Mala razlika između zadovoljnih i nezadovoljnih vlašću: Mišljenje je jedno, glasanje nešto drugo

„Iznenađujuće je mala razlika između onih koji podržavaju sadašnju vlast i misle da je dobra (32 odsto) i onih koji bi da je promene“ (30 odsto), rekao je Srećko Mihailović na konferenciji za medije na kojoj je predstavljeno istraživanje Demostata koje je sprovedeno od 9. do 17. marta ove godine na uzorku od 1.223 ispitanika telefonskom anketom. To, međutim, ne znači da će svi oni koji su nezadovoljni vlašću glasati za opoziciju.

„Kvaka je u tome što oni iskazuju negativan odnos prema vlasti, ali i dalje glasaju za tu vlast“, objasnio je Mihailović, jer da su pod pritiskom neposredne okoline, vladajućih stranaka, ucenjeni ili podmićeni.

Jedan od razloga nesrazmere između izbornih stavova građana i izbornog ponašanja je i što građani nenaklonjeni naprednjačkoj vlasti u opoziciji ne prepoznaju političku snagu koja može da dovede do promena, zato što je opozicija u Srbiji od 2012. godine razbijena.

Mihailović je rekao i da više od dve petine ispitanika smatra da su izbori nepošteni, da je 40 odsto ispitanika odgovorilo da su im bliže stranke koje su na vlasti, 35 odsto da su im bliže opozicione stranke, dok je 25 odsto odgovorilo da im ni jedne ni druge nisu bliske.

Upitani koje medije koriste radi informisanja o izborima, 52 odsto ispitanika je navelo da se o izborima najčešće informišu preko televizije, a 37 odsto ispitanika preko portala i društvenih mreža.

Mihailović je ocenio i da je u Srbiji „predizborno stanje danas gore nego ono 1990. i 2000. godine“.

Programski direktor Demostata Zoran Panović rekao je da povodom dešavanja u Ukrajini 50 odsto ispitanika smatra da Srbija treba da bude neutralna i po cenu sankcija i nestašica, 21 odsto navodi da Srbija treba da stane na stranu Rusije, 13 odsto da Srbija treba da stane na stranu Evropske unije i Ukrajine, dok 16 odsto nije imalo šta da kaže na tu temu.

M.N./FoNet

Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com