Krizno cenkanje

Daj 7! Ne dam, evo ti 2. E sad mi daj 14! Ne može. Evo ti 5 i budi zadovoljan.

Sudeći po izjavama predstavnika tzv. stručnog i političkog dela Kriznog štaba ovako je nekako tekla višenedeljna diskusija o pooštravanju protivpandemijskih mera. Epidemiolozi su prvo tražili da se na 7 dana zatvore gotovo sva mesta javnog okupljanja, kao minimum minimuma da se zaustavi rast novoobolelih i od Kovida-19 umrlih. Dobili su zatvaranje vikendom, ukupno dva i po vikenda. Onda su, jer je broj novozaraženih sa sve težim simptomima rastao i rastao i bolnički kapaciteti bivali sve popunjeniji, kao minimum minimuma epidemiolozi u Kriznom štabu tražili zatvaranje na dve nedelje, a dobili su pet dana.

Tako će počev od srede 17. marta pa do ponedeljka 22. marta 2021. u Srbiji biti zatvoreni svi ugostiteljski objekti i tržni centri, sve prodavnice, izuzev onih sa prehrambrenim proizvodima, apoteka i benzinskih pumpi, saopštila je premijerka Ana Brnabić. A učenici nižih razreda osnosne škole neka se pripreme za onlajn nastavu.

U njenom obrazlaganju pooštravanja mera preovladavala je reč „kompromis“. Jer, objasnila je Brnabić, jesu prioritet životi i zdravlje do ivice izdržljivosti dovedenih medicinskih radnika, njihovih porodica i uopšte svih građana, ali lečenje i borba protiv virusa korona koštaju „nezamislivo“ mnogo, pa privreda mora da radi da bi sve to moglo da se plati. Zato su, dakle, epidemilozi dobili 5 umesto traženih 14 dana.

Tu se, obaška, postavlja pitanje kako to da privreda evropskog prvaka u privrednom rastu Srbije zaista zavisi od rada kafića, restorana, frizera, pedikira i manikira i tržnih centara, takozvanih uslužnih i sekundarnih privrednih delatnosti?

To nepotrebno naglašavanje „komrpomisa“ između stručnog i političkog dela Kriznog štaba Ane Brnabić za cilj je imalo da se raspline i tako otupi nezadovljstvo građana, pa će oni čija je egzistencija ugrožena biti besni na epidemiologe, a oni koji se više plaše za svoje zdravlje na vlast. Pošto oklevanje i neodlučnost vlasti ne mogu da se sakriju, Vučić je u prvi plan izbacio Anu Brnabić da na sebe navuče nezadovoljstvo ne bi li njegov rejting ostao neokrnjen.

Brnabić je više puta ponovila i da Krizni štab mora da vodi računa o „mentalnom zdravlju“ nacije kojoj je pandemija posle godinu dana izašla i na nos i na uši i koje bi se, može se zaključiti, pogoršalo da su političiri poslušali epidemiologe i uveli lokdaun na dve nedelje, period koji su naveli kao minimalan da bi se zaustavilo trenutno divljanje virusa.

Biće da se ta briga o „mentalnom zdravlju nacije“ odnosi na ispitivanja javnog mnjenja o potencijalnoj opasnosti od uličnih protesta koji, zbog opšteg nezadovoljstva velikog broja građana pre svega u urbanim sredinama, lako mogu da se preokrenu u ulične nerede koji su noćna mora vladajuće garniture. Tako je opšte zaključavanje građana isključeno kao opcija, a restriktivnije protivpandemijske mere se iz psiholoških razloga serviraju na kašičicu.

Ovo oklevanje vrhuške SNS-a na čelu sa Aleksandrom Vučićem, koji ima poslednju reč, da pooštre mere protiv virusa zbog straha od burnijih reakcija građana, jednim delom dovodi u pitanje izvanredne rezultate odlično organizovane masovne vakcinacije u Srbiji. Objašnjenje Ane Brnabić da, eto, lokdaun u raznoraznim državama EU traje mesecima i ne daje rezultate, ne pije vodu, jer je u EU masovna vakcinacija potpuno zakazala; dok je, na primer, Izrael, koji je obezbedio dovoljan broj vakcina za sve svoje građane, zatvarao šta treba dok najveći broj Izraelaca nije bio vakcinasan, i to je dalo odlične rezultate.

Današnje oklevanje vrkuške SNS-a može se tumačiti kao posledica posledica onog histeričnog policijskog zaključavanja na početku pandemije i nasilnih protesta prošlog leta kao reakcije na Vučićeve pretnje da će ponovo da nas zaključava. Teška artiljerija je ispucana kada je bila nepotrebna.

Svakako da sa pozicije vlasti nije jednostavno odvagati prave mere za suzbijanje pendemije i istovremeno održavanje sopstvenog rejtinga. Opredelilo se ovog puta za kratko zatvaranje za kojim će verovetno uslediti još jedno kratko zatvaranje itd, kao za narod lakše svarljiva opcija od one da se odmah donesu mere na malo duži vremenski period. Tako će se korak po korak pronalaziti kompromis između održavanja „mentalnog zdravlja“ nacije i popunjenosti bolničkih kapaciteta.

I sve bi to bilo koliko toliko razumljivo da u međuvremenu u Kombank areni nije bio održan koncert Crvene jabuke.