Foto: Pexels
Ove godine Srbiju je posetilo 52 odsto Rusa više nego prošle godine, većina njih da tu i ostane barem dok traje rat. Koliko će to uticati na broj stanovnika u Srbiji, znaće se krajem novembra kad se očekuju preliminarni rezultati popisa
U popisu stanovništva koji je u toku do kraja oktobra, popisuju se i strani državljani. Naime, neko lice je stanovnik mesta u kojem se popisuje ukoliko najmanje godinu dana živi u tom mestu ili živi kraće, ali sa namerom da ostane duže od 12 meseci.
Ovo pravilo je važno prilikom popisivanja državljana Rusije i Ukrajine koji su se doselili u Srbiju ove godine. Isto važi i za migrante iz Afrike i sa Bliskog istoka.
Srbiju je od početka godine posetilo 65.530 ruskih građana, što je 52 odsto više nego prošle godine – najnoviji su podaci Republičkog zavoda za statistiku. Zahvaljujući njima, broj noćenja u odnosu na isti period prošle godine, povećan je za 125 odsto.
Većina njih nisu turisti.
Procene su da je oko 6.000 ruskih građana dobilo radnu dozvolu u Srbiji, oko 3.500 boravak u našoj zemlji po osnovu “spajanja sa porodicom”, a skoro 2.000 ih je u procesu dobijanja radne dozvole. Veliki broj njih je uspeo da produži svoj turistički boravak. Samo 18 ljudi iz Rusije zatražilo azil u Srbiji.
Od 24. februara do 30. septembra u Srbiji je registrovana 2091. firma koje su osnovali ruski državljani, a od kada je predsednik Putin 21. septembra potpisao dekret o delimičnoj mobilizaciji, osnovano je 110 privrednih društava i preduzeća kažu u Agenciji za privredne registre (APR).
Najviše firmi se bavi računarskim programiranjem, prema podacima APR-a, u prethodnih sedam meseci osnovano je 1.455. preduzeća i 636 privrednih društava. U vrhu su i nespecijalizovana trgovina na veliko, konsultantske aktivnosti u vezi sa poslovanjem i ostalim upravljanjem, konsultantske delatnosti u oblasti informacione tehnologije, i delatnosti reklamnih agencija.
Preliminarni rezultati popisa znaće se do kraja novembra, pa i uticaj Rusa na broj stanovnika u Srbiji.
S.Ć./Blic
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Širom Srbije, u čak 34 grada, u nedelju, 1. juna održani su protesti „Vostani Serbije“, koji su završeni odavanjem 16-minutne pošte poginulima u padu nadstrešnice Železničke stanice u Novom Sadu. Iz svih gradova upućena je ista poruka: da građani žele raspisivanje izbora da neće odustati od borbe
BIRODI je podneo prijavu Agenciji za sprečavanje korupcije i Savetu za borbu protiv korupcije zbog mogućeg kršenja Zakona o sprečavanju korupcije predsednika Vučića
Studentkinja Mila Jovanović rekla je da su studenti „jedinstveni u zahtevima", ali da „nema jednoumlja“ i da ima mnogo proevropskih, ali i studenta koji su razvili antievropski sentiment
Blokada Gazele i Brankovog mosta su „maltretiranje građana bez smisla i cilja, ogoljeno nasilje i teor nad običnim građanima“, smatra predsednica Skupštine Ana Brnabić
Zgrada Železničke stanice u Novom Sadu ostaje u statusu kvo bez mogućnosti ulaska i provere kompletne statike zgrade „dok se ne reše sva pitanja“
Izgleda da je predsednik Srbije momački nagazio na žulj Putinu. Zašto? Zato što mu Zapad možda i može pomoći u pokušaju da izađe na kraj sa studentima i velikim delom pobunjenog društva, a Moskva ni u teoriji
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić pokušava da uništi srpske Univerzitete kako bi opstao na vlasti. Ne shvata pritom da bez Univerziteta gubi društvo iz kojeg, kao i svaki parazit, isisava životodavne sokove. On ubija ono što ga drži u životu
Kao paradržavni organ specijalne namene koji metalnim štanglama zavodi „red i mir“, Vučić upravo legalizuje kapuljaše. U pitanju je – otprilike – nešto nalik na Musolinijeve „borbene saveze“ iz 1919-1922.
Intervju: Adam Mihnjik, glavni i odgovorni urednik dnevnog lista “Gazeta viborča”, pisac
Studenti su dobra budućnost Srbije Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
