Foto: Crta
Osim prikupljanja sigurnih glasova, dokazivanje lojalnosti stranci, mehanizmi pritisaka obuhvataju i kontrolu nad privatnim životom pojedinca
Politički pritisci na birače ne dešavaju se samo uoči izbora, već gotovo svakodnevno, jedan je od ključnih nalaza Crtinog istraživanja o političkim pritiscima koje je sinoć predstavljeno i na tribini „Čaj protiv političkih pritisaka“ održanoj u Novom Pazaru.
Istraživački tim Crte je tokom 2022. godine, u periodu pre i posle održanih izbora, prikupio svedočenja više od 70 građana koji su bili žrtve ili svedoci političkih pritisaka, a nalazi ovog kvalitativnog istraživanja dostupni su javnosti na veb sajtu pritisci.crta.rs.
O pritiscima se nedovoljno govori
Iako su politički pritisci, kako je istraživanje pokazalo, deo svakodnevice za mnoge građane Srbije, o tom problemu se nedovoljno govori. Teško je utvrditi tačan broj građana koji su izloženi nekom od raznih vidova pritisaka, ali normalizacija političkih pritisaka u svakodnevnom životu dovela je do zabrinjavajuće opšte slike društva teško nagriženog političkom korupcijom i nepoverenjem građana u institucije koje bi morale da štite zakone.
U nameri da kroz direktan kontakt s građanima nastavi rad na suzbijanju kulture normalizacije pritisaka, Crta je započela seriju javnih razgovora u gradovima širom Srbije pod nazivom “Čaj protiv političkih pritisaka”.
Na tribini u Novom Pazaru o političkim pritiscima sa građanima su razgovarali Marija Stefanović, koja je vodila istraživački tim Crte, i Raša Nedeljkov, programski direktor Crte.
Posetioci tribine mogli su da čuju da su pritisci posebno rasprostranjeni u javnom sektoru, tj. u javnim preduzećima i ustanovama, organima lokalnih samouprava, ali da ni preduzetnici i zaposleni u privatnom sektoru nisu imuni na njih. I u ovom slučaju, marginalizovane i ranjive grupe su u posebno nezavidnom položaju.
Kontrolišu se i privatni životi
Osim aktivnosti vezanih za obezbeđivanje sigurnih glasova, podršku u promociji stranke i političkih aktera ili dokazivanje lojalnosti stranci, mehanizmi pritisaka obuhvataju i kontrolu nad privatnim životom pojedinca.
Pritisci se najčešće sprovode po centralizovanom sistemu, i to hijerarhijski, jer se pozicije moći koriste za ispunjavanje partijskih potreba i ciljeva.
„Zadaci” obično dolaze direktno od najvišeg rukovodstva stranke i prenose se dalje do rukovodilaca u javnom sektoru, vlasnika privatnih firmi i pojedinaca koji zauzimaju više pozicije ili obavljaju neke od javnih ili stranačkih funkcija.
Instrukcije se dalje prenose na niže instance: zaposlene u javnom sektoru, radnike, stranačke aktiviste, nezaposlene, socijalno ugrožene i ostale kategorije.
“Crta apeluje na nadležne državne organe i na sve političke partije da onemoguće i obustave nelegalne i nelegitimne načine obezbeđivanja političke podrške. Dok se građani ne oslobode mreže pritisaka, neće biti uslova za slobodne i poštene izbore, kao ni za ukupan razvoj društva jer će poslušnost strankama sve više da potiskuje stručnost, etičnost i poštovanje zakona”, rekao je Nedeljkov.
B.G./FoNet
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
U Kosjeriću će 6. i 7. juna biti održani humanitarni turnir i basketu i Festival slobode. Studenti iz Kosjerića pozivaju sve kolege i komšije da im se pridruže
Stariji student, koji je Pravni fakultet upisao 2015. godine pretukao je profesorku obligacionog prava Mariju Karanikić Mirić i radnika obezbeđenja, koji joj je pritekao u pomoć
Postavili SNS kontrolore umesto ostalih, upadali opoziciji u sred noći u kuću, menjali pravila kako im se svidelo, kao i propisane rokove - sve ovo je pratilo izbore za mesne zajednice u Vranju i Vranjskoj Banji
Sagovornici „Vremena“ smatraju da će predsednik Srbije Aleksandar Vučić raspisati izbore samo kad bude mogao da ih pokrade ili ako izbori zaustave proteste
Miloš Vučević, predsednik Srpske napredne stranke, ocenio je da protesti koje predvode studenti imaju političke ciljeve, ali ne i politički sadržaj. „Sad su u politici i sad će dobiti političke odgovore“, rekao je bivši premijer
Izgleda da je predsednik Srbije momački nagazio na žulj Putinu. Zašto? Zato što mu Zapad možda i može pomoći u pokušaju da izađe na kraj sa studentima i velikim delom pobunjenog društva, a Moskva ni u teoriji
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić pokušava da uništi srpske Univerzitete kako bi opstao na vlasti. Ne shvata pritom da bez Univerziteta gubi društvo iz kojeg, kao i svaki parazit, isisava životodavne sokove. On ubija ono što ga drži u životu
Kao paradržavni organ specijalne namene koji metalnim štanglama zavodi „red i mir“, Vučić upravo legalizuje kapuljaše. U pitanju je – otprilike – nešto nalik na Musolinijeve „borbene saveze“ iz 1919-1922.
Intervju: Adam Mihnjik, glavni i odgovorni urednik dnevnog lista “Gazeta viborča”, pisac
Studenti su dobra budućnost Srbije Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
