Foto: AP Photo
Šta može da se desi zemlji koja nije članica NATO-a, a ne želi da se obaveže da to nikada ne postane, Rusija je pokazala na primeru Ukrajine. A šta bi se dogodilo da neutralne Finska i Švedska, uprkos upozorenjima iz Moskve, donesu odluku o pristupanju zapadnoj vojnoj alijansi? Da li bi se Putin usudio da naredi napad i na njih? I da li bi se NATO u tom slučaju ipak aktivno uključio u rat
Nekadašnji predsednik i pemijer Rusije Dmitrij Medvedev, sada u funkciji zamenika sekretara ruskog Saveta za bezbenost jedan od članova političke elite koja okružuje Vladimira Putina, upozorio je Finsku i Švedsku da ne pristupe NATO-u, jer bi tako postale „zvanične protivnice Rusije“.
„U tom slučaju neće biti razgovora o Baltiku bez nuklearnog oružja“, izjavio je Medvedev. Objasnio je da bi u tom slučaju Rusija bila primorana da pojača svoju bezbednosnu politiku jer bi nanovo morala da se uspostavi tako narušen odnos ravnoteže, a to Rusija do sada nije imala u planu.
Finska vlada u slučaju pristupanja zemlje NATO-u računa sa povećanim rizicima, koje je teško predvideti, i pojačanim pokušajima Rusije da se meša u njena unutrašnja pitanja, piše nemački „Špigel“. List se poziva na bezbednosnu analizu vlade u Helsinkiju o prednostima i manama pristupanja Finske NATO-u koju su u sredu predstavili ministar spoljnih poslova Peka Havisto, ministar odbrane Anti Kaikonen i ministarka unutrašnjih poslova Krista Mikonen. Parlament bi naredne sedmice trebalo da razmatra ovu analizu. Moskav je više puta upozoravala Švedsku i Finsku, ne baš tim rečima, ali da im ne pada napat da pristupe zapadnoj vojnoj alijansi.
U rizike finska analiza ubraja očekivane tenzije na 1300 kilometara dugačkoj zajedničkoj granici.
Prednost za Finsku bi bila što bi u tom sluaju upala pod okrilje člana 5 ugovora o članstvu u NATO-u, koji se odnosi na kolektivnu odbranu, tj. po kome kada je jedna država napadnuta to znači objavu rata čitavoj alijansi.
Prednost za NATO bi bila što bi se u slučaju pristupanja Finske i/ili Švedske teritorija vojne alijanse u Evropi znatno proširila, a granica sa Rusijom bi se udvostručila. NATO bi se značajno primakao strateški važnim ruskim oblastima kakve su polusostrvo Kola ili Sankt Peterburg.
Jedno od pitanja prilikom razgovora o pristupanju alijansi bilo bi vojno prisustvo NATO-a u Finskoj, koja ne bi bila u obavezi da se obaveže da na njenoj teritoriji bude stacionarino nuklearno pružje, stalne baze ili trupe saveznika.
Šta može da se desi zemlji koja nije članica NATO-a, a ne želi da se obaveže da to nikada ne postane, Rusija je pokazala na primeru Ukrajine. A šta bi se dogodilo da neutralne Finska i Švedska, uprkos upozorenjima iz Moskve, donesu odluku o pristupanju zapadnoj vojnoj alijansi? Da li bi se Putin usudio da naredi napad i na njih? I da li bi se NATO u tom slučaju ipak aktivno uključio u rat, mada nisu članice alijanse? Da li bi se putin usudio da to proveri?
Za Zapad se poštovanje slobodne volje neke zemlje da pristupi NATO-u tumački kao demokratski princip koji bi trebalo poštovati. Moskva širenje NATO-a na istok vidi kao direktnu pretnju sospstvene bezbednsti. Ukrajina upravo plaća skupu cenu pokazne vežbe Vladimira Putina, da neće više tolerisati približavanje NATO-a ruskim granicama.
Sa jedne strane, to deluje obeshrabrujuće za države, pre svega u postsovjetskom podneblju, koje bi htele da pristupe alijansi. Sa druge, teško da bi se i Vladmir Putin upustio u napad na neku članicu NATO-a, pa je vojna alijansa kao garancija bezbednosti i odbrane, što je pomalo bilo zaboravljeno, na velikom dobitku čitave situacije jer je tu ponovo moćan, antidemokratski neprijatlelj sa ekspanzionističkim pretenzijama, od koga je manjim državama potrebna odbrana.
J.H./Spiegel/BBC
U noći između subote i nedelje, aktivista SDP zatekao je vozilo sa dve osobe ispred svoje kuće. Nakon što je slučaj prijavio policiji, vozač je pokazao značku BIA. Stranka zahteva objašnjenje – da li je u pitanju službeni zadatak ili nelegalno praćenje?
U okviru istrage o zloupotrebama pri rekonstrukciji železničke stanice u Novom Sadu i pruge ka Kelebiji, Viši sud u Beogradu odredio je pritvor do 30 dana za bivšeg ministra Tomislava Momirovića, Gorana Vesića i još 11 lica
Iako je sud u Novom Pazaru ukinuo pritvor većini uhapšenih nakon nedavnih protesta, protesti u ovom gradu ne staju dok se, kako demonstranti poručuju, ne oslobodi i poslednji uhapšeni iz ovog grada
Mladi potporučnici u subotu promovisani u kasarni na Banjici tek će videti šta ih čeka u vojsci moralno razorenoj, kada shvate da u karijeri možeš da napreduješ samo na osnovu poltronstva
„Pravda spava, vi nećete!“, poziv je studenata i zborova za protest na Autokomandi, a Temerin bi da posle 20 godina dobije pijaću vodu
Ako je ovo još jedan Vučićev igrokaz neće se dogoditi ništa. Ukoliko je delovanje Tužilaštva za organizovani kriminal zaista primena zakona, onda su hapšenja zbog korupcije u slučaju pada nadstrešnice udarac u kičmu režima koji počiva na bezakonju
Tužilaštvo je konačno počelo da prati trag novca i korupcije koja je možda dovela do pada nadstrešnice. Režimlije viču da je na delu “tužilački državni udar”, pokušaće da uzvrate udarac i biće, što reče Dragan J. Vučićević, „ili mi, ili oni“
Zbog čega Aleksandar Vučić organizuje nasilje ćacija i kapuljaša? Između ostalog i da bi tvrdio kako su „blokaderi“ izazvali revolt „tihe većine“. To bi mu predstavljalo povod za odvrtanje represije na maksimum sve tvrdeći da uspostavlja red i mir
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
