Foto: FoNet
Umesto da su odavno startovale u trci za predsednika Srbije protiv Aleksandra Vučića, opozicione partije se trkaju jedna protiv druge. Šta će tek biti sa zajedničkim kandidatom za gradonačelnika Beograda, u kome opozicija ima realnu šansu za pobedu
Kako bi samo dobar utisak na glasače nesklone vladajućim partijama ostavilo da su se sve opozicione partije iza čvrsto zatvorenih vrata dogovorile o zajedničkom predsedničkom kandidatu i onda ga predstavile javnosti. To bi onih nekoliko miliona srpskom politikom i liderskim sujetama načelno zgađenih apsitinenata u dobroj meri podstaklo da se, ispunjeni nadom da njihov glas može nešto da znači, odvuku do svojih glasačkih mesta i zaokruže ime tog jednog, iza koga su stali svi.
Utisak nakon isticinja Zdravka Ponoša za predsedničkog kandidata Stranke slobode i pravde je sasvim suprotan. Odluka jeste pala iza zatvorenih vrata, ali za partnere sa kojima je SSP 26. novembra 2021. potpisao koalicioni sporazum o zajedničkom nastupu na parlamentarnim, predsedničkim i beogradskim izborima 3. aprila 2022.
Narodna stranka je nakon toga ljutito saopštila da su iz medija saznali da je Ponoš, koji ima partijsku knjižicu NS-a, kandidat Dragana Đilasa, i pozvala se na koalicioni sporazum u kome stoji da će „koncenzusom izabrati zajedničkog kandidata za predsednika Republike“.
Nekoliko dana ranije je potpretsednik NS-a Miroslav Aleksić javno rekao da je spreman da bude zajednički predsednički kandidat opozicije, ali samo ako istraživanja javnog mnjenja pokažu da on ima veću šansu za pobedu od drugih predloženih kandidata. Đilas je nakon što je istakao Ponoša rekao da je bivši načelnik generalštaba i bivši potpredsednik NS-a upravo taj, koji ima najbolje šanse da pobedi Aleksandra Vučića.
Zdravko Ponoš je nakon svađe sa predsednikom NS-a Vukom Jeremićem podneo ostavku na sve partijske funkcije.
Poslovično nejedinstvo, nesposobnost za dogovor, nemogućnost za prevazilaženje liderskih sujeta unutar opozicije, utisak je koji zapahnjuje zajedničku ciljnu grupu SSP-a i NS-a.
Umesto da su konačno počeli udruženu kampanju protiv Vučića, Đilas i Jeremić preko predsedničkih kandidata vode kampanju jedan protiv drugoga. Sa stanovišta najvećeg dela glasača koji žele promene posve je nebitno ko je tu prvi počeo. Ako bude usledilo i oteglo se tužakanje preko medija, Vučić će bilo kog kandidata opozicije da razbije u prvom krugu.
A tu su još i Srđan Škoro i Boško Obradović, a biće ih još, da odvuku neke opozicione glasove daleko od izvora.
Ukoliko Đilas, Jeremić & Co. ne odu pod hitno u neku gluvu sobu, ne izderu se jedni na druge i ne izađu pred kamere zagrljeni sa što manje kiselim osmehom i sa zajedničkim predsedničkim kandidatom, čitava njihova predsednička kampanja će se ubrzo pretvoriti u kafansku sprdnju.
A ako nastave da obaraju ruke u javnosti i oko opozicionog kandidata za gradonačelnika Beograda, gde bi trebalo da se dogovre i sa zeleno-levom koalicijom Moramo, uprskaće i beogradaske izbore na kojima, ali samo svi zajedno, imaju realne izglede za pobedu.
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
„Vlasti se sad hvale time što smo izgubili kao zemlja šest meseci sa tim preganjanjem sa Venecijanskom komisijom“, kaže nekadašnji šef Misije Srbije u EU Duško Lopandić
„Mi kao proevropska stranka i grupacija koja se koncentriše sada sa namerom da izađe na izbore, smatramo da neko kao Milo Lompar ne može da bude predsednik Srbije, uprkos onome - ili Srbija ili mafija“, ističe Marinika Tepić
„Uplašena konstantnim padom svog rejtinga, i uporednim rastom studentskog pokreta, vlast bi da proglasi studente za terorističku organizaciju i spreči njihovo učešće na izborima“, kaže redovni član SANU i profesor Hemijskog fakulteta Univerziteta u Beogradu Radomir Saičić
Primeri Crne Gore i Albanije pokazuju na koji način se komunicira u javnosti onda kada zemlja zaista želi da uđe u Evropsku uniju, kaže novinarka portala Savremena politika Sofija Popović
Jerg Heskens je podržavao projekat „Jadar“, čak i kada su pojedinci iz nemačke ambasade u Beogradu ukazivali na to da Nemačka ne bi trebalo da ga forsira zbog protivljenja građana, piše BIRN
Manje je važno šta će pisati u službenim beleškama sa saslušanja Aleksandra Radića. Mnogo je važnije šta će večeras prolaziti kroz glave hiljada ljudi koji su o „zvučnom topu" govorili, pisali, svedočili ili tražili pomoć. Ako je odgovor: „Bože, samo da ne dođu i po mene", onda je cilj postignut
Kako je priznavši ubistvo Aleksandra Nešovića, Saša Vuković Boske vratio pažnju javnosti na Veselina Milića? Šta još upada u oči u njegovom iskazu
Ubistvo Aleksandra Nešovića u restoranu „27“ pretvara se kriminalističku misteriju koju bi mogao da reši samo Herkul Poaro
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
