Živim u uličici koja vodi prema Hramu svetog Save, i koja je svake godine u ovo doba (subota posle 23h) izuzetno živa, zato što reka ljudi žuri na Uskršnju liturgiju. U toku je policijski čas, pre neki dan su se Srpska pravoslavna crkva i država dogovorile, istina jedva, da vernici ostanu kod kuće, najavljeno je da će Uskršnja liturgija biti održana u prisustvu kamera ali ne i vernika, i u mojoj ulici je tišina.
Kamere RTS-a koje su prenosile Uskršnju liturgiju iz kripte Hrama svetog Save fokusirale su se samo na prostor gde su bili patrijarh srpski Irinej, sveštenstvo i Divna Ljubojević sa svojim horom Melodi, ali ipak hajde da ne sumnjamo da je u drugom delu kripte bilo vernika. Uostalom, ne bi bilo čudno i da ih je bilo jer, sve je govorilo da se može i ovako i onako.
Predsednik Aleksandar Vučić i patrijarh srpski Irinej, dogovorili su se u sredu da zabrana kretanja tokom Uskršnjih praznika neće biti ukinuta. U četvrtak je Sindikat zaposlenih Policije saopštio svojim članovima da „sve prisutne građane koji prisustvuju liturgijama i proslavi Vaskrsa treba upozoriti da drže propisano rastojanje“ ne i da ih novčano kazne ili privedu zato što krše policijski čas, što je shvaćeno kao signal da će se zabrana tolerisati. Na kraju, na Veliki petak, patrijarh srpski Irinej u intervjuu za TV Hram objasnio je vernicima zašto ovogodišnja Uskršnja liturgija neće biti javna, preporučio im da poštuju sve propisane mere bezbednosti, ali i napomenuo da „ko može, kome je prilika da dođe, biće vrlo rado viđen u crkvi i ko dođe crkva ga neće isterati napolje, ali mora se poštovati ono što je u korist i pojedinca i naroda.“
Dakle, i predsednik Vučić i patrijarh Irinej su o Uskrsu za vreme korone rekli ono što je politički korektno ali i što se pretpostavlja da odgovara njihovim glasačima odnosno vernicima. Bili su neodređeni. Narod je znači mogao da liturgiji prisustvuje gledajući TV prenos sa svog kauča, ali i u Hramu – šta god da odluči, ne bi se ogrešio ni o državu ni o crkvu. Pomenuti, niti bilo koji drugi, kompromis nije bio potreban kad su katolici i Jevreji koji žive u Srbiji nedavno slavili Uskrs i Pashu. Ljudima je rečeno da ostanu kod kuće, i tako je i bilo. Nije im palo na pamet čak ni da se pobune. I, ko među vernicima pomenute tri konfesije više, a ko manje voli svog boga? Kako se ta ljubav dokazuje, da li mora samo u prisustvu drugih? Isto pitanje važi i za ljubav prema bližnjem.
Razlika u ponašanju katolika i Jevreja s jedne strane, i pravoslavaca sa druge, sigurno da nema baš nikakve veze sa njihovim verama, kako je insinuirano u onim medijima koji kad pomenu imenicu crkva u negativnom kontekstu, uvek misle na onu drugu, nikad na pravoslavnu. Ali ima veze sa svešću i sa osećajem za odgovornost prema sebi i drugome, pa samim tim i prema bogu. E, sad, kako se to stiče, to je neka druga tema.
Prenos Uskršnje liturgije je završen, i tek tokom današnjeg dana će se, možda, na društvenim mrežema videti da li je neko zabeležio neku drugačiju istinu od one koju su prikazale kamere. Ponoviću, ne bi bilo neočekivano.
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve