Zajednica srpskih opština bi svojom nepovezanom teritorijom ličila na Gagauziju, autonomnu teritorijalnu jedinicu u Moldaviji
Zajednica srpskih opština još nije formiran, a prema analizi Instituta za politiku i ekonomiju jugoistočne Evrope još nema rešenje koje je primenjiv. Kao modeli se pominju Kipra, Južni Tirol, ali sada i i moldavska autonomna oblast Gagauzija.
Iako bi ZSO svojom nepovezanom teritorijom ličila na Gagauziju, ona bi imala daleko manji obim ovlašćenja od bilo koje navedene autonomije.
Gagauzija (zvanično Autonomna teritorijalna jedinica Gagauzija), region je koji se nalazi na jugu Moldavije. Ime je došlo od Gagauza, turkijskog naroda za koji se smatra da najverovatnije potiče od Turaka Seldžuka.
Mada su izvorno bili muslimani, Gagauzi su danas mahom pravoslavni hrišćani, poštuju Rusku pravoslavnu crkvu i imaju dugu tradiciju podržavanja proruskih partija.
Republika Gagauzija bila je kratkotrajna nepriznata između 1990. i 1994. godine. Proglašena je u vreme raspada Sovjetskog Saveza.
Predsednik republike je bio Stepan Topal, a glavni grad Komrat. Nakon pregovora sa vladom Moldavije, transformisana je u autonomnu teritorijalnu jedinicu Gagauziju i integrisana u politički sistem Moldavije.
Autonomna teritorijalna jedinica Gagauzija formirana je 1994. od strane zvanične Moldavije, nakon rešavanja konflikta koji je doveo do otcepljenja ovog regiona početkom devedesetih. Teritorija ove autonomije nije jedinstvena, već se sastoji iz nekoliko međusobno odvojenih opština (enklava).
Autonomija je garantovana Ustavom Moldavije i specijalnim Zakonom o autonomiji, koji predviđa mogućnost otcepljenja Gagauzije u slučaju promene državnog statusa Moldavije (odnosno njenog ujedinjenja sa Rumunijom).
Ovaj region ima Skupštinu (Narodno sobranje), Izvršno veće (komitet) i predsednika (koji se naziva baškan) koji predstavlja region, ali je istovremeno i član centralne Vlade u Kišinjevu, što je veoma neuobičajeno rešenje.
U nadležnosti Skupštine su nauka, kultura, obrazovanje, stambeno-komunalne usluge, zdravstvena zaštita, fizička kultura i sport, kao i lokalne budžetske, finansijske i poreske aktivnosti, ekonomija, ekologija, radni odnosi i socijalno osiguranje.
Međutim, Gagauzija nema odvojen pravosudni sistem, već je on jedinstven na čitavoj teritoriji Republike Moldavije.
U službenoj upotrebi su gagauski, moldavski i ruski jezik, koji se ravnopravno koriste u ovom regionu, što ima za cilj očuvanje gagauske posebnosti, moldavske manjine i ruskojezičkih tradicija iz ruske i sovjetske epohe.
Na izborima koji su održani sredinom maja u trci su učestvovali samo proruski kandidati, a pobedu je odnela Jevgenija Gucul predstavnica Šora.
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić i premijer Mađarske Orban Vikor laureati su ovogodišnje nagrade „Ištvan Pastor“. Dobili su je za multinacionalno ubijanje demokratije
Za razliku od brojnih mesta na kojima su se u nedeljama za nama okupljali oni koji se protive blokadama, za subotu (25. oktobar) najavljeni su skupovi u tri grada
Firma sa samo dva zaposlena za manje od godinu dana ostvarila je rast prihoda od preko 1000 odsto, i to gotovo isključivo kroz poslove sa Gradom Beogradom, upozorava organizacija „Beograd u pokretu“
Dok se predsednik Srbije Aleksandar Vučić vraća na radikalska podešavanja, a mediji pod njegovom kontrolom prskaju šovinizam i mržnju po javnom prostoru, građani dočekuju studente koji pešače iz Novog Pazara zagrljajima, suzama, burom emocija. Na delu je bukvalno borba dobra i zla
Pošto ne može da kaže „odanost je meni važnija od časti“, Aleksandar Vučić će reći da je častan čovek. Bezbroj je takvih primera. U filozofiji, to se zove performativna protivrečnost: izricanjem vrednosnog suda upada samome sebi u usta
Umesto da se distancira od studenata iz Novog Pazara, narod je duboko postiđen beščašćem policije koju plaća, ogorčen nepravdom i sada samo gleda kako da im pomogne na maršu do Novog Sada
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić kaže da su za pucnjavu u Ćacilendu krivi „blokaderi“, opozicija, mediji. Ali, samo u žabokrečini koju je on stvorio društvene patologije mogu da postanu prvoklasna politika
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Prema analizi Instituta za politiku i ekonomiju jugoistočne Evrope – nema. Možda bi to bila donekle Gaguazija i mnogo više – Severni Kipar, što nije loše znati pred Vidovdan kad se, prema pisanju medija, očekuje da Srbi samostalno formiraju ZSO
Međuvreme
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
