Marković, Radonjić i Romić izjavili su da nisu krivi i da nisu izvedeni dokazi da su učestvovali u ubistvu Ćuruvije, niti ko je i zašto izvršio taj zločin. Tvrde da su u otvaranje sudskog postupka bili uključeni neki mediji i vaninstitucionalni centri finansirani iz inostranstva
Danas je održan drugostepeni postupak protiv četvorice nekadašnjih pripadnika Službe državne bezbednosti Radomira Markovića, Milana Radonjića, Ratka Romića i Miroslava Kuraka, prvostepeno osuđenih za ubistvo novinara i vlasnika „Dnevnog Telegrafa“ Slavka Ćuruvije 11. aprila 1999. godine.
U optužnici je navedeno da je ubistvo počinjeno po nalogu NN osobe „iz najviših struktura vlasti“.
Specijalni sud je prvostepeno osudio Markovića i Radonjića na po 30 godina zatvora, a Romića i Kuraka na po 20 godina. Apelacioni sud nije prihvatio tu presudu, ocenivši da je Specijalni sud „prekoračio optužbu“.
Na današnjem drugostepenom postupku, zamenik tužioca za organizovani kriminal Milenko Mandić je, izlažući završnu reč, predložio da optuženi Radomir Marković, Milan Radonjić, Ratko Romić i Miroslav Kurak budu osuđeni na po 40 godina zatvora.
Marković, Radonjić i Romić danas su izjavili pred sudom da nisu krivi povodom optužnice koja ih tereti za ubistvo Slavka Ćuruvije. Rekli su kako nisu izvedeni dokazi da su učestvovali u ubistvu Ćuruvije, niti ko je i zašto izvršio taj zločin, uz tvrdnju da su u otvaranje sudskog postupka bili uključeni neki mediji i vaninstitucionalni centri finasirani iz inostanstva.
U završnoj reči, zamenik tužioca za organizovani kriminal Milenko Mandić je rekao da je Ćuruvija bio dominantan novinar, sa velikom medijskom podrškom. Hrabrost ga je koštala života, pošto je godinama beskompromisno iznosio svoj stav, čime je privukao pažnju RDB, kao državni neprijatelj, izjavio je Mandić.
Prema njegovim rečima, 1999. godine je Ćuruvijina medijska aktivnost bila praktično uništena.
Nije utvrđen bezbednosni razlog za praćenje Ćuruvije. U vreme bombardovanja bio je angažovan najjači centar RDB bio angažovan da prati Ćuruviju, iako on nije imao mogućnost da deluje u javnom prostoru, izjavio je Mandić.
S.Ć.,/FoNet
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Prvi incidenti u Beogradu počeli su oko 22 časa, nakon zvaničnog kraja studentskog protesta. Građani su se na više mesta u blizini Ćacilenda sukobili sa Žandarmerijom, a bačen je i prvi suzavac
„Evo me ovde u Pionirskom parku ili kako mi volimo da ga nazivamo, Ćacilendu, s ponosom, s ovim divnim mladim ljudima koji samo hoće da uče i koji sada shvataju da su konačno pobedili“, poručio je predsednik Srbije Aleksandar Vučić na Vidovdan iz Ćacilenda
Neposredno pre nego što se odavanje odavanje pošte u tišini na Slaviji završilo, čuo se specifičan topot, izrazito prodoran i neprijatan zvuk. Narod se zgledao - šta je sad? Zar se opet nešto loše dogodilo
Dok se Beograd 28. juna puni demonstrantima, u crnogorskoj Budvi jedan kafić postaje simbol paradoksa: turisti iz Srbije u šortsevima gledaju na ekranu protest protiv režima iz kojeg su se, makar privremeno, izmestili
Studentski protest koji je održan na Slaviji pretvorio se u niz incidenata u centru Beograda. Policija je intervenisala u više navrata – zabeležena su hapšenja i upotreba suzavca
Ekspo je za naprednjačku elitu razlog da dobro potegne. Pogotovo što sluti da će im to čerupanje narode i države biti poslednji valcer. Posle kud koji mili moji
Lazar Hrebeljanović nije samo vojnik i vladar, već svetitelj koji svedoči da Carstvo Božije nije u suprotnosti sa borbom za pravdu
U svojim obmanama po pitanju Vojske Srbije, u koje se upliće kao pile u kučine, Aleksandar Vučić je otišao korak dalje ne bi li ispeglao one prethodne
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
