Grafički kolektiv predstavlja najnovijeg Dušana Petričiča, izložbom “Biblija”. Otvorena je u ponedeljak, na otvaranju je bilo kao nekad u pređašnjem prostoru Kolektiva, znači krcato i uzbudljivo, a trajaće do 27. aprila.
“Biblija” je zidna prezentacija knjige “Gideon’s Bible” koju je Petričić sa kanadskim piscem i novinarom Rikom Salutinom i njegovim sinom Gideonom. Na izloženim ilustracijama nema ni političkih ni društvenih tema. Na njima su razgovori oca i sina od Gideonove pete godine, o raznim biblijskim i životnim temama.
Međutim, ova nova tema ne znači da se Petričić udaljuje od politike.
“Ja sam ceo svoj profesionalni vek proveo između knjige i novina. Knjige su uglavnom pripadale nevinom i maštovitom svetu dece, a novine svetu ružne i prljave realnosti. Nikada nisam do kraja napuštao bilo koji od ova dva sveta. Ovoga puta mi je u ovaj prvi, mnogo draži i atraktivniji svet, sticajem srećnih okolnosti uplovila ’Biblija’ sa svojim temama, što je za mene, ateistu, bio fantastičan izazov. I naravno, prilika da malo pročistim glavu i dušu od dnevnopolitičkih zagađenja.”
Grafički kolektiv je u novom prostoru, u ulici Dragoslava Jovanovića, od nedavno. Petričić podseća da je on “od trenutka kada je stari, dobri, sedamdesetpetogodišnji Grafički kolektiv zapao u ozbiljne probleme preživljavanja bio aktivno uključen u njegovo spašavanje. Svom svojom energijom i sekiracijom. U suštini – sa malo uspeha”.
“Postojeći prostor nisam video kao dobro i prihvatljivo rešenje. Pre svega zbog lokacije, koja je malo, ali sasvim dovoljno izmeštena iz onog što bih ja nazvao kultumo-umetnički centar Beograda i nepristojno je blizu, takoreći opkoljena, trima opskurnim institucijama – Gradskom skupštinom, Predsedništvom i Saveznom Skupštinom. Ali sam prostor je izuzetno prijatan, svetao i verujem da će se budućim sadržajima uspešno izboriti za čist i zdrav vazduh pored pomenutih uzurpatora.”
Razgovaramo u vreme dok se u Skupštini grada priča o gradskom prevozu i o ostavci gradonačelnika koju zahteva opozicija. Dušan Petričić kaže da se odavno ne vozi javnim prevozom niti se bavi “problemima te vrste. Moje su karikature fokusirane na sam vrh ove naše ludačke društvene građevine i na glavne ili glavnog protagonistu našeg tektonskog poremećaja koji je slika i prilika njegovog personalnog poremećaja. Sve naše svakodnevne muke i probleme besmisleno je tretirati na bilo koji način, a ne apostrofirati glavnog inspiratora.”
Malo ko veruje da bi danas, na sednici Gradske skupštine, odbornici SNS-a priznali da su argumenti opozicionih kolega opravdani, odnosno da Aleksandar Šapić nije dobar gradonačelnik. Da li postoji to nešto što bi Šapić još trebalo da uradi pa da ga njegova partija smeni?
“U ovom pitanju je zapravo i konstatacija da je takozvana politička borba koja se vodi na našoj političkoj sceni potpuno besmislena. Ne postoji apsolutno nijedna pretpostavka da živimo u iole demokratskom društvu. Država ne postoji, institucije ne postoje, mediji su totalna karikatura sebe i svoje istorijske uloge. Kakvog onda uopšte smisla imaju pojmovi kao ’opozicione stranke’, ’ostavka’, ’gradonačelnik’. Sve je to jedna velika prevara i budalaština, te bi, shodno tome i pretpostavka da ga njegova partija smeni, pa će onda nešto biti drugačije, bila potpuna besmislica”, ocenjuje Petričić.
Koja je po njemu trenutno najbitnija tema po državu? Kosovo? Ukrajina? Zapad-Istok?
Petričić kaže da bi “trebalo oštro razdvojiti šta je to tema za državu, a šta je tema za ubogi narod. Država može da fingira bitnost bilo koje od pomenutih tema. To su teme koje imaju smisla u svakoj normalnoj državi. A mi stalno zaboravljamo da Srbija nije normalna država, pa time i razgovor o tim temama nikako ne može biti tačan.”
“A za ubogi narod postoji samo jedna životno važna tema. Kako ukloniti ovog najvećeg zlotvora u novijoj istoriji Srbije, koji svojim postojanjem na mestu na kome se nalazi onemogućava bilo kakvu ideju opstanka ove nacije. Ta tema sadrži dva ključna pitanja, pod jedan, kako zainteresovati kritičnu masu naroda za to i pod dva, kako to praktično realizovati. Jer, da podsetim, demokratija, predizbome borbe, izbori… sve su to termini koji ne postoje na ovim našim prostorima, nemojmo se time zavaravati. Drugi su načini neophodni, a ovo što sebe zove vlast, jako se boji tih drugih načina. A prvi su načini naprosto nekompatibilni sa ljudskom prirodom ove takozvane vlasti.”
O pitanju da li opozicija treba da se ujedini, barem u Beogradu, Petričić ne bi da govori zato što kaže da “kao i prethodno pitanje i ovo sadrži neadekvatne termine, a to opet govori o potpuno promašenom pravcu razmišljanja dok se nemoćno bavimo našom teškom mukom.”
Njegove karikature su sinonim kritike vlasti, društva, pojedinaca. U poslednje vreme svako ko javno kritikuje vlast, može da očekuje odgovor u formi pretnje. Dušan Petričić kaže da ih za sada ne dobija. “Uglavnom se sve svodi na ružne i nepristojne želje za budućnost mene i moje familije. Ja to još uvek ne vidim kao pretnju, ali sam obazriv da mi nešto ne promakne.”
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com