Foto: Tanjug
Višegodišnja studija o poreklu stanovništva na Balkanu pokazala je da genetske razlike između Srba, Hrvata, Crnogoraca i Makedonaca gotovo da ne postoje. U studiju je uključena i moderna populacija Srbije
Genetske razlike naroda bivše Jugoslavije praktično ne postoje, jedan je od zaključaka višegodišnje studije o poreklu stanovništva na Balkanu.
Za istraživanje prikupljeno više od 200 uzoraka širom Balkana, iz Hrvatske, Severne Makedonije, Albanije, Grčke. Iz Srbije je u ispitivanju korišćeno i 100 uzoraka iz Viminacijuma.
Dr Karles Lalueza Foks, profesor na Institutu za evolucionu biologiju u Barseloni i direktor Prirodnjačkog muzeja u Barseloni, koji je bio na čelu tima učesnika ove naučne studije, rekao da je „dobijena opšta slika populacije na Balkanu u poslednjih 3.000 godina. Bilo je mnogo iznenađenja. Primera radi, u Viminacijumu smo našli osobu koja je tamo sahranjena, a poticala je iz istočne Afrike. Sad radimo da utvrdimo njegovo poreklo. Radi se o muškarcu iz podsaharske Afrike što je bilo daleko van granica Rimskog carstva“, kaže Foks.
Proučavan je genetski kontinuitet stanovnika Balkana od bronzanog, preko gvozdenog doba do Rimske imperije, i zaključeno je da do propasti Rimskog carstva i kasnije na Balkanu ne postoji slovenski genom, ili, u prevodu, da su Sloveni tek posle toga naselili Balkan.
„Ali smo zato imali komponentu autohtonog balkanskog genoma, od populacije koja je naseljavala ove predele“, objasnio je dr Miodrag Grbić sa Univerziteta Vestern Ontario i gostujući profesor Biološkog fakulteta u Beogradu.
Ko su bili ti autohtoni Balkanci, ne zna se.
Sloveni su na Balkan došli sa teritorije današnje Poljske i Ukrajine, pokazali su molekularni markeri.
Dr Foks kaže da su iz slovenskih uzoraka otkrili tragove porekla ljudi iz severne i centralne Evrope. „Još uvek ne možemo tačno da odredimo mesto sa kog su došli“, kaže dr Foks.
U studiju je bila uključena i moderna srpska populacija, što je po dr Foksu dalo zanimljive rezultate.
Naime, uočen je uticaj Slovena na čitavom Balkanu, kao i da je na ovim prostorima udeo tzv. autohtonog i slovenskog gena podjednak
„Prikupljen je reprezentativni uzorak sa svih područja gde srpska populacija živi i onda smo mogli da uporedimo kakvo je stanje moderne srpske populacije u odnosu na genetsku istoriju zapisanu u DNK“, kaže Miodrag Grbić.
Na kraju, zaključak studije je da genetske razlike među narodima bivše Jugoslavije među kojima su Srbi, Hrvati, Crnogorci i Makedonci gotovo da ne postoje. Još jednom dokazujući da biologija i genetika ne poznaje kulturološke niti bilo kakve slične podele.
S.Ć./RTS
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Profesor beogradskog Fakulteta političkih nauka u penziji Rade Veljanovski ocenio je da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić u gostovanju u Dnevniku RTS-a u četvrtak potpuno anulirao i porazio novinarku Bojanu Mlađenović, a time porazio i sam RTS
„Pitanje Generalštaba jedno je od največih primera kršenja zakona i korupcije. Ne postoji vetovatno ni u jednoj evropskoj zemlji da se zaključuje ugovor sa stranim investitorom i direktno navodi da ćete da prekršite zakon svoje zemlje", poručio lider Kreni-promeni Savo Manojlović
Aleksandar Dujanović od „slučajnog prolaznika“ u prilogu Studija B postao je državni sekretar u Ministarstvu zaštite životne sredine. Kojim putevima
Nakon hapšenja 12 osumnjičenih, koja su se dogodila u četvrtak 21. novembra, predstavnici vlasti i njihovi mediji počeli su svoju propagandu o tome kako je tužilaštvo „podleglo pritiscima sa ulice“. Dragan J. Vučićević se pita „Ko će da hrani decu Jelene Tanasković“
Inženjerska komora Srbije saopštila je da Sud časti prikuplja dokumentaciju koja je neophodna za utvrđivanje uzroka nesreće u Novom Sadu
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
