Da se ne zaboravi
Akcija „Zastani Srbijo“: Tišina za poginule na železničkoj stanici u Novom Sadu
Simboličnom petnaestominutnom tišinom građani odaju poštu poginulima ispod obrušene nadstrešnice na novosadskoj Železničkoj stanici 1. novembra
Brzo smo reagovali, bili smo u pogonu i konstatovali da je sporna količina uništena u Hrvatskoj, a ono što je ostalo zabranili smo dalju upotrebu i naredili uništavanje", objasnio je pomoćnik ministra poljoprivrede Nenad Vujović
Proizvođač čipsa iz Čačka prihvatio analizu hrvatske nadležne inspekcije i preduzeo uništenje svih čipseva iz lota u kome je proizvedena sporna pošiljka.
Pomoćnik ministra poljoprivrede Nenad Vujović rekao je za RTS da tehnološki postupak i sama vrsta sirovine uslovljavaju da se s vremena na vreme akrilamid pojavi.
„Brzo smo reagovali, bili smo u pogonu i konstatovali da je sporna količina uništena u Hrvatskoj, a ono što je ostalo zabranili smo dalju upotrebu i naredili uništavanje“, objasnio je Vujović.
Vujović navodi i da je regulativa o akrilamidu usaglašena sa EU, ti nivoi su isti.
„Što se tiče inspekcije, brzo smo reagovali, preko sistema za brzo uzbunjivanje, bili smo u pogonu i konstatovali da je ta količina koja je otišla – uništena u Hrvatskoj, a ono što je ostalo od tog lota – zabranili smo dalju upotrebu i naredili uništavanje“, objasnio je Vujović.
On je dodao i da su kontrolama videli da posotoji veza sa drugim lotovima. Lot je, inače, grupa proizvoda napravljenih u istoj seriji, od istih sastojaka.
„Ispitujemo sve lotove u toj fabrici, a za te druge lotove koji imaju veze sa prvim smo zajedno sa subjektom preduzeli mere da se oni povuku iz prometa i da se uradi opoziv, rekao je Vujović.
Kako je otkriven?
Pre dva dana na sistemu brzog upozorenja Evropske unije (RASFF) objavljena je informacija da prilikom izvoza iz Srbije u Hrvatsku otkrivena pošiljka čipsa proizvedenog u Srbiji sa visokom koncentracijom akrilamida.
Kako se navodi na ovom sajtu sporni čips je imao 1196 (±191) mikrograma po kilogramu ove supstance koja se smatra kancerogenom, dok je maksimalmo dozvoljena 350 mikrograma po kilogramu proizvoda.
Ovaj slučaj je opisan kao potencijalno rizičan, dok su druga obaveštenja „ozbiljno“ i „potencijalno ozbiljno“ napisana crvenim slovima. Postoji i kategorija „neodređeno“ narandžastim slovima i „nije ozbiljno“ zelenim slovima.
Pozivajući se na Državni inspektorat Hrvatske mediji su objavili da se radi o rebrastom čipsu sa ukusom paprike u pakovanju od 150 grama proizvođača Čips vej (Chips Way) iz Čačka i to serije L28062023 (L280623 A09:31).
Šta je akrilamid?
Akrilamid, pronađen u čipsu proizvedenom u Srbiji, je kancerogena supstanca koja nastaje tokom termičke obrade hrane koja sadrži skrob na visokim temperaturama. Pored hrane, ima ga i u industrijskim proizvodima, pa čak i u duvanskom dimu. U EU upozoravaju na visok zdrvstveni uticaj akrilamida, pa se preporučuje oprezan i ograničen unos proizvoda s tim jedinjenjem u organizam.
U naučnom definisanju, akrilamid je organsko jedinjenje, koje sadrži tri atoma ugljenika i ima molekulsku masu od 71,078 Da.
Nastaje od šećera i aminokiselina, najviše od asparagina, kojih prirodno ima u mnogim namirnicama.
Reč je kancerogenom supstanci koja nastaje u hemijskim reakcijama na visokim temperaturama. Nastaje tokom termičke obrade hrane koja sadrži skrob na visokim temperaturama, bilo da se radi o kuvanju ili pečenju.
Nivo tog jedinjenja je visok kada se hrana sprema na dugo sprema na temperaturama iznad 150 stepeni Celzijusa.
Međutim, iako se stvara u domaćinstvu tokom prženja ili pečenja hrane, prisutan je i u proizvodnji plastike, papira i lepkova, zbog čega se događau i česta trovanja radnika.
Ima ga u mnogim industrijskim proizvodima, pa i u duvanskom dimu.
Povećava rizik od raka
Evropska agencija za bezbednost hrane (EFSA) je još 2015. godine, upozorila je da akrilamid u hrani javni zdravstveni problem i da potencijalno povećava rizik od razvoja karcinoma svih starosnih doba.
U EU je godine 2018. stupila na snagu uredba koja je ograničila akrilamid u hrani u EU.
Stručnjaci upozoravaju da je akrilamida ima u većim količinama u kafi, čipsu i krompirićima, keksu i krekerima, ali ga ima i u žitaricama i pekarskim proizvodima.
Kako se navodi, prisutan je i u suvom voću, crnim maslinama, pečenom povrću, a sadrže ga i određeni prženi orašasti plodovi, pa čak i hrana za bebe.
Preporuka je da bi trebalo smanjiti njegov unos u organizam. U početku izaziva probleme sa nervnim sistemom, ali su mnoge studije ukazale i na vezu akrilamida sa bolestima tumora.
B.G./RTS/Danas
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Simboličnom petnaestominutnom tišinom građani odaju poštu poginulima ispod obrušene nadstrešnice na novosadskoj Železničkoj stanici 1. novembra
Profesor beogradskog Fakulteta političkih nauka u penziji Rade Veljanovski ocenio je da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić u gostovanju u Dnevniku RTS-a u četvrtak potpuno anulirao i porazio novinarku Bojanu Mlađenović, a time porazio i sam RTS
„Pitanje Generalštaba jedno je od največih primera kršenja zakona i korupcije. Ne postoji vetovatno ni u jednoj evropskoj zemlji da se zaključuje ugovor sa stranim investitorom i direktno navodi da ćete da prekršite zakon svoje zemlje", poručio lider Kreni-promeni Savo Manojlović
Aleksandar Dujanović od „slučajnog prolaznika“ u prilogu Studija B postao je državni sekretar u Ministarstvu zaštite životne sredine. Kojim putevima
Nakon hapšenja 12 osumnjičenih, koja su se dogodila u četvrtak 21. novembra, predstavnici vlasti i njihovi mediji počeli su svoju propagandu o tome kako je tužilaštvo „podleglo pritiscima sa ulice“. Dragan J. Vučićević se pita „Ko će da hrani decu Jelene Tanasković“
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve