Foto: Iz privatne arhiveBio je jedan od najvećih svetskih pozorišnih reditelja. Bitefova publika ga je volela, kao i on Bitef. Prvi put je bio u Beogradu 1957. godine
Juče je preminuo Piter Bruk, jedan od najuticajnijih pozorišnih reditelja 20. veka, u 98. godini.
Nekoliko puta je bio u Beogradu.
Još januara 1957. godine, gostovao je njegov “Kralj Lir” sa Polom Skofildom u glavnoj ulozi , 1962. “Tit Andronik” sa Vivijen Li i Lorensom Olivijeom,
Zatim su njegove predstave dolazile zbog Bitefa, istina tek sedme godine ovog festivala. Na Bitefu smo gledali “San letnje noći” 1972. godine, “Pleme Ik”, 1976, i “Sizve Banzi je mrtav”, na 40. Bitefu 2006. godine.
Borka Pavićević, deo prvih decenija ovog festivala, sećajući se prvih pola veka Bitefa, ispričala je (Vreme br. 1342) „rasprave u žiriju zbog Sna letnje noći Pitera Bruka, jer odluka da se nagradi Bruk nije bila jednoglasna (Dušan Makavejev i Bogdan Tirnanić). Veličanstvena predstava, ali pitanje je u kojoj meri je istraživačka. Posle nekoliko godina Piter Bruk je najbolje odgovorio na to pitanje kad je uradio nešto sasvim obrnuto: bila je to predstava Pleme Ik koju je radio sa Aboridžinima. Potpuni obrt, dostojan njega.“
On sam, o Bitefu je rekao: „Kad čujem Bitef, u misli mi naviru sećanja na ljude, eksperimente i uspehe“.
U Šekspir festivalu koji se upravo održava u Čortanovcima, čuvaju pismo podrške Pitera Bruka „Šekspir je fenomen, kao sunce ili mesec, i on se ne može objasniti rečima.“
Piter Bruk je Britanac, ali je veći deo karijere proveo u Francuskoj, gde je na čelu svog pariskog teatra Le Buf di Nor (Les Bouffes du Nord) preispitivao teatarsku formu obeležen teorijom „praznog prostora“.
Kultni umetnik, koji je režirao više od 100 komada, smatra se ikonom avangardnog pozorišta. Njegov najpoznatiji komad je „Mahabharata“ o indijskom epu od devet sati (1985), adaptirana je za film 1989. godine.
Tokom 1990-ih kada je trijumfovao u Velikoj Britaniji sa komadom Samjuela Beketa „Divni dani“, kritičari su ga pozdravili kao najboljeg reditelja koji je London imao.
Reditelj je uvek odbijao etiketu da se bavi angažovanim pozorištem, već uvek ponavlja da su njegovi komadi namenjeni samorefleksiji i razvoju duhovnosti. Režirao je do nedavno.
S.Ć./BBC/
Zameniku urednika Nova.rs od menadžmenta je stigao spisak imena režimskih novinara iz „Aloa" i „Večernjih novosti" koji bi trebalo da budu angažovani na ovom portalu. Novinari i zaposleni na Nova.rs veruju da novi menadžement želi da „neutrališe" njihov kritički stav i istraživački rad
Radnici Robnih kuća „Beograd" najavljuju protest zbog neisplaćenih otpremnina u iznosu od 4,7 miliona evra za preko tri hiljade radnika
Aleksandar Vučić nikako ne može da nađe zlatnu nišu kampanje. Posle šatri i terevenki, pa potkupljivanja birača njihovim novcima, sada je u centar svoje bitke stavio - žene. Ali to radi uz korišćenje najnižih kvazipsiholoških stereotipa
Za studente koji kampanju vode na ulici, granica između političkog marketinga i rizika po ličnu bezbednost postala je prilično tanka. U nekim slučajevima kao da su se obreli „na frontu“
Povodom smrti Biljane Plavšić, „Vreme“ objavljuje tekst Tamare Skrozze „Apsolutni prijatelji“ iz 2009. godine, nastao u vreme kada je Plavšić, posle izdržane kazne, puštena iz švedskog zatvora i vratila se u Beograd
Aleksandar Vučić je ostavku podneo iz marketinških razloga i skidanja formalne odgovornosti sa sebe za sve ono nemilo što bi moglo da se dogodi do 25. oktobra. Sada može da pohrli u kampanju sa etiketom da je „običan čovek“
Kada je Evropa videla da je listi od 250 poslaničkih kandidata predvođenim profesionalnim političkim huliganima suprotstavljena lista od 250 političkih amatera i časnih ljudi? Zvuči kao bajka. Hoće li i ishod biti kao u bajci: pobeda dobra nad zlom?
Šta se može očekivati od Vučićevog podnošenja ostavke? Zbog čega će je građani usvojiti 25. oktobra i omogućiti mu da do mile volje pere škodu, peca i peva uz Radio Lolu
Intervju: Jovo Bakić, sociolog, profesor Univerziteta u Beogradu
Pobedićemo, narod pravi kampanju za sve nas Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
