Foto: Miloš Milivojević/Tanjug
Dok jedni misle da bi uvođenje sankcija Rusiji kratkoročno oborilo rejting Aleksandra Vučića i SNS-a, a uddaljavanje od EU dugoročno, drugi smatraju da njihovi birači bespogovorno slušaju šta im šef partije i države kaže
Uvođenje sankcija Rusiji bi kratkoročno dovele do pada podrške Srpskoj naprednoj stranci (SNS) i njenom predsedniku Aleksandru Vučiću, dok bi sankcije Evropske unije prema Srbiji srednjoročno i dugoročno oslabile ne samo SNS i Vučića već bi nanele ogromnu štetu ekonomiji zemlje i dovele do drastičnog pada standarda građana, objavio je Demostat.
Eventualno ukidanje pretpristupnih fondova, što je ekstremna mera EU, i te kako bi pogodilo građane Srbije, imajući u vidu da je prema poslednjem IPA III (2021-2027) za zemlje Zapadnog Balkana predviđeno nešto više od 14 milijardi evra, ocenio je za Demostat istraživač u Centru za evropsku politiku Miloš Pavković.
Srbija kao najveća država na Zapadnom Balkanu vuče najviše sredstava iz tog fonda, bez kojih bi mogla da ostane, istakao je Pavković i podsetio da EU finansira različite infrastrukturne projekte, a tu je i Ekonomski i investicioni plan usvojen 2020. godine koji predviđa 20 milijardi evra investicija u Zapadni Balkan, a koji bi takođe mogao da bude ukinut za Srbiju.
„Ovako drastično smanjenje finansijske pomoći i investicija veoma negativno bi pogodili ekonomski rast i razvoj Srbije, što bi se vrlo brzo prenelo i na same građane“, rekao je Pavković i podseća da se većina evropskih kompanija povukla sa tržišta Rusije nakon što je EU uvela sankcije. Verovatnoću da EU uvede Srbiji sankcije ocenjuje kao veoma malu, ali bi u tom slučaju svakako firme iz EU razmotrile opcije povlačenja iz Srbije.
Kako Vućić kaže
Sociolog Srećko Mihailović, s druge strane, rekao je za Demostat da je teško govoriti o vrednosnim i ideološkim opredeljenjima birača SNS „jer je njihov osnovni orijentir za zauzimanje mišljenja i stavova ono što misli Aleksandar Vučić i ono što njegovi medijski bilteni ustvrđuju“.
„U takvoj situaciji je prilično besmisleno govoriti o njihovom mišljenju, njihovim stavovima, jer Vučićevo biračko telo preuzima ono što im on kaže, bilo direktno bilo indirektno. Njegovo mišljenje je većinsko u stranci i među simpatizerima“, kaže Mihailović.
On je doveo u pitanje tezu da bi, u slučaju sankcija EU pala podrška građana SNS i Vučiću, navodeći da to ne bi bio prvi put da je Srbija pod sankcijama. „Videli smo da narod ove zemlje to ovako ili onako primi i prihvata i trpi i na kraju istrpi“, ukazao je Mihailović.
I dalje: vlast SNS-a je već ugrožena iz niza drugih razloga, koji nemaju veze sa eventualnim sankcijama EU, dok se nezadovoljstvo naroda pretvara u političku činjenicu kada postoji organizovana politička snaga koja može da interpretira to nezadovoljstvo i da ga organizuje.
„U ovoj situaciji, u kakvoj je Srbija danas, jedina takva snaga postoji u SNS, odnosno u njenom vođstvu“, ocenjuje Mihailović. „Ovakva opozicija, razmrvljena i latentno ili otvoreno međusobno sukobljena, nije u stanju da organizuje narodno nezadovoljstvo. Neorganizovano nezadovoljstvo nije politička činjenica“.
M.N./FoNet
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Kritičari režima Aleksandra Vučića obustavljanje postupka protiv Gorana Vesića i ostalih vide kao nastavak državnog udara i smatraju da je odluka doneta pod političkim pristiskom. Advokat Sead Spahović je mišljenja da je optužnica upravo zbog svoje širine bila tanka, ali da treba sačekati pravosnažnu presudu
Dok gradska vlast usvaja budžet koji deo javnosti ne smatra razvojnim, Nikola Jovanović iz Centra za lokalnu samoupravu upozorava na njegove manjkavosti, ali veruje da će 2026. doneti politički zaokret i novu energiju
Istoričar Dragan Markovina u novom broju „Vremena” govori o pobuni u Srbiji i tome šta su studenti uspeli, a šta im zamera
Novi sastav Ustavnog suda čine bivša ministarka, partijski potpisnici i kadrovi bliski Srpskoj naprednoj stranci, što otvara pitanje da li će najviša sudska instanca biti nezavisan čuvar Ustava ili produžena ruka režima Aleksandra Vučića
Srpska spoljna politika je 2025. doživela brodolom. Srbija se nalazi pod pritiskom američkih sankcija i carina, iz Evropske unije stiže šamar za šamarom, a škrgutanje zubima u Moskvi nad Beogradom huči kao grmljavina
Poraz ćaci-tužioca Nenada Stefanovića na izborima za članove Visokog saveta tužilaštva ima i veliko simbolično značenje: jedna institucija se odbranila i pokazala da je moć vučićevska tanja nego što se mislilo, da je njena najveća snaga – kao što to biva i sa tajnim službama – u fami o velikoj snazi
Lako je zamisliti kako vilom Bokeljkom u gluvo doba noći odjekuje Vučićev glas: „O Trampe, zašto me ne podnosiš?“ Odgovor na Truth Social najverojatnije bi glasio – „Zato što si šibicar“
Građani Srbije nalaze se pred izborom: ili Vučić, ili Evropska unija. Sve ostalo je prazna priča
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
