zbog protivljenja građana, piše BIRN
Manje je važno šta će pisati u službenim beleškama sa saslušanja Aleksandra Radića. Mnogo je važnije šta će večeras prolaziti kroz glave hiljada ljudi koji su o „zvučnom topu" govorili, pisali, svedočili ili tražili pomoć. Ako je odgovor: „Bože, samo da ne dođu i po mene", onda je cilj postignut
Kako je priznavši ubistvo Aleksandra Nešovića, Saša Vuković Boske vratio pažnju javnosti na Veselina Milića? Šta još upada u oči u njegovom iskazu
Ubistvo Aleksandra Nešovića u restoranu „27“ pretvara se kriminalističku misteriju koju bi mogao da reši samo Herkul Poaro
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
