Foto: Narodna strankaVladimir Kovačević je nepuna četiri mesaca pred izbore napustio Narodnu stranku i osnovao sopstveni pokret. On odbacuje mogućnost saradnje sa Vučićem, ali ne bi imao ništa protiv da on implementira njihov program. Ne odbacuje izričito ni ideju eksploatacije litijuma, ako bi bila u interesu države, a ne stranih kompanija
Negde u vreme kada su se opozicione partije konačno ujedinile u tri koliko-toliko ideološki profilisane koalicije – zeleno-leva, Đilas-Jeremić-Lutovac, desna predvođena Dverima – bivši visokopozicionirani član Narodne Stranke (NS) Vladimir Kovačević osnovao je sopstvenu partiju. Njegov pokret „Da se struka pita“ u svom imenu otkriva za šta stoji.
Kovačević za „Vreme“ kaže da ne bi sarađivao sa aktuelnom vlašću, ali da ne bi imao ništa protiv da „Vučić implementira ideje pokreta“. Osnovni pravci delovanja pokreta trebalo bi da budu privreda, preduzetništvo, finansije, poljoprivreda i reforme školstva i zdravstva.
Vladimir Kovačević je u biznisu tri decenije, poseduje tri fabrike u farmaceutskoj i tekstilnoj industriji. Smatra da “samo ljudi koji su uspeli da nešto ostvare za sebe, mogu da urade nešto i za druge“.
Na svečanom osnivačkom skupu pokreta prošle nedelje, naveli su da su pripremili niz konkretnih ekonomskih mera koje, kako kažu, mogu da poboljšaju svakodnevni život građana.
Na pitanje kakav stav imaju o eksploataciji litijuma u Srbiji, Kovačević, za razliku od opšteg trenda kategoričkog odbacivanja ove ideje u opoziciji u duhu protesta protiv Rio Tinta koji su prodrmali opozicionu scenu, Kovačević nije tako izričit. Kaže da “ne treba bežati od rudnika litijuma, ali se treba zahvaliti Rio Tintu i nastaviti projekat pod menadžerskim rukovođenjem naših ljudi” koji bi trebalo da rade u državnom, a ne u interesu inostranih kompanija.
Razlaz sa šefom Narodne stranke Vukom Jeremićem nije protekao nitiho, ni u prijateljskom tonu. On je NS kritikovao da se više bavi istraživanjem afera, nego politikom, a i među prvima je izneo u javnost postojanje rivaliteta između Jeremića i Zdravka Ponoša.
Kovačević kaže da im prilikom osnivanja predstojeći izbori nisu bili primarni cilj, te da neće samostalno izlaziti na njih. Pokret je, kaže, otvoren za saradnju ukoliko neko iz opozicije smatra da može da usvoji njihov program.
Povratak u politiku Dragana Đilasa uzima kao primer toplog zeca kroz koji opozicija prolazi. Lider “Da se struka pita” kaže da očekuje „velike napade, ali da se ne plaši“.
F.M.
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
U saradnji sa izraelskom kompanijom, Srbija je otvorila fabriku za sklapanje dronova u beogradskom naselju Makiš. Za jednog od direktora je postavljen poznati izraelski advokat Zion Amir, koji zastupa i premijera Izraela Benjamina Netanjahua, otkriva BIRN
Aleksandar Vučić izjavio je da „ima još stvari koje mora da izbaci“ iz Predsedništva
Na skupu Saveza ekoloških organizacija u Beogradu podignuta crvena linija odbrane životne sredine i zdravlja građana. Zahteva se moratorijum na sve ugovore koje je država zaključila u vezi sa istraživanjem i rudarenjem
Dragan Đilas iz koalicije „Evropska Srbija“ rekao da su predali 10.250 proverenih i valjanih potpisa, i da na izbore ne izlaze kao protivnici studentske liste, već aktuelne vlasti
Studenti su proterani sa Dušanovačke pijace, dok su bicikliste na desetodnevnoj turi kroz Srbiju „Čuvari Ustava“, građani dočekivali sa radošću i aplauzima
Zbog čega bi za Milenka Jovanova ispalo bolje da je u Kragujevcu klečao i tihovao kao onomad direktor Jovine gimnazije u Novom Sadu nego što je govorio o dijalogu i programima? I zašto mu ne veruje ni poslednji crnokapuljaš
Hašim Tači je bio zločinac i kad je kao predsednik sedeo sa Vučićem i baronesom Ešton. Sada je samo osuđen. O licemerju u „regiji“ i plemenskom moralu koji prevazilazi krvna zrnca
Prvi na Studentskoj listi Ilija Srdanović bi oberučke trebalo da prihvati poziv na TV duel Aleksandra Vučića, prvog na listi Ujedinjena Srbija. Naravno, pod određenim uslovima
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
