Foto: AP
Pet meseci rata u Ukrajini bacilo je u zasenak sve druge ratove koji se vode u svetu, uključujući i one neobjavljene, ali oni zbog toga nisu prestali, naprotiv. Jedan od tih neobjavljenih ratova, onaj između Irana i Izraela, sa najvećim potencijalom po regionalni, ali i svetski mir, eskalira prethodnih meseci
Vlasti u Teheranu saopštile su da su uhapsile grupu navodnih agenata Mosada, uz tvrdnju da je ta grupa uhapšena „neposredno pre nego što su aktivirali eksplozivne naprave“ u provinciji Isfahan, u kojoj se nalazi i nuklearni centar Natanz. Taj centar je u aprilu prošle godine bio meta sajber napada, nekoliko sati pošto je u njemu počela nova faza obogaćivanja uranijuma, uz nepotvrđene sumnje da iza tog napada stoji Izrael. Iranski sajt Nur (Svetlost), blizak Revolucionarnoj gardi, objavio je da je grupa uhapšenih izraelskih agenata ušla u Iran iz iračkog Kurdistana, da je pre toga prošla obuku u (neimenovanoj) afričkoj zemlji koju su vodili agenti Mosada, ne navodeći broj i nacionalnost uhapšenih.
Pre četiri dana, 22. jula, samo dan posle sastanka predsednika Turske Redžepa Tajipa Erdogana, predsednika Rusije Vladimira Putina i iranskog predsednika Ebrahima Raisija u Teheranu, turska protivteroristička jedinica upala je u jedan hotel u Istanbulu i uhapsila trojicu navodnih pripadnika iranske obaveštajne službe, osumnjičenih za planiranje napada i ubistva izraelskih državljana u Turskoj. To je bila druga takva akcija turskih snaga, sredinom juna turska policija uhapsila je devet navodnih iranskih obaveštajaca i njihovih pomagača, pod istim optužbama.
Ovaj niz događaja pokrenula je smrt pukovnika iranske Revolucionarne garde Hoseina Sađada Hodađarija, koji je 22. maja ubijen ispred svoje kuće u Teheranu, pošto su na njega pucala dvojica maskiranih napadača na motociklu. Vlasti u Teheranu su tada pokrenule potragu za „cionističkim agentima odgovornim za ovo ubistvo“ i uhapsile „nekoliko osoba iz mreže izraelskih špijuna“.
Američki mediji su kasnije objavili da su Izraelci potvrdili da su organizovali ubistvo Hodađarija, za koga Izraelci tvrde da je bio ključni čovek u planiranju otmica i napada na izraelske državljane u Turskoj i na Kipru. Teheran je negirao postojanje takvih planova, ali je ponovio optužbe o „terorističkim napadima“ koje je organizovao Izrael, u kojima je od 2007. godine u Iranu ubijeno nekoliko naučnika koji su radili na razvoju iranskog nuklearnog programa.
Inače, neposredno posle vesti o najnovijim hapšenjima u Iranu, sajtovi bliski iranskoj opoziciji objavili su nepotvrđene informacije da je ubijen Said Hamardar Mutlak, jedan od ključnih naučnika u programu razvoja projektila velikog dometa, koji vodi Revolucionarna garda.
Rat u Ukrajini jeste trenutno najveća pretnja svetskom miru, naročito kada se uzme u obzir da su u njega upletene i nuklearne sile poput Rusije, SAD, Velike Britanije, ali potencijal eventualnog otvorenog sukoba Irana i Izraela nije ništa manji, ni po region ni po svet.
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
„Vlasti se sad hvale time što smo izgubili kao zemlja šest meseci sa tim preganjanjem sa Venecijanskom komisijom“, kaže nekadašnji šef Misije Srbije u EU Duško Lopandić
„Mi kao proevropska stranka i grupacija koja se koncentriše sada sa namerom da izađe na izbore, smatramo da neko kao Milo Lompar ne može da bude predsednik Srbije, uprkos onome - ili Srbija ili mafija“, ističe Marinika Tepić
„Uplašena konstantnim padom svog rejtinga, i uporednim rastom studentskog pokreta, vlast bi da proglasi studente za terorističku organizaciju i spreči njihovo učešće na izborima“, kaže redovni član SANU i profesor Hemijskog fakulteta Univerziteta u Beogradu Radomir Saičić
Primeri Crne Gore i Albanije pokazuju na koji način se komunicira u javnosti onda kada zemlja zaista želi da uđe u Evropsku uniju, kaže novinarka portala Savremena politika Sofija Popović
Jerg Heskens je podržavao projekat „Jadar“, čak i kada su pojedinci iz nemačke ambasade u Beogradu ukazivali na to da Nemačka ne bi trebalo da ga forsira zbog protivljenja građana, piše BIRN
Zašto je Aleksandra Radića, najistaknutijeg vojno-političkog komentatora u Srbiji, režim pretvorio u pokretnu metu
Manje je važno šta će pisati u službenim beleškama sa saslušanja Aleksandra Radića. Mnogo je važnije šta će večeras prolaziti kroz glave hiljada ljudi koji su o „zvučnom topu" govorili, pisali, svedočili ili tražili pomoć. Ako je odgovor: „Bože, samo da ne dođu i po mene", onda je cilj postignut
Kako je priznavši ubistvo Aleksandra Nešovića, Saša Vuković Boske vratio pažnju javnosti na Veselina Milića? Šta još upada u oči u njegovom iskazu
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
