Nagrada za istraživačko novinarstvo
Jovana Gligorijević, novinarka nedeljnika “Vreme”, dobitnica je ovogodišnje nagrade za istraživačko novinarstvo “Dejan Anastasijević”. Njen tekst “Seksualno nasilje u Istraživačkoj stanici Petnica: Zavera ćutanja koja je dugo trajala”, objavljen u našem nedeljniku, proglašen je najboljim u kategoriji štampanih medija. U istoj kategoriji, pored teksta koleginice Gligorijević, još dva iz užeg izbora objavljena su u našem nedeljniku – “Štekovi, nasilje i veze sa bezbednosnim službama” Saše Dragojla i “Pritajena kompanija, skrivena država” Nemanje Rujevića.
Za nagrađeni tekst se u obrazloženju NUNS-ovog žirija kaže da je “višestruko značajan i njegov doseg prevazilazi godinu za koju je autorka nominovana za nagradu”.
“Jovana Gligorijević je postavila zanatski i etički standard koji svako onaj ko se bavi novinarstvom – pogotovo istraživačkim – nikada ne bi smeo smetnuti sa uma. Njen tekst je precizan i jasan, pojave su nazvane pravim imenom bez podilaženja bilo kojoj interesnoj grupi, tema je obrađena isključivo u javnom interesu, svaki senzacionalizam je bio isključen, a posebno treba naglasiti i zaštitu žrtava na način kakav gotovo nije zabeležen u novinarskoj praksi Srbije”, saopštio je žiri. A nagrađena koleginica Gligorijević je nakon proglašenja rekla da je “nagrada zapravo na leđima svih onih žena koje su prošle godine istupile i progovorile o seksualnom i drugim oblicima nasilja” i zahvalila se svojoj redakciji i posebno koleginici Mariji Janković.
Nagradu za istraživačko novinarstvo već 17 godina dodeljuje Nezavisno udruženje novinara Srbije, uz podršku Ambasade Sjedinjenih Američkih Država u Beogradu, a od pre tri godine nagrada nosi ime našeg kolege Dejana Anastasijevića (1962–2019).
Podrška Rusiji u Beogradu i Banjaluci
Dan pobede i Dan Evrope, 9. maj, prošao je (ne)očekivano bez Aleksandra Vučića: nije ga bilo ni na jednoj strani – u Novom Sadu je premijerka Ana Brnabić sa ambasadorom Evropske unije u Srbiji Emanuelom Žiofreom slavila i veličala naš put na zapad, a u Beogradu su državni funkcioneri sa ambasadorom Rusije Aleksandrom Bocan-Harčenkom učestvovali u manifestaciji “Besmrtni puk” i uz slike Vladimira Putina i veliko slovo Z poslali poruke razumevanja i ljubavi ka istoku. A u Banjaluci su otišli korak dalje, jer su uz ruskog ambasadora u BiH paradirali najviši funkcioneri Republike Srpske, sa Miloradom Dodikom na čelu.
Na skupu u Beogradu uz ambasadora Rusije gradom je prošetalo nekoliko stotina građana, a među njima i ministar Nenad Popović, direktor “Srbijagasa” i visoki funkcioner Socijalističke partije Srbije Dušan Bajatović, budući poslanici Dveri i Zavetnika… Učesnici su nosili slike svojih predaka, boraca u Prvom i Drugom svetskom ratu, ruske, sovjetske i srpske zastave, a dominirali su kartonski Putin u prirodnoj veličini i veliko drveno slovo Z, simbol ruske agresije na Ukrajinu.
Upadljivo je bilo odsustvo naprednjačkih funkcionera, koji su poput predsednika Vučića zaboravili kako su nekada ponosito marširali u “Besmrtnom puku” gradovima Srbije i Rusije.
Prvi marš “Besmrtnog puka” održan je u sibirskom gradu Tomsku 2012. godine, a organizovali su ga lokalni novinari u sećanje na vojnike Crvene armije, a potom se procesija masovno prihvata širom zemlje. Putin prvi put učestvuje u moskovskoj povorci 2015. i od tada “Besmrtni puk” postaje deo državne propagande, a uz njega je 2018. godine ushićeno Moskvom koračao i predsednik Srbije.
Od 2016. “Besmrtni puk” počinje da se praktikuje i u Srbiji, ali su partizani u zapećku i preovlađuje nacionalistička simbolika i retorika, a fokus je pomeren ka Prvom svetskom ratu.
Istoričar Milivoj Bešlin ističe da je Putinova ideja o “Besmrtnom puku” zloupotreba antifašizma. “Nacionalizacija antifašizma i njegova upotreba u nacionalističke svrhe može se videti i u Srbiji. Ali, u Sovjetskom Savezu i Jugoslaviji ideja antifašizma bila je povezana sa komunizmom koji je porazio nacionalizam, a oni sa nacionalističkim idejama sarađivali su sa okupatorom”, podsetio je Bešlin u izjavi za BBC na srpskom.
Tržište nekretnina
Tržište nekretnina u Srbiji vredelo je prošle godine 6,5 milijardi evra, što je rast od gotovo 40 odsto u odnosu na 2020. godinu, a kako stvari stoje, biće još vrednije jer je primetan novi skok cena, posebno u Beogradu.
“Prošle i pretprošle godine imali smo najveći rast prometa i cena nekretnina u poslednjoj deceniji, jer su ljudi i tada želeli da ulože u ono za šta misle da je najsigurnije za investiranje, a isto se dešava i sada”, izjavio je za RTS Nenad Đorđević, predsednik Upravnog odbora Klastera nekretnine.
Prognozira se da bi do kraja godine stanovi mogli da poskupe i do 20 odsto, ali ne samo zbog veće potražnje za nekretninama, već i zbog rasta cena novogradnje usled većih cena građevinskog materijala na svetskom tržištu i posledica rata u Ukrajini.
Prosek cene kvadrata u Srbiji podižu Beograd i Novi Sad, a u glavnom gradu se najviše prodaju stanovi od 1.500 do 3.500 evra po kvadratnom metru.
Izbor najkorisnijeg igrača NBA
Kao što se očekivalo, jer fakti su bili neumoljivi, Nikola Jokić (27) je drugu godinu zaredom najkorisniji igrač (MVP) u regularnom delu sezone američke košarkaške NBA lige. Lider ekipe iz Denvera prosečno je po utakmici ubacivao 27,1 poen i beležio 13,8 skokova i 7,9 asistencija, imao je 19 tripl-dabl učinaka i oborio je brojne rekorde u najjačoj košarkaškoj ligi, između ostalog postao je prvi igrač u istoriji koji je u sezoni stigao do 2.000 poena, 1.000 skokova i 500 asistencija. On je najzaslužniji što je njegov tim došao do šestog mesta Zapadne konferencije, ali ove godine nije uspeo sa Nagetsima dalje od prvog kola plej-ofa, gde ih je zaustavio Golden Stejt iz San Franciska. Nagrada za najkorisnijeg igrača ustanovljena je pre 66 godina, nosi ime Morisa Podolofa, prvog predsednika NBA lige, a u žiriju je 135 američkih sportskih novinara. Najviše puta, šest, MVP titulu poneo je Karim Abdul Džabar (nastupao za Milvoki Bakse i LA Lejkerse), a za njim Bil Rasel (Boston Seltiksi) i Majkl Džordan (Čikago Bulsi) sa po pet. Somborski “Džoker” je sada sa dve MVP titule u društvu velikana – Stefa Karija, Janisa Adetokumboa, Stiva Neša, Tima Dankana, Karla Melouna i Boba Petita, i ima ih više od igrača kao što su Šejkil O’Nil, Kobi Brajant, Džejms Harden…
Rumunska partija pozvala je sve pripadnike nacionalne manjine, kao i celokupnu javnost, da prepoznaju važnost ovog trenutka i da na predstojećim parlamentarnim izborima svoj glas daju listi „Studentska lista - Studenti pobeduju"
Kolona koja je krenula od Rektorata stigla je do sedišta Republičke izborne komisije. Ispred ulaza, studenti su uz trubače zaigrali kolo. Neuobičajena atmosfera za predavanje izborne liste: bez usiljenosti, klasičnih političkih govora i naučenih stranačkih koreografija. Više je ličilo na spontano slavlje nego na početak zvanične izborne procedure. Kutije su zatim podigli predstavnici studenata sa svih univerziteta u Srbiji. Pored njih se nalazila maketa beogradskog Pobednika, koji je takođe držao kutiju sa potpisima. Potpisi više nisu izgledali kao mrtvo slovo na papiru. Ljudi koji su ih nosili govorili su da pred sobom nose nadu čitave Srbije
Odluka studentskog pokreta da svoju ogromnu društvenu energiju prevede u izbornu politiku trenutno je najvažniji politički eksperiment u Srbiji, ako ne i šire
Naši političari nisu profesionalni, već hronični političari. Hajde da im u Skupštini ponudimo obrazovni program. Možda zvuči detinjasto, ali ako ljudi sa ove liste pokažu zbog čega su tu i budu vodili računa o tome šta govore, nisam siguran da rijaliti može da pobedi
Treba da budemo budni i spremni da branimo izbornu volju, ali masovna izlaznost i ubedljiva pobeda Studentske liste to će uraditi na najbolji način. Studenti imaju rešenja, čak i kada javnost o njima nije obaveštena – priroda izborne kampanje zahteva da se sve ne otkriva. Imaju scenario A, B I C za izborni dan i vreme posle njega; planiraju i – pošto su pametniji, oni ne popuštaju, već se organizuju. Nemam nikakvih sumnji u pobedu Studentske liste na ovim izborima
Zbog čega bi za Milenka Jovanova ispalo bolje da je u Kragujevcu klečao i tihovao kao onomad direktor Jovine gimnazije u Novom Sadu nego što je govorio o dijalogu i programima? I zašto mu ne veruje ni poslednji crnokapuljaš
Hašim Tači je bio zločinac i kad je kao predsednik sedeo sa Vučićem i baronesom Ešton. Sada je samo osuđen. O licemerju u „regiji“ i plemenskom moralu koji prevazilazi krvna zrnca
Prvi na Studentskoj listi Ilija Srdanović bi oberučke trebalo da prihvati poziv na TV duel Aleksandra Vučića, prvog na listi Ujedinjena Srbija. Naravno, pod određenim uslovima
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
