Lokalni šerifi

Znam da sam smenu Minje Bogavac i Nele Tonković u Šapcu pominjala u prošlom komentaru. Ali, što kaže jedna moja koleginica, treba pisati i pričati o tome šta radi SNS dok god za to više ne bude potrebe.

Ispostavilo se da je šabačka smena priča o lokalnim šerifima.

„Sve je češća pojava da rad i rezultate profesije procenjuju nestručni politički kadrovi“, a posebno da „obrazloženje smene ne daje lokalni parlament, kao institucija koja iza smene stoji i koja je dužna da poštuje Zakon o kulturi, već to čini lokalni odbor vladajuće političke partije“, napisali su Ministarstvu kulture i informisanja Srpska sekcija Međunarodnog udruženja likovnih kritičara i Društvo istoričara umetnosti Srbije, smatrajući da su smene Minje Bogavac i Nele Tonković sa mesta direktorki Šabačkog pozorišta i Muzeja politički motivisane i nezakonite.

Bogavac i Tonković su smenjene nasred mandata protivno Zakonu o kulturi, a na njihova mesta postavljeni su Vladimir Vasilić i Jovana Stojanac. Vladimir Vasilić, glumac po obrazovanju, nepoznat je široj javnosti, moguće i zato što se nakon šest godina rada u pozorištu posvetio sinhronizaciji crtanih filmova i izradi sapuna. Jovana Stojanac, po zvanju master likovni umetnik, učestvovala je na velikom broju izložbi i dobila mnogobrojne studentske stipendije. Ni Vasilić ni Stojančeva nemaju nikakvog iskustva u vođenju ustanova kulture, što je, osim visoke školske spreme i srpskog državljanstva, osnovni preduslov da se postane direktor. Postavljeni su za v.d. direktore Pozorišta i Muzeja da bi SNS odbornici omogućili sebi prostor kakav im odgovara, u kome mogu da rade bez kontrole, a ne zato što misle da su baš njih dvoje dobri za Pozorište i Muzej.

Još pre dve godine, kad su Bogavac i Tonković imenovane za direktorke, odbornici SNS-a su govorili da njima nije mesto u Šapcu zato što su „sa strane“ i zato što „šabačkoj deci uzimaju radna mesta“. To se zove ksenofobija. Mržnja prema osobi koja nije iz tvoje sredine. Što znači da šabački SNS smatra da sve s one strane granice Šapca nije njihova sredina, a to dalje znači još svašta nazadno i vrlo opasno.

Zato sam maločas rekla da su oni koji su glasali za smenu dve direktorke, za čijeg direktorovanja su Šabačko pozorište i Šabački muzej postali vidljivi a zatim i ravnopravni sa istovrsnim najboljim ustanovama u državi, učinili štetu SNS-u. Sumnjam da bi ijednoj od svih srpskih stranaka i pokreta, a da nisu među onima koji bi da vrate fašizam, odgovaralo da se na njih gleda kao na ksenofobične i nazadne. Pitanje je samo koliku moć ima centrala nad svojim lokalom.