Foto: AP
Pokušaj pravdanja ruske agresije stavio je prvog čoveka ruske diplomatije Sergeja Lavrova na metu kritika jevrejske zajednice, jer se žongliranjem terminom “denacifikacije” narugao, u očima Izraela, žrtvama Holokausta. No, ruska strana nije prihvatila kritiku i nastavila je u istom tonu
Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov je u intervjuu italijanskom novinaru, da bi opravdao svoju državu zbog navodne “denacifikacije” Ukrajine, napravio opasku da je i Adolf Hitler imao jevrejske korene, aludirajući na predsednika Ukrajine Volodimira Zelenskog, koji je zaista jevrejskog porekla.
Dodao je, takođe, da je često slušao Jevreje kako kažu da su najveće antisemite zapravo oni sami, kao i da Zelenski može promovisati mir između dve države samo ako prestane da daje naređenja njegovim “nacističkim snagama”, misleći verovatno na bataljon Azov i slične formacije.
Lavrov je ovom nespretnom i prilično neugodnom izjavom pokušao da pobije tvrdnje zapadnih zvaničnika, da se ne može govoriti o “denacifikaciji” ako se ona sprovodi protiv nekog ko je Jevrejin.
Ova izjava izazvala je burne reakcije u Izraelu, pa se i njihov premijer Naftali Benet oglasio upozorivši Lavrova da se igra sa Holokaustom, kao i da korišćenje “Holokausta u političke svrhe mora odmah prestati”. Izraelski ministar spoljnih poslova Jair Lapid rekao je da su izjave Sergeja Lavrova “neopropstive, preterane i velike istorijske greške”. Ruski ambasador u Izraelu je pozvan na razgovor nakon ovog incidenta.
Nakon reagovanja vrha Izraela, Lavrov je optužio zvanični Tel Aviv da trenutna vlast “podržava neonaciste u Ukrajini”. Odgovor Izraela se još čeka, ali se čini da će se posle ovog incidenta odnosi sa Moskvom pogoršati. Izrael je od početka invazije podržao Ukrajinu, ali je izbegavao direktnu konfrontaciju sa Kremljom. Takođe, nije nikada formalno uveo sankcije ruskim oligarsima, ali je glasao za izbacivanje Rusije iz Saveta za ljudska prava UN-a. Do određenog pogoršanja odnosa je došlo prošlog meseca, kada je Jair Lapid optužio Rusiju da čini ratne zločine u Ukrajini.
F.M / Jerusalem Post / BBC / Rojters
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Reprezentativni prosvetni sindikati saopštili su da zbog nametnutog, prevremenog školskog raspusta nije moguće zaključiti ocene i da će zaposleni u prosveti nakon 20. Januara glasati o potpunoj obustavi rada
„U Srbiji može da se čuje – svi nas mrze, niko nas ne voli. Jedino nas sada Mađari vole. Ne vole nas muslimani, Bugari, ovi, oni. I na kraju, uvek se nađe – ne voli nas Vatikan. Uvek se nađe neki razlog“, kaže kardinal Ladislav Nemet
Da se nešto menja u Srbiji na svojoj koži su osetili ministar policije Ivica Dačić i ministarka za zaštitu životne sredine Irena Vujović. Došli su u Sava centar na proslavu rođendana hora „Čarolija“ da im aplaudiraju, a doživeli salvu zvižduka
Da bi umirila srednjoškolce, koji su se studentima pridružili na ulicama, vlast im je produžila zimski raspust. Mera, ipak, nije urodila plodom, so obzirom na to da đaci Jovine gimnazije već najavljuju da u školi ostaju i tokom raspusta
Ogromno okupljanje na Slaviji simbol je sve većeg nezadovoljstva među građanima. Dok vlasti umanjuju broj učesnika, protesti dobijaju na značaju, otvarajući pitanja o političkoj artikulaciji i daljoj sudbini pokreta, ocenjuje DW
Subvencionisani stambeni krediti za mlade koje najavljuje Aleksandar Vučić su obmana. Šta se krije iza ove “darežljive” ponude predsednika Srbije usred studentske pobune
Doba sarme i ruske salate neće ugasiti bunt u Srbiji. Na opoziciji je sada da preuzme politički deo posla, napravi dogovor i svim silama traži prelaznu vladu
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
