Foto: Tanjug
Aleksandar Vučić je ocenio da su razgovori bili nikad iskreniji, pošteniji i otvoreniji. Zemlje regiona dobile su potvrdu od EU da imaju „punu i nedvosmislenu posvećenost perspektivi članstva Zapadnog Balkana“. Koliko su države EU zaista opredeljene članstvu videće se sredinom decembra, na sastanku lidera EU kada bi trebalo da budu donete odluke da li će se napraviti korak napred i sa kim u procesu proširenja Zapadnog Balkana
Posle drame hoće li ili neće u Tiranu, predsednik Srbije priznao je nakon završenog Samita EU-Zapadni Balkan da je ipak dobro što samit nije propustio. Vraća se zadovoljan u Beograd, jer je imao priliku da čuje i sasluša svoje kolege iz Evropske unije i regiona konstatujući da su razgovori bili „otvoreni i iskreni“. „Otvorenije, iskrenije i poštenije nego ikada smo imali priliku da razgovaramo“, rekao je predsednik Srbije.
Deo javnosti se pribojavao (ili navijao) da Srbija neće staviti potpis na završenu deklaraciju samita u kojoj se apeluje na sve partnere na Zapadnom Balkanu da ostvare „brz i trajan napredak ka punom prilagođavanju Zajedničkoj spoljnoj i bezbednosnoj politici EU i da deluju prema njoj, uključujući i restriktivne mere EU“.
U Deklaraciji se pohvaljuju oni koji su se sa spoljnom politikom već usaglasili, a to su Crna Gora, Albanija, Kosovo i Severna Makedonija. U potpisivanju Deklaracije predsednik Vučić nije štrčao, ali je pored Željke Cvijanović bio jedini za stolom koji sankcije nije uveo, a kako stvari stoje ni ne namerava.
Da je dobro što je predsednik Srbije otišao u Tiranu govori i činjenica da su iz EU Kosovu i Srbiji uputili „poslednju verziju“ francusko-nemačkog predloga o sporazumu sa Kosovom, a prema pisanju nekih medija rok za pristanak ili odbijanje biće svega nekoliko nedelja. Predsednik Srbije je rekao da iako taj predlog nije izašao baš u susret Srbiji u onome što je najvažnije, Beograd će biti spreman na razgovor.
Pored potpisivanja sporazuma o romingu, kojim će se najpre sniziti cena usluga između regiona i EU, a zatim potpuno i ukinuti, danas su lideri EU u Tirani potvrdili „punu i nedvosmislenu posvećenost perspektivi članstva Zapadnog Balkana u EU“. Poslat je i jasan poziv na ubrzanje procesa, „zasnovanog na kredibilnim reformama i principu zasluga“.
EU pozdravlja i odlučnost partnera iz regiona da „podrže temeljne evropske vrednosti i principe, u skladu sa međunarodnim pravom“. U danu kada su dve televizije u Srbiji zatamnile svoje ekrane, svoj potpis predsednik Srbije stavio je na deklaraciju u kojoj piše i da su „nezavisni i pluralistični mediji sa punim poštovanjem slobode izražavanja ključne komponente bilo kojeg demokratskog sistema“.
Na konferenciji za novinare koja je usledila nakon potpisivanja Deklaracije, predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel istakao je istorijski značaj Samita. Da je poruka da Evropska unija računa na region jasna, rekla je i predsednica Evropske komisije koja je ocenila da će EU raditi zajedno sa Zapadnim Balkan na rešavanju svih problema koji proističu iz agresije Rusije na Ukrajinu, o čemu govori i paket podrške regionu, najavljen tokom samita, od milijardu evra za pomoć u energetskoj krizi.
Koliko su države EU zaista opredeljene članstvu, videće se sredinom decembra, na sastanku lidera EU kada bi trebalo da budu donete odluke da li će se napraviti korak napred i sa kim u procesu proširenja Zapadnog Balkana. Tada bi trebalo da budu donete odluke o kandidaturi Bosne i Hercegovine, prvim pregovaračkim klasterima sa Albanijom i Severnom Makedonijom, kao i da li će Srbija i Crna Gora napraviti neki pomak.
S.P./Danas/N1/EWB
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
„Vlasti se sad hvale time što smo izgubili kao zemlja šest meseci sa tim preganjanjem sa Venecijanskom komisijom“, kaže nekadašnji šef Misije Srbije u EU Duško Lopandić
„Mi kao proevropska stranka i grupacija koja se koncentriše sada sa namerom da izađe na izbore, smatramo da neko kao Milo Lompar ne može da bude predsednik Srbije, uprkos onome - ili Srbija ili mafija“, ističe Marinika Tepić
„Uplašena konstantnim padom svog rejtinga, i uporednim rastom studentskog pokreta, vlast bi da proglasi studente za terorističku organizaciju i spreči njihovo učešće na izborima“, kaže redovni član SANU i profesor Hemijskog fakulteta Univerziteta u Beogradu Radomir Saičić
Primeri Crne Gore i Albanije pokazuju na koji način se komunicira u javnosti onda kada zemlja zaista želi da uđe u Evropsku uniju, kaže novinarka portala Savremena politika Sofija Popović
Jerg Heskens je podržavao projekat „Jadar“, čak i kada su pojedinci iz nemačke ambasade u Beogradu ukazivali na to da Nemačka ne bi trebalo da ga forsira zbog protivljenja građana, piše BIRN
Manje je važno šta će pisati u službenim beleškama sa saslušanja Aleksandra Radića. Mnogo je važnije šta će večeras prolaziti kroz glave hiljada ljudi koji su o „zvučnom topu" govorili, pisali, svedočili ili tražili pomoć. Ako je odgovor: „Bože, samo da ne dođu i po mene", onda je cilj postignut
Kako je priznavši ubistvo Aleksandra Nešovića, Saša Vuković Boske vratio pažnju javnosti na Veselina Milića? Šta još upada u oči u njegovom iskazu
Ubistvo Aleksandra Nešovića u restoranu „27“ pretvara se kriminalističku misteriju koju bi mogao da reši samo Herkul Poaro
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
