Foto: Tanjug/Zoran Zestic
Organizacija Kreni-Promeni navodi da je Zakon o referendumu donet neposredno pre raspisivanje referenduma, “što je protivno međunarodnim standardima”, te da je urađen bez adekvatne javne rasprave sa ciljem da vlast suštinski omogući nametanje bilo koje odluke i rasprodaje zemlje
Predsednik Skupštine Srbije Ivica Dačić raspisao je referendum o promeni Ustava Srbije koji će biti održan 16. januara 2022. godine.
U odluci o raspisivanju republičkog refrerenduma građani će se izjasniti o referendumskom pitanju koje glasi: „Da li ste za potvrđivanje Akta o promeni Ustava Republike Srbije?“
Poslanici su ranije usvojili Akt o promeni Ustava Srbije, Ustavni zakon za sprovođenje Akta o promeni Ustava i Odluku o raspisivanju republičkog referenduma radi potvrđivanja Akta o promeni Ustava.
Predložene promene Ustava se odnose na deo o pravosuđu. Ministarka pravde Maja Popović tokom rasprave je istakla da je „cilj promene Ustava povećanje pravne sigurnosti građana“ jer im samo nezavisno sudstvo i samostalno javno tužilaštvo garantuju zaštitu prava u sudskim postupcima.
U Skupštini nije imao ko da protivureči pošto u njoj nema opozicije.
„Promene Ustava predviđene su kao aktivnost akcionim planom za pregovaračko poglavlje 23. Reforme u oblasti pravosuđa i uslov su za dalju reformu pravnog sistema “, objasnila je Popović.
Ustavne promene odnose se i na stalnost i izbor sudijske funkcije, na vraćanje naziva Vrhovni sud i jačanje funkcije tužilaca.
Ovo će biti prvi referndum koji će se održati po novom Zakonu o referedumu koji je usvojila Narodna skupština a predsednik države Aleksandar Vučić postpisao 25. novembra.
Vučić je prethodno danima tvrdio da ne zna da li ga je potpisao dok je više ekoloških organizacija 27. novembra na jedan sat blokiralo saobraćanice širom Srbije zahtevajući da se povuče Zakon o eksproprijaciji i Zakon o referendum.
Organizacija Kreni-Promeni najavila je novu blokadu saobraćajnica u Srbiji za subotu 4. decembra sa istim zahtevom.
U peticiji ove organizacije pod nazivom “Referndum po meri građana” još od ranije stoji da nacrt Zakona o referendumu i narodnoj inicijativi “krši u potpunosti vladavinu prava koja podrazumeva da se ovakvi zakoni ne mogu donositi neposredno pre sprovođenja referendum”. Navodi se dalje da je reč o aktu “ protivnom međunarodnim standardima”, urađenom bez adekvatne javne rasprave, a dokaz koliko je vlast zanimalo mišljenje građana je činjenica “da je u pozivu za javnu raspravu naveden neispravan mejl za dostavljanje primedbi i komentara”.
Tvrdili su još da usvojeni Predlog predviđa da će novi Zakon o referendumu stupiti na snagu sledećeg dana po donošenju i objavljivanju u Službenom glasniku što Ustav Republike Srbije dozvoljava samo u izuzetnim slučajevima.
Takoje i bilo.
Kreni-promeni ocenjuje da iako cenzus nije uporedni standard, njegovim ukidanjem i uz navedena ograničavanja građanskog učešća, političkoj vlasti se na ovaj način omogućava nametanje bilo koje odluke i rasprodaja zemlje.
Sudija Miodag Marić je u emisiji “Da razumemo” na N1 rekao da nije trenutak za izmenu Ustava, “zato što atmosfera u društvu i pitanje legitimiteta u Skupštini, nisu uslovi u kojima se on menja“.
Profesor Pravnog fakulteta Miodrag Jovanović je ocenio da sadašnji ustavni aranžmani nisu toliko rđavi da bi proizvodili stanje kakvo imamo, već da je problem što „druge grane vlasti nisu odvojene onako kako Ustav predviđa.”
Postavio je ptanje da li “iko misli da je Skupština organ koji misli svojom glavom i kontrateža izvršnoj vlasti”, ili da su Vlada i predsednik dve grane vlasti kako je Ustavom definisano.
“Svakodnevno gledamo da jedan čovek govori u ime svih organa – policije, tužilaštva, sudova“, zakljičio je Jovanović.
A.I./BBC/Danas/N1/Fonet
Kako nevidljive mreže uticaja i zavisnosti iz temelja menjaju Stari kontinent? Zašto će Evropa, u potrazi za novim osloncima, morati da računa i na region Balkana? I gde je u svemu tome Srbija?
Zbog velikih požara i najavljenih ekstremnih temperatura, Srbija je aktivirala Mehanizam civilne zaštite EU i prihvatila pomoć u vidu četiri helikoptera, kao i timova iz Nemačke i Rumunije. Pomoć ponudila i Crna Gora
Vanredni parlamentarni izbori biće održani 18. ili 25. oktobra, rekao je Aleksandar Vučić. Ne bi to učinio da ne misli da će rezultat biti takav da će po zatvaranju biračkih mesta moći da proglasi pobedu. Da li je, međutim, napravio račun bez studenata
Zašto Srbija nije tražila pomoć u gašenju požara od Evropske unije, a jeste od Rusije? Pogotovo ako se zna da EU jeste najveći donator u zemlji, a Moskva tek uskače u ovakvim situacijama, iako nikakav novac ne daje. Bugarska je posve zabrinuta i bezbednosno
Funkcioneri Srpske napredne stranke, među kojima su ministri i poslanici, mesecima obilaze Srbiju, a Centar za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS) zabeležio je 160 njihovih poseta širom zemlje od početka aprila do sredine avgusta
Zašto su pojedinci Vučiću u brk skresali svoje ogorčenje zbog izneverenih obećanja, laži i obmana njegovog režima? I to još u unutrašnjosti gde vlada gola represija
Vučićev Igrokaz na Grzi, kada je zloupotrebio nesreću jedne građanke i njene porodice, bio je, naravno, jeftin medijski trik, ali to ne umenjuje njegovu skandaloznost. Naprotiv. Bila je to demonstracija moći čoveka lišenog emocija i civilizacijskih ograda koji pred kamerama gazi zakon
Ako se studentski pokret bude više bavio „bezbednosnim procenama“ nego pravom predizbornom kampanjom, izgubiće ono što ga je krasilo na početku i što je uzdrmalo naprednjačku Srbiju – osećanje nade koja postoji i koja je stvarna
Evropa i Srbija: Slučaj “Crvene zvezde”
Kako je fudbalski klub postao poslovno-politički projekt Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
