Kakav god da jeste njihov bivši predsednik, većini građana Amerike, uključujući one koji prizivaju zatvor, nije baš prijatna pomisao na hapšenje, privođenje, lisice na rukama, uzimanje otisaka i fotografisanje nekoga ko je bio na čelu države. To se u istoriji ove zemlje nikada nije dogodilo mada sve što se tiče Trampa, na ovaj ili onaj način, predstavlja presedan
Za “Vreme” iz Njujorka
Plato ispred jednog nebodera u njujorškoj Petoj aveniji preuzeo je poslednjih dana simboličnu ulogu Velike porote Okružnog tužilaštva Menhetna, koja upravo ispisuje političku sudbinu Donalda Trampa. Ispred kičastog, pozlaćenog napisa “Trampova kula” iznad ulaza ove zgrade pristalice i protivnici bivšeg predsednika svakodnevno raspravljaju, dok se njujorški policajci, drugačiji od svih ostalih čuvara reda u SAD, kao što je i grad na čijim ulicama patroliraju u belo-plavim fordovima različit od bilo kog drugog u Americi, diskretno trude da ta dobacivanja ne prerastu u nešto ozbiljnije.
Izmešani uzvici okupljenih, među kojima se jedino razaznaju reči “zatvor, zatvor, zatvor…” i “još četiri godine”, jasno otkrivaju podvojenost ove zemlje u kojoj su, uprkos tim razlikama, ipak svi jednaki pred zakonom. Sudovi redovno preispituju predsedničke uredbe ili propise koje usvajaju skupštine, istrage se sprovode nad najvišim državnim čelnicima, jedino je pitanje da li se pravda uvek sprovodi tako dosledno kao što se čini u slučaju istrage o novčanoj isplati glumici Stormi Danijels, da bi za vreme predsedničke kampanje 2016. godine ćutala o svojoj aferi sa vlasnikom zgrade čija se fasada presijava na suncu pored Central parka.
Donald Trump…
ZAŠTO BAŠ TRAMP
O samom Donaldu Trampu, osim onih najkonzervativnijih, niko nema previše iluzija. Šta se može reći o čoveku koji je bio predsednik najmoćnije zemlje sveta, a devojku sa kojom je, po svemu sudeći, proveo neko vreme u intimnosti, naziva ovih dana “Stormi konjsko–lice Danijels”? Šta pomisliti o osobi koja želi ponovo da bude na predsedničkoj funkciji u državi u kojoj živi više od četrdeset miliona Afroamerikanaca, a tužioca Alvina Braga, koji vodi njegov slučaj na Menhetnu, zbog boje kože zove “životinjom koju podržava Soroš” i “degenerisanim psihopatom”? Šta kazati o nekome ko je otvoreno huškao pristalice na upad u Kapitol, a sada ponovo preti “smrću i razaranjem”, čak i da se na trenutak ostave po strani sve one njegove tlapnje “da će postati svežije” u delovima Amerike gde je, u požarima zbog klimatskih promena, stradalo na stotine ljudi, izborima pokradenim “od strane satanističke sekte, koju čine pedofili i ljudožderi” i ohrabrivanju Amerikanca da ubrizgavaju sredstva za dezinfekciju u borbi protiv korone?
No, kakav god da jeste njihov bivši predsednik, većini građana Amerike, uključujući one koji prizivaju zatvor, nije baš prijatna pomisao na hapšenje, privođenje, lisice na rukama, uzimanje otisaka i fotografisanje nekoga ko je bio na čelu države. To se u istoriji ove zemlje nikada nije dogodilo mada sve što se tiče Trampa, na ovaj ili onaj način, predstavlja presedan. Nije stvar u tome da nekadašnji predsednici ili sadašnji šef Bele kuće treba da budu izuzeti od zakona, već nemali broj Amerikanaca postavlja jednostavno pitanje – zbog čega, koju je vrstu dela počinio Donald Tramp? To mora da bude nešto zaista krupno i ozbiljno da bi se time bavili njujorški sudovi, tim pre što ovaj grad sigurno nije mesto koje se može pohvaliti bezbednošću zbog izuzetno visoke stope kriminala. Nije samo reč o kvartovima oko Hants Pointa ili istočnog Harlema, gde ulice opuste u popodnevnim časovima, a noću se mogu videti siluete ljudi koji se okupljaju oko vatri u metalnim buradima, već i mnogim delovima Menhetna ili Bruklina žene izbegavaju da stoje same na ulici, jer se vrlo lako može dogoditi da ih neko uznemirava. A ti koji su spremni da gnjave druge na taj način, znaju zaista da budu neprijatni i agresivni.
Trump Legal TroublesJURNJAVA ZA TRAMPOM: Tužilac Alvin Brag
ISTRAGA I JOŠ ISTRAGA
Sam slučaj Stormi Danijels, čije pravo ime je Stefani Kliford, verovatno je uzbudljiviji od radnje bilo kog filma u kome je igrala neku ulogu. U medijima se uvek naglašavaju njeni angažmani u filmovima za odrasle mada, verovatno, između tih uradaka i onoga što izvode njene kolege u drugim žanrovima i nema suštinske razlike. To što ona glumi u svojim filmovima verovatno ne čini kod kuće, sasvim je moguće da niko u krevetu ne primenjuje ništa od onoga što se može videti u takvim delima, tako da bi se ona, samim tim, mogla svrstati u neku vrstu fiction žanra. Na njenoj profesiji se insistira da bi se, valjda, diskreditovala ona sama kao svedok, ili onaj protiv koga svedoči.
Kako je jednom prilikom ispričala u poznatoj emisiji Si-Bi-Esa “60 minuta”, ona se srela sa Donaldom Trampom na nekom golf turniru nakon čega joj je on, navodno, govorio ono što njemu slični izmišljaju u tim situacijama: kako je ona za njega posebna, izuzetna i veličanstvena, da je pametna, lepa, žena na koju treba računati… Rečju, sve one bedastoće koje neki muškarci izgovaraju u takvim prilikama, bez trunke uverenja da je bilo šta od toga tačno i bez obaziranja na moguće posledice tih laži, koje imaju samo jedan cilj. Koji, znaće i oni koji ne gledaju filmove za odrasle.
Sve što se dogodilo nakon tog razgovora, uprkos kopanju tabloida po naslagama tračeva, mora da ostane u sferi privatnosti ovo dvoje odraslih ljudi, koji su slobodni da odlučuju šta će da rade sa sobom. Tužioca Alvina Braga jedino zanima da li je novčanom naknadom Stefani Kliford prekršen zakon države Njujork o finansiranju izbornih kampanja, jer taj novac nije prikazan kao trošak u okviru trke za predsednika. Trampov bivši advokat Majkl Koen je još davne 2018. priznao krivicu za osam federalnih krivičnih dela, uključujući kršenje zakona o finansiranju kampanje u vezi sa isplatom 130.000 dolara Stormi Danijels, tako da Trampu sada jedino preostaje da ponavljajući tvrdnje o “užasnoj, radikalno-levičarskoj istrazi koju sprovode demokrate”, “najodvratnijem lovu na veštice u istoriji ove zemlje”, a da tužioca Braga naziva “soroševskim rasistom” i “gestapovcem”, što je zapravo samo drugo lice onih istih laži o ozbiljnim planovima sa dvadeset sedmogodišnjom devojkom koju je upoznao u svojim ranim sedamdesetim godinama.
No, dodatni honorar za glumicu samo je jedna od četiri istrage sa kojima se trenutno suočava Donald Tramp. Prva na listi je savezna istraga o postupanju sa poverljivim dokumentima, nakon što je Federalni istražni biro (FBI) izvršio pretres njegovog poseda Mar-a Laga na Floridi i tamo otkrio gomilu strogo poverljivih dokumenta koja je, po zakonu, morao da preda Nacionalnom arhivu na kraju predsedničkog mandata. Osim toga, državni tužilac Njujorka Letiša Džejms pokrenula je postupak protiv Trampa i njegove organizacije zbog sumnji da je u više od 200 slučajeva procene njegove imovine pogrešno prikazivana njena prava vrednost, čime su dobijeni povoljniji uslovi za kredite i bolje kvote za osiguranje. Bivši predsednik se suočava i sa mogućom optužnicom u Atlanti zbog pokušaja da promeni rezultate predsedničkog glasanja u Džordžiji, nakon što je 2020. godine zvao telefonom državnog sekretara te države Breda Rafenspergerga i zahtevao od njega da pronađe glasove kako bi se poništila pobeda Džozefa Bajdena u toj državi. Naravno, Trampa negde sa strane vreba i zaključak Odbora Predstavničkog doma o napadu na Kongres 6. januara 2021, u kome se zahteva da bivši predsednik SAD odgovara za podsticanje nasilja u kome je povređeno više od sto policajaca, a poginulo četvoro ljudi.
KO ĆE BITI KANDIDAT REPUBLIKANACA
Sve ovo možda i ne bi bilo važno da Donaldu Trampu upravo zbog ovakvih stvari ne raste rejting za republikanskog kandidata na narednim predsedničkim izborima u odnosu na glavnog stranačkog suparnika Rona Desantisa. Sam Desantis je, sa druge strane, kao guverner Floride upravo pokrenuo postupak da se obustave časovi seksualnog obrazovanja u toj državi, nakon što je direktorka jedne državne škole u gradu Talahesiju naterana da podnese ostavku jer je nastavnik pokazao na času sliku Mikelanđelovog Davida, a neko od roditelja podneo žalbu zbog izlaganja njegovog deteta “pornografiji”.
Ako je skulptura Davida pornografija, onda je tužilac Alvin Brag zaista rasista i gestapovac, a fotografije Trampovog hapšenja koje je portal “Belingkat” napravio uz pomoć veštačke inteligencije su autentične, ali se onda ulazi u svet u kome nema ni posledica klimatskih promena upravo u najkonzervativnijim Trampovim uporištima, gde su kiše i oluje počele, gotovo svakodnevno, da pustoše domove njegovih pristalica. Osim ako to nije početak potopa kome je posvećena džinovska replika Nojeve arke u Kentakiju, koju svakog dana pohode stotine Amerikanaca.
Ali, onda ni rasprave koje se vode na pločnicima Pete avenije više nemaju nikakvog smisla jer se ulazi u realnost gde odluke sudova, kakve god one bile, više nikome ništa ne znače. Međutim, njegovi ultradesničarski sledbenici, a i sam Donald Tramp znaju gde je istina, jer da nije tako, ne bi ni tražio od stranačkih kolega koji predsedavaju odborima u Predstavničkom domu da napadaju okružnog tužioca, niti bi objavljivao fotomontaže na svojoj društvenoj mreži Trut sošal kako zamahuje bejzbol palicom iz leđa sirotog Braga, strepeći od posledica njegove odluke za svoju političku budućnost.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Od januara 2025. godine, Bugarska i Rumunija postaće deo zone Šengena, saopštio je mađarski ministar unutrašnjih poslova. Do sada je ulazak ove dve zemlje u šengenski prostor blokirala Austrija
Premijer Izraela zbog naloga za hapšenje Međunarodnog krivičnog suda u Hagu svakako neće putovati ni u jednu od 124 zemlje potpisnice Rimskog statuta, ali se to ne odnosi na Sjedinjene Američke Države, odakle je već dobio veliku podršku, ukazao je spoljnopolitički komentator Boško Jakšić
Predsednički izbori u Hrvatskoj zakazani su za 29. decembar, a sve su prilike da će Zoranu Milanovićevu glavni protivnik biti Dragan Primorac, kandidat kog je podržao vladajući HDZ. Da li iko može da stane na put najpopularnijem političaru u Hrvatskoj u pokušaju da obezbedi novi predsednički mandat
Trenutno je oko 15 odsto danske teritorije je pod šumom, tačnije 640.835 hektara. Ali uz najavljene planove, koji čekaju formalno odobrenje parlamenta, ove brojke bi mogle znatno da porastu
Dugo je Socijaldemokratska partija Nemačke (SPD) raspravljala o tome ko bi bio bolji kandidat za kancelara: Olaf Šolc ili ministar odbrane Boris Pistorijus. Sada je Pistorijus objavio da ne želi da bude kandidat
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!