I dalje ne znamo gde je Mauricijus

Dok se mi špricamo, čipujemo i revakcinišemo, režim koji nam je te vakcine omogućio koristi vreme da otvori nekoliko aferaških frontova. Ko ne gleda Pink, blago njemu. Ko gleda jer mora, zato što mu je posao da prati sve vesti, može samo da kaže – teško Draganu Đilasu. Zaista, bez trunke ironije.

Kampanja protiv ovog opozicionog lidera vanparlamentarne Stranke slobode i pravde sada je, otprilike, u drugom piku prvog talasa. Od inicijalnog „ukrao 619 miliona evra“ sada smo došli do istrage u javnosti, gde joj svakako nije mesto. Tri dana zaredom, inspirisani velikim „istraživačkim dostignućem“ (vratićemo se na ovo) Večernjih novosti, na Pinku se smenjuju razni sagovornici koji pokušavaju da objasne kako Dragan Đilas ima ogromne novce koje drži u tzv. „poreskim rajevima“, najpre u Švajcarskoj i na Mauricijusu. Pominjane Mauricijusa postaje već i pomalo komično, poput „počasnog konzula Nikarague“ iz Nušićeve „Gospođe ministarke“. Komično jeste, ali nije nimalo zabavno ni smešno. Zapravo je zastrašujuće.

Da se razumemo – ako je Dragan Đilas za nešto osumnjičen, to apsolutno treba da bude istraženo i procesuirano. Baš kao i svako drugi na ovom svetu. Ono što plaši, međutim, jeste činjenica da se istraga protiv Dragana Đilasa vodi u javnosti, na nacionalnoj frekvenciji, na osnovu napisa jednog prilično tiražnog dnevnog lista. U plejadu sagovornika Pinka koji učestvuju u ovom rijalitiju, uključeni su i predstavnici Uprave za sprečavanje pranja novca. Predstavnik ove institucije, Željko Radovanović, rekao je za Pink da su se „stekli svi uslovi da Uprava proveri ovaj slučaj“. Pa proverite, pobogu, ali zaista prvo proverite, pa onda izažite u medije. Ovaj način je opasan, jer, sve i da Uprava „proveri slučaj“, šta ćemo ako se ne otkrije ništa? Šta ako Dragan Đilas ne pere novac i ne taji porez? Njemu je preko medija već presuđeno. I ne radi se samo o njemu, nego o praksi koju gledamo već gotovo deceniju i po, praksi medijskih „optužnica“ koje često ne dobiju nikakav rasplet, a meti zauvek ostane ljaga, neretko i uništen život.

Ali pogledajmo malo i to „vrhunsko istraživačko novinarstvo“ Večernjih novosti, zbog kog botovi Srpske napredne stranke na društvenim mrežama danima ponižavaju prave istraživačke novinare Insajdera, Krika, Cinsa… Šta su to Novosti otkrile? Otkrile su bazu imovine političara koju Krik vodi od 2015. godine i na imovinsku kartu Dragana Đilasa „nakalemile“ priču o računima u Dojče banci na Mauricijusu. Na jednom od tih navodnih računa Đilas još uvek drži nešto preko pet miliona evra. E pa, ili Novosti nisu objavile istinu, ili je Đilasa neko zavrnuo za pet miliona, jer je na sajtu Banke Mauricijusa (pandan Narodnoj banci Srbije) 7. decembra 2018. objavljeno da je Dojče banka dan ranije vratila licencu za poslovanje na ovoj egzotičnoh turističkoj destinaciji i obustavila sve bankarske poslove na teritoriji Mauricijusa.

I šta ćemo sad, kad je očigledno da su Novosti, a sa njima i Pink, definitivno plasirale neistinu? Čak nije ni važno da li su to uradili slučajno ili namerno, mada svi znamo da motivi za namerno plasiranje neistina postoje.

Ono što je zaista važno jeste da posao medija jeste da istražuju i otkrivaju eventualna nepočinstva političara. I to jeste istraživačko novinarstvo. No, posao medija nije da podižu optužnice i daju prostor sagovornicima koji nabrajaju konkretna krivična dela, bez ikakve pomisli na pretpostavku nevinosti, ili da dovode sagovornike koji, umesto da rade svoj posao, u medijima najavljuju da će da rade svoj posao. Konkretno, Uprava za sprečavanje pranja novca.

Dakle, još jednom: ne tvrdim da je Đilas nevin, ali ni da je kriv. Ali ovde imamo rijaliti istragu, koja nikako ne može da se završi pravedno po njega ili bilo koga kome se dogodi slično. Pogotovo ako znamo da je jedna tvrdnja Novosti već dokazana kao neistina, što povlači za sobom pitanje o istinitosti ostalih tvrdnji.