Kako bi samo dobar utisak na glasače nesklone vladajućim partijama ostavilo da su se sve opozicione partije iza čvrsto zatvorenih vrata dogovorile o zajedničkom predsedničkom kandidatu i onda ga predstavile javnosti. To bi onih nekoliko miliona srpskom politikom i liderskim sujetama načelno zgađenih apsitinenata u dobroj meri podstaklo da se, ispunjeni nadom da njihov glas može nešto da znači, odvuku do svojih glasačkih mesta i zaokruže ime tog jednog, iza koga su stali svi.
Utisak nakon isticinja Zdravka Ponoša za predsedničkog kandidata Stranke slobode i pravde je sasvim suprotan. Odluka jeste pala iza zatvorenih vrata, ali za partnere sa kojima je SSP 26. novembra 2021. potpisao koalicioni sporazum o zajedničkom nastupu na parlamentarnim, predsedničkim i beogradskim izborima 3. aprila 2022.
Narodna stranka je nakon toga ljutito saopštila da su iz medija saznali da je Ponoš, koji ima partijsku knjižicu NS-a, kandidat Dragana Đilasa, i pozvala se na koalicioni sporazum u kome stoji da će „koncenzusom izabrati zajedničkog kandidata za predsednika Republike“.
Nekoliko dana ranije je potpretsednik NS-a Miroslav Aleksić javno rekao da je spreman da bude zajednički predsednički kandidat opozicije, ali samo ako istraživanja javnog mnjenja pokažu da on ima veću šansu za pobedu od drugih predloženih kandidata. Đilas je nakon što je istakao Ponoša rekao da je bivši načelnik generalštaba i bivši potpredsednik NS-a upravo taj, koji ima najbolje šanse da pobedi Aleksandra Vučića.
Zdravko Ponoš je nakon svađe sa predsednikom NS-a Vukom Jeremićem podneo ostavku na sve partijske funkcije.
Poslovično nejedinstvo, nesposobnost za dogovor, nemogućnost za prevazilaženje liderskih sujeta unutar opozicije, utisak je koji zapahnjuje zajedničku ciljnu grupu SSP-a i NS-a.
Umesto da su konačno počeli udruženu kampanju protiv Vučića, Đilas i Jeremić preko predsedničkih kandidata vode kampanju jedan protiv drugoga. Sa stanovišta najvećeg dela glasača koji žele promene posve je nebitno ko je tu prvi počeo. Ako bude usledilo i oteglo se tužakanje preko medija, Vučić će bilo kog kandidata opozicije da razbije u prvom krugu.
A tu su još i Srđan Škoro i Boško Obradović, a biće ih još, da odvuku neke opozicione glasove daleko od izvora.
Ukoliko Đilas, Jeremić & Co. ne odu pod hitno u neku gluvu sobu, ne izderu se jedni na druge i ne izađu pred kamere zagrljeni sa što manje kiselim osmehom i sa zajedničkim predsedničkim kandidatom, čitava njihova predsednička kampanja će se ubrzo pretvoriti u kafansku sprdnju.
A ako nastave da obaraju ruke u javnosti i oko opozicionog kandidata za gradonačelnika Beograda, gde bi trebalo da se dogovre i sa zeleno-levom koalicijom Moramo, uprskaće i beogradaske izbore na kojima, ali samo svi zajedno, imaju realne izglede za pobedu.
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
