U nekim delovima Kolumbije – zemlje koja proizvodi oko 60 odsto svetske ponude kokaina – beli komadi koke paste se gomilaju, a cene padaju
Čini se da je svetska potražnja za kokainom nezasita. Prema poslednjim podacima Kancelarije UN za drogu i kriminal (UNODC), iako je broj konzumenata ilegalne droge u Sjedinjenim Američkim Državama ostao uglavnom stabilan u poslednje dve decenije, broj korisnika u Australiji, Evropi i Aziji nastavio da raste, piše The Economist.
Prošlog meseca u Sidneju, najvećem gradu u Australiji, petoro ljudi je ubijeno u razmaku od pet dana zbog sukoba bandi koje imaju veze sa prodajom kokaina.
Ipak, u nekim delovima Kolumbije – zemlje koja proizvodi oko 60 odsto svetske ponude kokaina – beli komadi koke paste se gomilaju, a cene padaju. Sela širom Katatumba, regiona koji obiluju kokom na severu u blizini granice sa Venecuelom, nekada su bila preplavljena novcem sa ilegalnog tržišta. Nekada je ulicama treštala muzika, a bilijar klubovi su vikendom bili puni. Ali poslednjih godinu dana prodavnice su zatvorene, a meštani su počeli da gladuju.
„Ljudi koji sada prodaju, prodaju sa gubitkom“, kaže Holmer Peres Balmaseda, čija je porodica, kao i većina u tom regionu, uzgajala lišće koke. Slično, u Kauci, na jugozapadu zemlje, cene su pale sa 70.000 kolumbijskih pezosa (17,25 dolara) za jedinicu listova koke (12,5 kg) pre godinu dana na 38.000 pezosa danas.
Zašto se bum pretvorio u krah u nekim delovima zemlje?
Za početak, došlo je do hiperprodukcije koja gura cene naniže. Podaci UNODC-a sugerišu da je u poslednjih nekoliko godina proizvodnja kokaina ubrzala više od potražnje: ogromnih 204.000 hektara je bilo pokriveno usevima koke u Kolumbiji 2021. godine, što je povećanje od 43 odsto u odnosu na prethodnu godinu. To je veća površina posvećena usevima koke nego ikada ranije.
Poljoprivrednici su takođe razradili kako da efikasnije uzgajaju biljku koke, dok su laboratorije za proizvodnju kokain hidrohlorida (rafinisanog proizvoda) postale veće. Ovo čini ceo proces produktivnijim. Prema UN, potencijalni prinos proizvodnje kokain hidrohlorida u Kolumbiji porastao je sa 6,5 kg po hektaru u proseku u 2016. na 7,9 kg po hektaru u 2020. godini.
A Kolumbija nije jedini dobavljač koji preplavljuje globalna tržišta kokainom. Peru je povećao proizvodnju za 62 odsto, sa 49.800 hektara u 2017. na 80.700 hektara u 2021. Bolivijska proizvodnja je porasla za 24 odsto, sa 24.500 hektara na 30.500 hektara u istom periodu. Proizvodnja u Venecueli, Hondurasu i Gvatemali takođe raste.
„Prekomerna proizvodnja se svakako dešava. Ali to ne može sve da objasni“, kaže Ana Marija Rueda iz Fundacion Ideas para la Paz, kolumbijskog istraživačkog centra. Još jedan faktor na koji ona ukazuje je promenljivo bogatstvo kriminalnih grupa. Međutim, 2016. kolumbijska vlada je sklopila mirovni sporazum sa Farkom. Time je okončan unutrašnji oružani sukob dug skoro pola veka. To je takođe imalo neželjene posledice podele tržišta droge. Sada postoji više od 500 kriminalnih grupa širom zemlje. Bande koje kupuju kokain na veliko mogu birati iz kojih regiona će ga kupovati i snižavati cene na lokalnom nivou, kaže Rueda.
Još jedan faktor na koji ona ukazuje je promenljivo bogatstvo kriminalnih grupa. Kolumbijskim tržištem kokaina nekada su dominirali pojedinci poput Pabla Eskobara, koji je vodio bandu u Medeljinu. Njihovi rivali bili su Kali banda. Početkom 1990-ih ove grupe su razbijene kada su njihove vođe ubijeni ili zarobljeni.
Njihove aktivnosti su uglavnom preuzele dve gerilske organizacije: Revolucionarne oružane snage Kolumbije (Fark) i Narodnooslobodilačka armija (Eln). Ove gerilske jedinice su takođe „regulisale“ tržište kokaina, kontrolišući ceo lanac snabdevanja kao što su to činili karteli Medeljin i Kali: brinući o svemu, od berbe i prerade koke do transporta iz zemlje.
„Sada smo u izuzetno fragmentiranoj panorami kriminala“, kaže Džeremi Mekdermot iz InSight Crime, istraživačkog centra. Nekoliko istaknutih kriminalnih vođa, kao što je Dairo Antonio Usuga (poznat kao „Otonijel“) iz bande Clan del Golfo, nedavno je uhvaćen. Pored toga, Eln je takođe ograničio svoje aktivnosti sa narkoticima uoči prekida vatre sa aktuelnom vladom, koji je potpisan 2. avgusta.
M.J. / The Economist
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Nazivali su ih pasivnima, razmaženima, otuđenima i decom ekrana nesposobnom za akciju. A onda su ustali i pokrenuli najveću pobunu u novijoj istoriji Srbije. Kako je Generacija Z koja ne veruje nikome odlučila da veruje sebi
Zbog sumnje da su učestovovali u napadu na Miloša Pavlovića uhapšeno je 20 osoba. Studenti u blokadi saopštili su da su njihove kolege koje su privedene na osnovu prekršaja puštene na slobodu. Studenti koji se terete krivičnim delima i dalje se nalaze u pritvoru
Da li je Aleksandar Vučić postrojio policijski vrh i naredio da se po hitnom postupku pohapse svi napadači na omiljenog režimskog studenta Miloša Pavlovića
Evropska komisija donela je odluku da projekat „Jadar“ uvrsti u projekte od strateškog značaja. Kakve su reakcije stigle do sada? Šta kaže vlast, šta struka, a šta aktivisti? I koliko se građana Srbije protivi ovom projektu
Beograd je besplatan javni prevoz dobio početkom godine kada su u jeku bili studentski protesti. Od jula besplatan javni prevoz dobiće i Niš, a šta će biti sa 24 miliona dinara za validatore koji su uvedeni pre samo nešto više od četiri meseca, nije poznato
Petorica režimskih batinaša pretukla su studenta Pravnog fakulteta u Beogradu Petra Živkovića. Dok od slučaja Miloša Pavlovića vlast pravi politički cirkus, policija je u noći između ponedeljka i utorka odbila da primi prijavu za premlaćivanje Živkovića
Svako ko proda glas, postaje kmet na Vučićevoj latifundiji. Svako ko ćuti na kapuljaško nasilje, pristaje i na pravo prve bračne noći naprednjačkih velmoža. Možemo i moramo bolje od toga
Miloš Pavlović je napadnut jer nije shvatio da u naprednjačkoj Srbiji učešće u javnom životu ima neformalnu cenu. I da nju sada plaćaju i ćaciji
Intervju: Tužiteljka Bojana Savović
Svako treba da živi sa svojom savešću – ako je ima Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
