Foto: Gavriil Grigorov, Sputnik, Kremlin Pool Photo via AP
Putin je istakao da je Ugovor o trajnoj neutralnosti i garancijama za bezbednost Ukrajine pripremljen u martu 2022. godine u Istanbulu, kao i da je druga strana vrlo brzo odustala od njega
Ruski predsednik Vladimir Putin pokazao je na sastanku sa liderima i predstavnicima misije afričkih zemalja u Sankt Peterburgu parafirani nacrt ugovora sa Ukrajinom, koji je pripremljen u martu 2022. godine u Istanbulu. Putin je pokazao sporazum znajući da će ga istog dana videti i ceo svet.
„Nismo se složili sa ukrajinskom stranom da će ovaj ugovor biti poverljiv, ali ga nikada nismo ni predstavili, ni komentarisali. Nacrt ugovora je parafirao šef pregovaračke grupe iz Kijeva, evo njegovog potpisa“, rekao je Putin, stavljajući dokument na uvid predstavnicima afričke misije, preneo je Tass.
Putin je istakao da se to zove Ugovor o trajnoj neutralnosti i garancijama za bezbednost Ukrajine.
„Radi se o garancijama o kojima je govorio predsednik Južnoafričke Republike Siril Ramaposa, koje su navedene u 18 tačaka i tiču se oružanih snaga i drugih stvari, sve je precizirano – do vojne opreme i osoblja“, kazao je Putin.
On je naveo da su, u skladu sa tim dogovorima, ruske trupe povučene iz područja oko Kijeva, ali su „ukrajinske vlasti, kako to obično rade njihovi vlasnici, sve to bacile na smetlište istorije“.
„Gde su sada garancije da neće i dalje odbijati i druge sporazume, ali čak i u ovim uslovima, mi nikada nismo odbili da pregovaramo“, istakao je Putin.
Zaglavlje dokumenta koji je pokazao Putin ukazuje da se radi o nacrtu od 15. aprila 2022. godine. U stavu 1 člana 1 se navodi da se „Ukrajina obavezuje da će održati svoju trajnu neutralnost, koja je proglašena i sadržana u Ustavu Ukrajine“.
Sledeći paragraf navodi da države garanti priznaju, poštuju i garantuju status Ukrajine kao trajno neutralne države i obavezuju se da obezbede poštovanje tog statusa na međunarodnom nivou. Zauzvrat, Ukrajina se „obavezuje da neće sprovoditi aktivnosti koje bi bile u suprotnosti sa međunarodno-pravnim statusom stalne neutralnosti“, navodi se u stavu 3 prvog člana.
Spisak zemalja garanta dat je u preambuli ugovora, a među njima su Velika Britanija, Kina, Rusija, SAD i Francuska. Prema preambuli, Ugovor o trajnoj neutralnosti i bezbednosnim garancijama Ukrajine trebalo je da potpišu zemlje garanti, kao i Rusija i Ukrajina.
U tekstu se potom navodi da su potpisnici uvereni da je obezbeđenje na međunarodno-pravnom nivou „trajne neutralnosti Ukrajine deo dugoročnog cilja održavanja mira i bezbednosti, uključujući na regionalnom nivou“. U Istanbulu je 29. marta 2022. godine održana još jedna runda pregovora, nakon koje je šef ruske delegacije rekao da je Moskva prvi put dobila od Kijeva principe mogućeg budućeg sporazuma fiksiran na papiru.
Naveo je da on, između ostalog, sadrži obaveze o neutralnom, vanblokovskom statusu Ukrajine i njeno odbijanje da na svojoj teritoriji razmešta stranu vojsku i oružje, uključujući nuklearno.
„Posle toga su ruske trupe na kijevskom i černigovskom pravcu povučene, da bi se potom pregovori prekinuli i Kijev je odustao od svega što je dogovoreno i parafirano u Istanbulu“, rekao je Putin.
I.Đ./FoNet/Tass
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
„Vlasti se sad hvale time što smo izgubili kao zemlja šest meseci sa tim preganjanjem sa Venecijanskom komisijom“, kaže nekadašnji šef Misije Srbije u EU Duško Lopandić
„Mi kao proevropska stranka i grupacija koja se koncentriše sada sa namerom da izađe na izbore, smatramo da neko kao Milo Lompar ne može da bude predsednik Srbije, uprkos onome - ili Srbija ili mafija“, ističe Marinika Tepić
„Uplašena konstantnim padom svog rejtinga, i uporednim rastom studentskog pokreta, vlast bi da proglasi studente za terorističku organizaciju i spreči njihovo učešće na izborima“, kaže redovni član SANU i profesor Hemijskog fakulteta Univerziteta u Beogradu Radomir Saičić
Primeri Crne Gore i Albanije pokazuju na koji način se komunicira u javnosti onda kada zemlja zaista želi da uđe u Evropsku uniju, kaže novinarka portala Savremena politika Sofija Popović
Jerg Heskens je podržavao projekat „Jadar“, čak i kada su pojedinci iz nemačke ambasade u Beogradu ukazivali na to da Nemačka ne bi trebalo da ga forsira zbog protivljenja građana, piše BIRN
Manje je važno šta će pisati u službenim beleškama sa saslušanja Aleksandra Radića. Mnogo je važnije šta će večeras prolaziti kroz glave hiljada ljudi koji su o „zvučnom topu" govorili, pisali, svedočili ili tražili pomoć. Ako je odgovor: „Bože, samo da ne dođu i po mene", onda je cilj postignut
Kako je priznavši ubistvo Aleksandra Nešovića, Saša Vuković Boske vratio pažnju javnosti na Veselina Milića? Šta još upada u oči u njegovom iskazu
Ubistvo Aleksandra Nešovića u restoranu „27“ pretvara se kriminalističku misteriju koju bi mogao da reši samo Herkul Poaro
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
