Duško Vujošević rođen je 1959. godine u Podgorici, a veći deo svog života proveo je u Beogradu. Život je posvetio košarci. Trenersku karijeru započeo je sredinom sedamdesetih a već 1982. vodio je juniorsku ekipu OKK Beograd, koja je bila prvak na Prvenstu Jugoslavije.
Imao je 27 godina kada je postao prvi trener Partizana, beogradskog kluba sa kojim je imao najveće uspehe u karijeri. Već po dolasku u Partizan osvojio je titulu prvaka Jugoslavije. Deo karijere proveo je u Španiji i Italiji, a u Partizan se ponovo vratio 2001. godine. Od tada Partizan je devet godina zaredom bio državni prvak, a osvajalo se sve što se moglo osvojiti – četiri Kupa, četiri titula prvaka NLB lige. Tako je Vujošević najtrofejniji trener u istoriji ovog kluba.
Ostao je trag i u reprezentativnoj košarci, a tokom karijere predvodio je reprezentacije Jugoslavije, Srbije i Crne Gore kao i samostalne Crne Gore. Kratko je bio i na čelu reprezentacije Bosne i Hercegovine.
U junu 2010. godine preuzeo je vođenje moskovskog CSKA. Sa ruskom ekipom Dušku Vujoševiću pošlo je za rukom ono što nije do tada nijednom evropskom treneru – da sa evropskim klubom pobedi NBA tim na američkom tlu.
Polovinom 2012. vratio se ponovo u Partizan. Od trenutka kada je Srpska napredna stranka došla na vlast, nastavljena je praksa državnog upumpavanja para u Crvenu Zvezdu. Ekipa Partizana vođena Duškom Vujoševićem, i pored toga nastavila je svoju dugogodišnju dominaciju. Kasnije će se pokazati da to Vujoševiću neće oprostiti.
Sa dolaskom nove uprave u Partizan, bliske vladajućoj stranci, 2015. Vujošević napušta klub. Od tada Vujošević postaje „persona non grata“ otvorenih sukoba sa državnim funkcionerima i čelnicima Crvene zvezde. Nije se libio da kao trener komentariše strukturne probleme kluba.
Imao je šta da zameri i državi, gradu, različitim kompanijama i bankama koje nisu imale razumevanje za probleme kluba koji je vodio. „Ja sam verovatno jedan od retkih trenera u svetu koji nije smenjen zbog onoga što trenerima uvek visi nad glavom, a to je sportski rezultat“.
Vujošević nije krio da su, kada je njegov odlazak iz Partizana u pitanju, u igri bile direktne ucene da klub neće dobijati neophodna sponzorstva. „Ljudi su slabi. Lično je tada premijer Aleksandar Vučić rekao da Partizan više neće dobiti nikakva sponzorstva dok sam ja trener, a to je na Skupštini KK Partizan preneo tadašnji predsednik Danilović“.
Čovek koji se „nije dao pasjim sinovima“ u intervjuu za „Vreme“ 2020. godine ocenio je da je srpskom društvu, u kom je kritika iz straha postala „redak incident“, preti totalni sunovrat. „Postoji tendencija vlasti da bi bilo idealno da niko ništa ne priča, da smo deo jednog zatvorskog društva gde će svako ćuteći raditi svoj posao“.
Iako nije krio da je uvek bio blizak prijatelj bivšem predsedniku Srbije Borisu Tadiću, u politiku formalno ulazi kao prvi na listi Beograd proevropskih demokratskih stranaka okupljenih oko Tadićeve Socijaldemokratske partije. Na listu „Ajmo ljudi“ stao je zbog svog samopoštovanja, zbog svog sina i prijateljstva sa Borisom Tadićem. To vidi kao „čast, poštovanje, obavezu i građansku dužnost da se stavi na raspolaganje“.
„Hteo sam da dam primer da i u ovoj situaciji kada sam bolestan, ako imam poziv i ako ljudi koje cenim smatraju da mogu da im pomognem, to treba da se uradi, po cenu nekih negativnih reakcije određenih interesnih grupacija koje mogu da se očekuju“.
Veruje da je promena ove vlasti opšti interes, i da bi sve tri veće opozicione koalicije trebalo da imaju obavezu saradnje. Za sebe kaže da je kroz ceo život imao „svoje mišljenje, izdvojeno i autentično, i iznosio ga bez obzira koja je cena za tako nešto“.
Kada su u pitanju problemi Beograda, ne pravi hijerarhiju po važnosti jer grad ima puno problema. Veruje da je „napadanje atraktivnih lokacija“ poput Kalemegdanske tvrđave jedan od većih. „Nisam ja protiv gradnje, ali Beograd treba da se širi, a ne da se razbija. Ne treba da se ruše građevine koje su važne za duh grada i predstavljaju njegovu istoriju“.
Za dobar rezultat koalicije na čijoj je listi smatra prelazak cenzusa i pravljenje „sinergije i savezništva sa drugim opozicionim strankama i koalicijama, pre svega koalicijom Moramo“. Nema ambicije da postane gradonačelnik Beograda, ali u svojim izjavama za medije šaljivo je prokomentarisao da bi želeo da bude zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić.
S.P.
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com