Uplakan, pendrečen, zanesen

“On ide u Hag. Mi ne možemo. Ali ono što možemo, to je da njegove naloge ispunjavamo! On je predsednik!”

Ovako je govorio Aleksandar Vučić 24. februara 2003. na čuvenom ispraćaju Vojislava Šešelja, koji se tih dana dobrovoljno predavao Međunarodnom tribunalu za ratne zločine u Hagu. Ostalo je zapamćeno da je na tom velikom mitingu Aleksandar Vučić, u to vreme generalni sekretar Srpske radikalne stranke, plakao kao kiša. Samo šest i po godina kasnije, dogodio se veliki razdor između Šešelja i Tomislava Nikolića, te je osnovana Srpska napredna stranka. Vučićev govor na otvorenom prilikom ispraćaja Šešelja u Hag jedan je od njegovih najranijih nastupa na otvorenom i jedan od prvih govora na mitinzima.

Od tada do danas, Vučić je stekao veliko mitingaško iskustvo i ispekao zanat u obraćanju masama. Novu priliku da se pokaže kao veliki orator imaće 26. maja na “najvećem ikada održanom skupu”, kako dnevni list “Politika” naziva miting koji Srpska napredna stranka sprema za taj dan. Pomalo je neobično govoriti o skupu koji se još nije dogodio kao o “najvećem održanom”, ali ostavljamo prostor da “Politika” zna nešto što mi ne znamo.

Nakon ispraćaja Šešelja, sledeću veliku priliku da se nađe pred masom Aleksandar Vučić imao je 29. jula 2008. godine, na protestu zbog hapšenja Radovana Karadžića. Međutim, tada je samo izašao na binu.

TRAGOVI PROŠLOSTI



Srpska radikalna stranka je u Beogradu 29. jula 2008. organizovala veliki “miting podrške Radovanu Karadžiću” pod nazivom “Svesrpski sabor” na kome je prisustvovalo oko 15.000 građana. Učesnicima skupa su se obratili predstavnici Srpske radikalne stranke Tomislav Nikolić, Aleksandar Vučić, Dragan Todorović, Vjerica Radeta, Nataša Jovanović, glumica Ivana Žigon, zatim Kosta Čavoški, kao i predstavnici Demokratske stranke Srbije Milan Ivanović i Nove Srbije Velimir Ilić i drugi. Lideri Srpske radikalne stranke koja je organizovala miting insistirali su da se niko ne sukobljava sa policijom i da miting protekne u miru. Oni su pozivali učesnike skupa da sednu na zemlju kako bi pokazali da im je namera mirno okupljanje građana.

Pred završetak mitinga došlo je do velikih sukoba i okršaja demonstranata i policije u kojima je bilo na desetine povređenih, a jedno lice je teško povređeno, koje je posle tri nedelje preminulo od posledica teških povreda. Protestna šetnja je otkazana zbog nereda. Kasnije je Dragan Todorović insistirao da se sprovede detaljna istraga i da se utvrdi ko su ti huligani koji su sistematski prisutni na svakom mitingu i prave nerede. Takođe se ogradio od ovih grupacija.

Miting je počeo oko 19.20 časova himnom “Bože pravde”, a na mitingu se prema policijskim procenama okupilo oko 15.000 građana. Na binu su istovremeno izašli Tomislav Nikolić, Aleksandar Vučić, Nataša Jovanović, Dragan Todorović, kao i predsednik Nove Srbije Velimir Ilić sa porukama: “Srbija je jača od izdajničke vlasti koja je uhapsila najvećeg živog Srbina.”

Jake policijske snage obezbeđivale su skup, kao i sve važnije institucije u gradu i strana diplomatska predstavništva. Oko bine je bilo postavljeno obezbeđenje koje je angažovao SRS kao organizator. Prema rečima pesnika Rajka Petrova Noga, koji je doneo Karadžićevu poruku okupljenima, bivši predsednik Republike Srpske je ljude koji su ga znali kao Dragana Dabića zamolio da mu oproste, jer da su znali njegovo pravo ime, učinio bi ih saučesnicima. U poruci lidera SRS-a Vojislava Šešelja, koju je pročitao Nemanja Šarović, Vojislav Šešelj je optužio “izdajnički režim Borisa Tadića” što je uhapsio jednog od utemeljivača Republike Srpske i “sada ga izručuje onima koji su ubili Slobodana Miloševića”. Šešelj je obećao da će “učiniti sve da se suprotstavi haškoj tiraniji i poručio Ratku Mladiću i Goranu Hadžiću da se ne predaju haškoj aždaji”. Hapšenjem Karadžića, Šešelj je poručio da je “Boris Tadić napravio veleizdajnički čin, ugrozio Republiku Srpsku i od Srbije napravio koloniju”.



U Makedonskoj ulici došlo je do sukoba policije i pripadnika navijačkih grupa. Najpre su navijači napali policajce petardama, bakljama i kamenicama. Policija je uzvratila suzavcem i gumenim mecima. U toku sukoba policajci su ispalili na desetine patrona suzavca, a čulo se i nekoliko “topovskih udara”. Tomislav Nikolić i Aleksandar Vučić sa ostalim funkcionerima SRS-a povukli su se u štab stranke. Jake policijske snage su tokom noći nastavile da obezbeđuju džamiju na Dorćolu, “Mekdonalds”, restorane i ambasade u Ulici kneza Miloša. Generalni sekretar Srpske radikalne stranke Aleksandar Vučić dobio je pet udaraca pendrekom od žandarma dok je pokušavao da razdvoji demonstrante koji su se sukobili sa policijom.

Samo nekoliko meseci nakon ovog haosa od protesta, SRS se podelio, nastala je Srpska napredna stranka, 2012. Tomislav Nikolić postao je predsednik Srbije, Aleksandar Vučić 2014. postao je premijer, da bi od 2017. on došao na mesto predsednika države.

SPASIBA ZA DRUŽBU

O dovlačenju pristalica autobusima iz cele Srbije zna se sve. Neće 26. maj biti prvi dan u novijoj istoriji tokom kojeg nema međugradskih autobusa jer svi prevoze pristalice i “pristalice” SNS-a u Beograd. Neće biti ni prvi put da su nam javna preduzeća prazna jer svi moraju na miting u Beograd.



Ako se Vučiću i ekipi može odati priznanje za nešto, to je – organizacija velikih skupova. Možda niko iz SNS-a nije glavni scenarista, ali izgleda da znaju koga da angažuju. Danas se jedva sećamo, recimo, da smo koliko u januaru 2019. dočekivali predsednika Ruske Federacije Vladimira Putina. Kako su tada pisale vazda megalomanske “Večernje novosti”, na platou kod Hrama Svetog Save na Vračaru bilo je 70.000 ljudi (nije, jer ne može da stane, ali…). Doček nisu organizovali ni SNS ni Vlada Srbije nego “nevladin sektor i patriotske organizacije”. Planirano je da se učesnici okupe na Trgu republike i krenu zajedno prema Hramu Svetog Save kako bi stigli u trenutku kada u taj objekat bude dolazio i predsednik Ruske Federacije.

“Zamisao organizatora je da na ovaj način iskažu poštovanje prema prvom čoveku Rusije koji je veoma zaslužan za učvršćivanje prijateljskih veza između dve bratske države, ali i zahvalnost najvećoj slovenskoj zemlji za podršku u međunarodnoj areni kada je reč o teritorijalnoj celovitosti Srbije”, pisale su “Novosti”.

Ulice kojima je prolazio ruski predsednik bile su zatvorene, šahtovi zavareni, na zgradama su bili ruski i srpski snajperisti, a građanima koji stanuju na tim trasama bilo je naređeno da zatvore prozore i navuku zavese, što je, istini za volju, standardna procedura, primenjivana i kada je u Srbiju dolazio Džo Bajden kao američki potpredsednik.

Uoči dolaska predsedničkog Putinovog aviona nebo je bilo zatvoreno za sve letove, a procenjeno je da je bilo angažovano od 4000 do 7000 policajaca, uz pripadnike specijalnih jedinica MUP-a i Vojske Srbije, BIA, VBA i VOA.

U APRILU BIĆE U NOVEMBRU



Ovih dana, mnogi pripadnici i funkcioneri SNS-a referišu se na miting održan 19. aprila 2019. kao na najveći skup koji je ova stranka do sada organizovala i koji će po brojnosti biti prevaziđen 26. maja. Red je da se podsetimo kako je do tog velikog skupa došlo. Ukratko: isto je bila reč o demonstraciji sile.

Duže objašnjenje počinje u novembru 2018. u Kruševcu, gde je pretučen opozicioni političar Borko Stefanović (danas Stranka slobode i pravde). Nakon tog prebijanja, Srbiju je zahvatio talas protesta koji se prvo zvao “Stop krvavim košuljama”, a kasnije “1 od 5 miliona”. Protesti su se događali jednom nedeljno i potrajali do proleća. Posebno se zakuvalo 16. marta 2019, kada je, zbog neizveštavanja o protestima, lider Pokreta Dveri Boško Obradović poveo narod u zgradu Radio-televizije Srbije. U zgradi i oko nje ubrzo se našao veliki broj policajaca koji su pendrečili i privodili ljude. Narednog dana, održan je još jedan protest ispred Predsedništva Srbije, na kom su policajci u civilu hapsili građane. Napetost u društvu zahtevala je reakciju, pa je za 13. april najavljen nešto veći skup u okviru protesta “1 od 5 miliona”.

Vučićeva reakcija bila je organizovanje mitinga “Budućnost Srbije” na istom mestu (ispred Narodne skupštine) 19. aprila 2019. godine. Bilo je “velelepno”. Narod je dovožen autobusima, nikad veću binu Beograd nije video, nikad više poljskih klozeta nije poređano oko Pionirskog parka…

Vučić se obratio na kraju skupa i rekao: “Bez vas ovoliko ne bih mogao pred predsednika Kine, Rusije, ali i nemačku kancelarku Angelu Merkel i francuskog predsednika Emanuela Makrona. Ovo je večeras na mitingu u okviru kampanje ‘Budućnost Srbije’. Nikada više neću govoriti pred ovako velikim brojem ljudi, beskrajno vam hvala na podršci”, rekao je, ne sluteći da će samo četiri godine kasnije planirati obraćanje pred još većim brojem ljudi. Tada je Vučić obećao da o svojim političkim protivnicima neće reći ni jednu jedinu reč, već da želi da govori o budućnosti Srbije: “U koliko god država da živimo niko ne može da razbije jedinstvo srpskog nacionalnog korpusa”, istakao je Vučić i naveo da Srbi time nikoga ne ugrožavaju i poštuju suverenitet drugih zemalja.

Navodeći primer Nemačke, za koju je rekao da je, čuvajući svoj jezik i kulturu, uspela da ostane snažna i da danas vodi Evropu, Vučić je rekao da želi da se napravi jedinstven srpski bukvar za srpsku decu ma gde da žive. Hoćemo da već 1. septembra imamo 10.000 digitalnih učionica i da naša deca budu jednako uspešna kao i deca iz Zapadne Evrope i Izraela, rekao je Vučić i pozvao građane da se ponose vojnicima koji su branili karaulu Košare.



“Želim da u 21. veku nemamo nijedan rat, da probamo da takvu politiku napravimo. Kao što smo nekada uspešno ratovali, da još uspešnije radimo”, nastavio je Vučić, dodavši da je dobio pismo iz kompanije Folksvagen u kome piše da je Srbija “još u igri” u odlučivanju u kojoj zemlji će graditi fabriku.

Želja da u 21. veku nemamo nijedan rat nije mu se ispunila, zahvaljujući onom koga je dočekivao samo četiri meseca pre nego što je izgovorio ovu rečenicu. Od ostalog izdvajamo: zamislite čoveka koji izađe pred desetine hiljada ljudi i priča kako mu je stiglo pismo. I o karauli Košare, Kini i Angeli Merkel.

Ali, predsednik Srbije ima neviđen talenat da priča o svemu odjednom, a na miting nije lako doneti belu tablu i pisati po njoj, pa je morao da se osloni na verbalne sposobnosti. Na mitingu 19. aprila 2019. izjavio je i da neće učiniti ništa povodom zahteva da popusti Albancima kako bi povukli takse na robu iz Srbije i da je “obraz najskuplja stvar na svetu”, te da niko ne pokušava da ukalja obraz Srbiji.

Pre nego što je počeo da govori, Vučić je pozvao 27 momaka koji su peške došli sa Kosova da mu se pridruže na bini i rekao da je na miting samo sa Kosova došlo 7500 ljudi. Izjavio je i da ne pristaje na ultimatume, ali da nije za sukobe sa onima kojih ima manje, već da smatra da stvar treba rešavati na izborima.

Predsednik Srbije je pre četiri godine istakao da vlast mora da brine i o “novinarima, za koje mislite da ne rade posao kako treba”, i da i njih vlast i njene pristalice treba da puste da rade i da im odgovore na pristojan način. Naveo je i da političkim protivnicima treba lepo odgovoriti, osim ako krenu u nasilje, kada im treba odgovoriti snažno. Na kraju mitinga Oliver Mandić otpevao je pesmu koju je, kako je rečeno, specijalno komponovao za ovu priliku. Pesma je bila o zamišljenom junaku što daje život za Srbiju majku koja mu daje sve. Dok je Mandić pevao, padao je mrak, a narod se razilazio.

Ove godine očekujemo Jelenu Karleušu, nije da se nije ponudila.