Britanski pisac Salman Ruždi je operisan i sada je na respiratoru, saopštio je u petak uveče njegov agent Endrju Vajli, prenosi BBC. On je naveo da „vesti nisu dobre“, da Ruždi ne može da govori i da bi mogao da izgubi jedno oko.
„Salman će verovatno izgubiti jedno oko, nervi u ruci su mu prekinuti, a jetra mu je izbodena i oštećena“, rekao je Vajli.
Njujorška policija je privela Hadija Matara (24), koji je u petak napao Salmana Ruždija dok se spremao da održi predavanje u Institutu Čautaukva u zapadnom delu Njujorka i nekoliko puta ga povredio nožem u vrat i stomak. Rečeno je da je Matar, inače iz Fervjua u Nju Džersiju, kupio kartu da bi prisustvovao Ruždijevom predavanju.
Prema svedočenju izveštača AP, muškarac je upao na binu i počeo da udara ili ubada Ruždija dok su ga predstavljali na početku predavanja. Voditelj Henri Ris je zadobio lakšu povredu glave i prebačen je u lokalnu bolnicu.
Policija je na konferenciji za novinare saopštila da su osoblje i publika pojurili na napadača i spustili ga na zemlju, a zatim je uhapšen. Pisac je helikopterom prebačen u Univerzitetsku bolnicu pitsburškog medicinskog centra Hamot. Motiv napada nije poznat.
Ruždi je istaknuti zagovornik slobode izražavanja i liberalnih ciljeva. Ovog marta, Ruždi je bio jedan od 1000 pisaca koji su potpisali peticiju protiv napada Rusije na Ukrajinu.
Salman Ruždi (1947) , rođen u Indiji, slavu je doživeo sa knjigom Deca ponoći 1981. godine, koje je prodata u više od milion primeraka samo u Velikoj Britaniji. Njegov roman Satanski stihovi (1988) neki muslimani su protumačili kao bogohulan i uvredljiv, smatrajući da diskredituje njihovog poslanika Muhameda, a drugi su smatrali da se radi o iranskom ajatolahu Homeiniju. Homeini je pre 30 godina lično izdao fatvu, osuđujući Ruždija i njegovo delo. Vest da ajatolah nudi nagradu Ruždijevim krvnicima, koju su tada objavili mediji, nije nikad zvanično potvrđena. Knjiga je zabranjena prvo u Indiju a potom i u nekoliko nemuslimanskih država. Autor Homeinijeve biografije Baqer Moin navodi da je iranski profesor u službi vlade napravio opsežni osvrt Rušdijeve knjige na 700 strana i u sažetom ga obliku poslao Homeiniju koji je nakon pročitanog izjavio: „Svet je oduvek bio pun ludaka koji pričaju besmislice i zato na ovo ne treba niti reagovati. Smatrajte to nevažnim.“ Zato u Iranu knjiga nije zabranjena.
Suočen s pretnjama smrću u samoj Britaniji, Ruždi se uz pomoć tamošnje vlade i milicije skrivao skoro čitavu deceniju i retko se pojavljivao u javnosti, a zatim se preselio u Njujork.
Sve do sad Ruždi nije napadan, ali ljudi povezani s knjigom, jesu. Hitoši Igaraši, prevodilac knjige na japanski je ubijen 1991. godine, a Aziz Nesin, prevodilac na turski, bio je meta napada 1993. godine u turskom gradu Sivasu. Napad se pretvorio u masakr u kome je život izgubilo 37 ljudi.
Iranski ultrakonzervativni dnevni list Kajhan čestitao je Ruždijevom napadaču. „Bravo za ovog hrabrog čoveka koji je napao otpadnika i zlog Salmana Ruždija“, piše list, čijeg šefa postavlja iranski vrhovni vođa ajatolah Ali Hamnei. Zvanični Iran se nije oglasio.
Septembra prošle godine Salman Ruždi je u intervjuu Guardian-u objavio da će početi da piše za popularnu internet platformu Substac, koja omogućava čitaocima da se pretplate na nove sadržaje iz pera svojih omiljenih pisaca.
„U ovih čudnih godinu, počela je da me privlači ideja da isprobavam stvari koje nikad ranije nisam radio. To ima veze sa ovim prisilnim stanjem u kom smo svi bili okrenuti ka sebi. Objavio sam knjigu eseja koja je bila moja dvadeseta knjiga i već pišem narednu, koja je roman. Pomislio sam: uradi nešto drugo. I baš u tom trenutku, pojavio se ovaj projekat“, rekao je Ruždi. I objasnio:
„Mislim da nove tehnologije uvek omogućavaju nove oblike umetnosti i da književnost nije pronašla svoj novi oblik u ovom digitalnom dobu… Sumnjam da će neko mojih godina izmisliti tako nešto.“
S.Ć./Tanjug/ Euronews
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com