Foto: Aurelien Morissard/AP Photo
Atmosfera u Francuskoj je već neko vreme napeta. U nedelju je u Parizu desetine hiljada ljudi protestovalo protiv poskupljenja goriva, struje, inflacije. Na demonstracije je pozvao šef levice Žan-Lik Melanšon
U nedelju je desetine hiljada ljudi u Parizu protestovalo protiv politike predsednika Francuske Emanuela Makrona. Na proteste pod nazivom „Marš protiv skupog života i nečinjenja u klimatskoj krizi“ je pozvao šef krajnje levičarske partije Nepokorena Francuska i nekadašnji predsednički kandidat Žan-Lik Melanšon.
U prvim redovima su marširali ovogodišnja dobitnica Nobelove nagrade za književnost Ani Erno i šezdesetak intelektualaca.
„Poruka je jednostavna: hoćemo bolju raspodelu bogatstva“, rekao je šef Socijalista Olivije For. Poslanik Nepokorene Francuske Kristof Beks rekao je da marš bio „demonstracija snage“ i da pokazuje da je „neki drugi svet konačno moguć ako su svi zajedno i ujedinjeni“.
Demonstranti su zahtevali da se u penziju ide sa 60 godina, povećanje plata, obaranje cena, oporezivanje ekstra profita koji prave koncerni i odlučniju borbu protiv klimatskih promena. Na jednom transparanetu je pisalo „Socijalna vrelina, narod je žedan pravde“.
Francuska televizija BFMTV je pozivajući se na organizatore izvestila da je na ulicama bilo oko 140.000 ljudi, policija tvrdi da ih je bilo oko 30.000. Protest je obezbeđivalo preko 2000 policajaca. Pojedinci su palili kontejnere i razbijali bankomate.
Socijalni bunt
Atmosfera u Francuskoj je već danima napeta. Zbog štrajka zaposlenih u rafinerijama kompanije TotalEnergies zbog malih primanja, koji je ušao u treću nedelju, na četvrtini bezninskih pumpi u Francuskoj nema dovoljno goriva. Benzin se prodaje i po ceni od 3 evra za litar.
U Jelisejskoj palati postoji bojazan da bi protesti mogli da eskaliraju, kao što je bio slučaj sa demonstracijama „žutih prsluka“ 2018. i 2019. godine za koje je okidač bilo poskupljenje goriva, a koji se se pretvorili u masovni socijalni bunt.
Veliki broj ljudi koji se u nedelju odazvao pozivu levičarskih partija tumači se kao znak oszbiljnog socijalnog nezadovoljstva. Organizatori su najavili nove protetste koji bi mogli da naiđu najoš veći odziv. Još krajem septembra se veoma mali broj ljudi bio odazvao pozivu više sindikataa na proteste, piše nemački „Špigel“. Pojedini sindikati najavili su štrajkove.
Ovi protesti upereni protiv Makrona trebalo bi da demonstriraju jedinstvo francuske levice.
J.H./FoNet/Spiegel/Tagesschau/BBC
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Nakon dve nedelje pritvora, u petak su iz pritvora nekadašnji potpredsednik Vlade Vojvodine Goran Ješić, student Relja Stanojević i gradski odbornik u Novom Sadu Miša Bačulov.
Dragan Marković Palma, predsednik Jedinstvene Srbije, preminuo je u 65. godini
U petak pre podne u Beogradu je bilo olujnih udara košave, što je dovoljno snizilo temperaturu da se sneg u tankom sloju zadržava na tlu
Simboličnom petnaestominutnom tišinom građani širom Srbije su odali poštu poginulima na novosadskoj Železničkoj stanici 1. novembra. Blokade saobraćaja organizovane na nekoliko mesta u Beogradu, a kod Fakulteta dramskih umetnosti i RTS-a desile se tuče između besnih vozača sa jedne, i okupljenih građana sa druge strane
Profesor beogradskog Fakulteta političkih nauka u penziji Rade Veljanovski ocenio je da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić u gostovanju u Dnevniku RTS-a u četvrtak potpuno anulirao i porazio novinarku Bojanu Mlađenović, a time porazio i sam RTS
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
Evenatualni nuklearni napada Rusije na Ukrajinu ne bi ugrozio fundamentalne interese Francuska, pa ona u tom slučaju ne bi odgovorila svojim atomskim arsenalom, izjavio je francuski predsednik i izazvao salvu kritika
