Foto: Aleksandar Anđić
Broj divljih deponija se u poslednjoj deceniji gotovo nije promenio, kao ni stanje reka. Stepen zagađenja životne sredine sa kojim se suočavaju građani Srbije predstavlja i drastično kršenje ljudskih prava
Od 6,6 miliona građana koliko prema poslednjem popisu živi u Srbiji, njih četiri miliona je izloženo zagađenom vazduhu.
Ovaj podatak izneo je programski direktor Regulatornog instituta za obnovljivu energiju i životnu sredinu (RERI) Mirko Popović na tribini „Ljudska prava i životna sredina“.
Uz sve to, broj divljih deponija se u poslednjoj deceniji gotovo nije promenio, kao ni stanje reka i sveukupno ekološke situacije.
Da je Srbija među najzagađenijim zemljama ili da je neki grad iz Srbije među najzagađenijim gradovima u svetu, više gotovo da nikoga ne iznenađuje. Ali pitanje je da institucije ili država u celosti nešto preduzimaju po tom pitanju.
Zdrava životna sredina nije samo ekološko pitanje. Ustav Republike Srbije garantuje da svako ima pravo na zdravu životnu sredinu i na blagovremeno i potpuno obaveštavanje o njenom stanju.
Emisije o ekologiji puštati pred dnevnik
Popović kaže da je situacija u Srbiji do te mere loša da bi pre centralnog dnevnika u 19.30 trebalo da idu specijalizovane emisije o ekologiji, a da vremenska prognoza osim uobičajenih podataka treba da pruži i informacije o trenutnom stanju ekoloških parametara.
Prema njegovom mišljenju, stepen zagađenja životne sredine sa kojim se suočavaju građani Srbije predstavlja i drastično kršenje ljudskih prava.
“Postoji kod nas uvrežen stav da administracija služi tome da pomogne privredi da se nekako snađe u tom teškom procesu evrointegracija i da lakše nosi teret usklađivanja sa standardima i visokim zahtevima zaštite životne sredine EU. Tolerisanja u pogledu zagađivanja i tolerisanja ugrožavanja prava ljudi ne može biti. Jedino što možemo da prihvatimo jeste nulta tolerancija za zagađivače”, rekao je Popović.
Žrtvovani gradovi
Pozivajući se na ocenu specijalnog izvestioca UN za zaštitu prava na životnu sredinu Dejvida Bojda da na planeti postoje žrtvovane zone, to jest izuzetno kontaminirana područja, predstavnik RERI-ja je kao primer naveo situaciju u Valjevu gde su građani više od 10 godina izloženi velikom zagađenju, pri čemu je, ugroženo i pravo na pristup informacijama i na informisanje o životnoj sredini.
“Drastično i poražavajuće iskustvo smo u prethodnih nekoliko meseci doživeli u Valjevu gde smo zaključili da uprava u gradu Valjevu nema kapcitet da pruži ni ostvarenje tog elementarnog prava na pristup informacijama. Dakle oni nisu u stanju da omoguće ni pristup bazičnim informacijama”, rekao je Popović.
Koliko je upravo u ovom gradu stanje alarmantno pokazuje udruženju “IRevolucija”. Prema njihovim podacima da ako bi se samo rešio problem korišćenja loših energenata u fabrici „Krušik“, ukupno areozagašnje bilo bi manje između 20 i 25 odsto.
Ekološki aktivisti na udaru vlasti
Po rečima Milene Vasić iz YUKOM-a, ova organizacija u poslednje tri godine vodi evidenciju o ugrožavanju aktivista. Pored onih koji se bave ljudskim pravima, u tom periodu odjednom je počeo da se pojavljuje i veliki broj ekoloških aktivista koji su na udaru vlasti.
“Organizacije koje se bave problematikom životne sredine su samo u toku 2021. godine bile suočene sa prekomernom upotrebom sile, fizičkim napadima, privođenjima, nečovečnim i ponižavajućim postupanjima, torturom, pritvorima, prekršajnim postupcima, zlonamernim tužbama, i izuzetno negatovnim kampanjama u medijima i na društvenim mrežama”, kaže Vasić.
Kako navodi, ekološki aktivisti konstantno moraju da brane svoje pravo da brane životnu sredinu.
B.G./Glas Amerike
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Simboličnom petnaestominutnom tišinom građani širom Srbije su odali poštu poginulima na novosadskoj Železničkoj stanici 1. novembra. Blokade saobraćaja organizovane na nekoliko mesta u Beogradu, a kod Fakulteta dramskih umetnosti i RTS-a desile se tuče između besnih vozača sa jedne, i okupljenih građana sa druge strane
Profesor beogradskog Fakulteta političkih nauka u penziji Rade Veljanovski ocenio je da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić u gostovanju u Dnevniku RTS-a u četvrtak potpuno anulirao i porazio novinarku Bojanu Mlađenović, a time porazio i sam RTS
„Pitanje Generalštaba jedno je od največih primera kršenja zakona i korupcije. Ne postoji vetovatno ni u jednoj evropskoj zemlji da se zaključuje ugovor sa stranim investitorom i direktno navodi da ćete da prekršite zakon svoje zemlje", poručio lider Kreni-promeni Savo Manojlović
Aleksandar Dujanović od „slučajnog prolaznika“ u prilogu Studija B postao je državni sekretar u Ministarstvu zaštite životne sredine. Kojim putevima
Nakon hapšenja 12 osumnjičenih, koja su se dogodila u četvrtak 21. novembra, predstavnici vlasti i njihovi mediji počeli su svoju propagandu o tome kako je tužilaštvo „podleglo pritiscima sa ulice“. Dragan J. Vučićević se pita „Ko će da hrani decu Jelene Tanasković“
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
