Protesti
Ponoš: Kobre će hapsiti Vučića kad dođe vreme
Srbiji treba prelazna vlada, ocenio je predsednik stranke SRCE Zdravko Ponoš. Jer, vlast ne zna šta će sa dešavanjima na ulici, a ona nose rizike
Policajci će prvo izdati upozorenje svakoj ženi koja krši pravila o hidžabu nakon čega će uslediti hapšenja i odvođenje u ustanove za prevaspitanje
Iranska takozvana „moralna policija“ nastavlja da patrolira ulicama Irana kako bi sprovela stroga pravila o hidžabu u zemlji, nakon što je u velikoj meri pauzirala svoje aktivnosti na 10 meseci nakon masovnih protesta zbog ubistva 21-godišnje Mahse Amini prošlog septembra u policijskom pritvoru. Amini je privedena zbog navodnog nošenja „neprikladnog“ hidžaba pre hapšenja, piše TIME.
U nedelju, Seid Montazeralmadi, portparol Faradže, iranskog organa za sprovođenje zakona, potvrdio je da je moralna policija nastavila svoje ulične patrole, javila je državna novinska agencija Mizan.
Policajci će prvo izdati upozorenje svakoj ženi koja krši pravila o hidžabu, rekao je on, nakon čega će uslediti pravni postupci uključujući hapšenja i odvođenje u ustanove za prevaspitanje za „one koji i dalje zanemaruju posledice odstupanja od normi oblačenja“.
Firoza Kašani-Sabet, proučavalac iranske i bliskoistočne istorije na Univerzitetu u Pensilvaniji, kaže da nije „iznenađujuće“ da se moralna policija vraća na ulice.
„Zakoni o hidžabu postali su sinonim za politiku Islamske Republike“, kaže ona za TIME, dodajući da „Islamskoj Republici nije lako da odstupi od jedne od svojih glavnih politika koja služi kao simbol njene moći“.
Iranska moralna policija postoji u različitim oblicima od Islamske revolucije 1979. godine, ali trenutna verzija, formalno poznata kao Gasht-e Ershad („Patrola za vođstvo“), postoji od 2006. godine.
Posle Aminijeve smrti prošle godine, mnoge Iranke su počele da prkose moralnoj policiji odbijajući da nose obavezni hidžab, dok su neke čak spalile svoje marame dok su na demonstracijama uzvikivale „žena, život, sloboda“.
Moralna policija je ostala uglavnom odsutna tokom ovog perioda, uprkos tome što su islamski tvrdolinijaši sve češće zahtevali da se patrole nastave.
Protesti su predstavljali jedan od najvećih izazova za vladavinu vrhovnog vođe Alija Hamneija i naišli su na žestoki udar policije i službi bezbednosti. Najmanje 500 demonstranata je poginulo od početka nemira, navodi se u januarskom izveštaju američke novinske agencije Aktivisti za ljudska prava.
Aktivisti kažu da je najnovija objava vlade tempirana uoči godinu dana od Aminijeve smrti i protesta predvođenih ženama. „Islamska Republika je uplašena i zna da će se, ako žene skinu hidžab, osetiti ohrabreno da povedu još jednu pobunu nakon godišnjice smrti Mahse Aminija“, kaže Masih Alinedžad, iranski aktivista i novinar.
Iranska vlada je u aprilu postavila nadzorne kamere da identifikuje i kazni žene koje krše zakone o hidžabu u zemlji. Prema Rojtersu, žene koje su identifikovane dobiće „upozorenje o posledicama“. Policijsko saopštenje o toj meri takođe je pozvalo kompanije da „ozbiljno prate poštovanje društvenih normi svojim marljivim inspekcijama“.
Otkako su demonstracije počele, mnoge žene, uključujući i istaknute glumice i sportiste, vlasti su pozivale na razgovor ili su dobile kazne zbog skidanja marama. Jedan sud je jednu ženu osudio na ritualno pranje leševa, dok je drugi izrekao kaznu od 270 sati čišćenja vladinih zgrada. U maju, iranska glumica Azadeh Samadi osuđena je na šestomesečnu zabranu društvenih mreža i propisana je terapija za izlečenje od „antisocijalne bolesti ličnosti“ nakon što se pojavila na sahrani bez marame.
Alinedžad kaže da je vladina upotreba različitih taktika za obnavljanje i nametanje zakona o hidžabu do sada bila neefikasna. „Ako ovih dana hodate ulicom bilo kog grada u Iranu, bićete iznenađeni koliko žena šeta otkrivenih glava i protestuje protiv obaveznog hidžaba“, kaže ona.
Ali najnoviji pokušaj gušenja ipak će imati veće posledice po prava žena u Iranu, kaže Kašani-Sabet. „Zastrašivanje i neizvesnost će služiti kao odvraćanje onima koji možda žele da skinu veo, ali se plaše da to učine — kako je i nameravano — ali će takođe imati efekat primene kulture koja normalizuje agresiju prema ženama“, kaže ona.
M.J.
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Srbiji treba prelazna vlada, ocenio je predsednik stranke SRCE Zdravko Ponoš. Jer, vlast ne zna šta će sa dešavanjima na ulici, a ona nose rizike
Dok prosvetni radnici ove nedelje odlučuju šta će dalje, ministarka prosvete Slavica Đukić-Dejanović ispovedila je na televiziji da je predsednik Aleksandar Vučić s pravom bio ljut na nju
Izjava poslanika SNS Vladimira Đukanovića da je „dete vlasništvo države do punoletstva“ kosi sa svim domaćim i međunarodnim pravnim aktima i konvencijama o pravima deteta, saopštila je Unija studenata socijalnog rada Fakulteta političkih nauka
Inicijativa za opstanak poljoprivrednika organizovala je kuvanje gulaša za studente u blokadi novosadskih fakulteta
Kada se dogodilo masovno ubistvo u Osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“ „cela Hrvatska je bila uz nas“ i „mi moramo biti uz Hrvatsku, porodicu ubijenog dečaka, porodice povređenih i njihove učiteljice“, navedno je u pozivu
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve