Barikade 2011-2022: Kako su najavljivane “Oluje” na Kosovu

Kada je srpski premijer Ivica Dačić 26. aprila 2013. u parlamentu branio što je nekoliko dana ranije u prestonici Evropske unije potpisao Briselski sporazum, između ostalog je rekao: “Ne treba nam više žrtava od onih koje smo podneli, nama treba život. I na severu i na jugu i u celoj Srbiji. Nećemo da pričamo bajke za laku noć i da se sutra probudimo sa kosovskom ‘Olujom’”.

Kosovosku “Oluju” je, uz razgraničenje, javnosti predstavio dve godine ranije, u jeku tadašnjih barikada na severu Kosova, koje su i do danas ostale najdugotrajnije od svih, a pred otvaranje tzv. tehničkog dijaloga u Briselu: “Ako Tači krene u ofanzivu na Srbe, sigurno nećemo skrštenih ruku gledati kosovsku ‘Oluju’, ali je najbolje da Beograd i Priština što pre, uz posredovanje međunarodne zajednice, dođu do rešenja, a jedino pravo rešenje je ono koje je trajno, a samim tim i pravedno, a to je razgraničenje”, rekao je Dačić za “Alo” u oktobru 2011.

Oluja je i narednom premijeru, odnosno sadašnjem predsedniku Aleksandru Vučiću, u brojnim obraćanjima domaćoj javnosti postala ključna reč. U međuvremenu je potvrdio da se zalagao i za razgraničenje, ali da je njegov plan za Kosovo “doživeo poraz”. “Oluju” i “Bljesak” od tada najčešće najavljuje negacijom – da neće biti nikakvog “Bljeska” i “Oluje”; ali olujom najavljuje ili opisuje akcije Kosovske policije na Severu, za koje Priština tvrdi da su u cilju borbe protiv organizovanog kriminala ili da politički uvodi “reciprocitet”.

Još neposredno pred akciju Kosovske policije krajem maja 2019. na Severu, u kojoj je uhapšeno više desetina mahom pripadnika pogranične policije Kosova, Vučić je najavio da je pitanje dana i trenutka kada će Albanci napasti Srbe…

Pročitajte ceo tekst Tatjane Lazarević u nedeljniku „Vreme“ od četvrtka, 18. avgusta 2022.

Pretplatite se na digitalno izdanje

Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com