U Španiji se danas, u nedelju, ordžavaju možda najvažniji izbori u poslednjih nekoliko decenija, piše „Tajm“. Zemlja koja je dugo odolevala i nije bila sklona krajnjoj desnici zbog dubokih ožiljaka koje je za sobom ostavila Frankova diktatura od 1939. do 1975. godine, mogla bi videti krajnje desničarske partije kako ulaze u Vladu prvi put u skoro pola veka.
Aktuelni premijer, socijalista poznat po tome da voli da rizikuje Pedro Sančez, hrabro se kockao raspisavši vanredne izbore nakon razočaravajućih rezultata na regionalnim i lokalnim izborima u maju na kojima je Narodna partija desnog centra (PP) napredovala u svim, osim u tri od 12 španskih regiona, u nekim slučajevima ulazeći u koaliciju sa ultranacionalističkom partijom Voks.
Suočen sa Narodnom partijom, Sančez se možda nadao da bi novi izbori mogli da spreče podele unutar njegove koalicije – koju čine njegova sopstvena Španska socijalistička radnička partija levog centra (PSOE) i levičarski Podemos, uz podršku baskijskih i katalonskih separatističkih partija – i mobilisati levičarske birače da blokiraju resure desnicu, piše „Tajm“.
Čini se da je malo verovatno da će kockanje da se isplati. Prema poslednjim anketama uoči glasanja, PP će dobiti najveći deo poslaničkih mesta u parlamentu, iako neće moći samostalno da formira vlast. To znači da će PP verovatno morati da se osloni na podršku Voksa, što je mnogim posmatračima ranije bilo nezamislivo. „Vakcinisani smo [španskim] građanskim ratom i dugim godinama diktature Franciska Franka“, rekao je ranije za „Vašington post“ Žozep Borel, šef spoljne politike EU koji je iz Španije.
U pokušaju da ojača svoj potez, Sančez je nastojao da svoju stranku prikaže kao jedinu branu dolasku krajnje desnice na vlast. U međuvremenu, lider PP Alberto Nunjez Fejoo koji je negovao reputaciju pouzdanosti i sebe naziva umerenim, predstavio je glasanje kao referendum o Sančezu i njegovom oslanjanju na katalonske i baskijske separatiste.
Vanredni izbori su raspisani u trenutku kada je španska ekonomija među najbrže rastućim na kontinentu. Inflacija je sa 11 pala na 1,9 odsto. Iako stopa nezaposlenosti u zemlji iznosi otprilike 13 odsto, to je značajno poboljšanje u odnosu na 26 odsto pre jedne decenije, piše „Tajm“.
„Politički gledano, ljudi su generalno zadovoljni ekonomskom politikom i orijentacijom zemlje“, kaže Hose Ignasio Toreblanka, šef kancelarije Evropskog saveta za spoljne odnose u Madridu, napominjući da ovo nije ekonomska, glupa vrsta takmičenja. Umesto toga, ovi izbori su se pretvorili više u nadmetanje ličnosti između Sančeza i Feja, od kojih je svaki optužio drugog da sklapa paktove sa neprijatnim saveznicima.
Sančez je, kako kažu njegovi protivnici, izgubio svaki kredibilitet nakon što je napravio niz ustupaka španskim separatističkim partijama, uključujući pomilovanje devet katalonskih lidera i reformu zakona o pobuni po kojima su bili optuženi. Ova podrška je bila „toksična za Sančeza“, kaže Toreblanka, i mogla bi da podstakne neke od pristalica socijalista da ostanu kod kuće ili glasaju za PP „jer osećaju da je stranka otišla predaleko ulevo“.
„Generalno, ljudi podržavaju politiku vlade, ali ne veruju Pedru Sančezu“, kaže Pablo Simon, politikolog sa madridskog Univerziteta Karlos III. „On je nepopularniji od politike koju vodi.“
M.J./TIME
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com