Zabrana sa tolerancijom

Živim u uličici koja vodi prema Hramu svetog Save, i koja je svake godine u ovo doba (subota posle 23h) izuzetno živa, zato što reka ljudi žuri na Uskršnju liturgiju. U toku je policijski čas, pre neki dan su se Srpska pravoslavna crkva i država dogovorile, istina jedva, da vernici ostanu kod kuće, najavljeno je da će Uskršnja liturgija biti održana u prisustvu kamera ali ne i vernika, i u mojoj ulici je tišina.

Kamere RTS-a koje su prenosile Uskršnju liturgiju iz kripte Hrama svetog Save fokusirale su se samo na prostor gde su bili patrijarh srpski Irinej, sveštenstvo i Divna Ljubojević sa svojim horom Melodi, ali ipak hajde da ne sumnjamo da je u drugom delu kripte bilo vernika. Uostalom, ne bi bilo čudno i da ih je bilo jer, sve je govorilo da se može i ovako i onako.

Predsednik Aleksandar Vučić i patrijarh srpski Irinej, dogovorili su se u sredu da zabrana kretanja tokom Uskršnjih praznika neće biti ukinuta. U četvrtak je Sindikat zaposlenih Policije saopštio svojim članovima da „sve prisutne građane koji prisustvuju liturgijama i proslavi Vaskrsa treba upozoriti da drže propisano rastojanje“ ne i da ih novčano kazne ili privedu zato što krše policijski čas, što je shvaćeno kao signal da će se zabrana tolerisati. Na kraju, na Veliki petak, patrijarh srpski Irinej u intervjuu za TV Hram objasnio je vernicima zašto ovogodišnja Uskršnja liturgija neće biti javna, preporučio im da poštuju sve propisane mere bezbednosti, ali i napomenuo da „ko može, kome je prilika da dođe, biće vrlo rado viđen u crkvi i ko dođe crkva ga neće isterati napolje, ali mora se poštovati ono što je u korist i pojedinca i naroda.“

Dakle, i predsednik Vučić i patrijarh Irinej su o Uskrsu za vreme korone rekli ono što je politički korektno ali i što se pretpostavlja da odgovara njihovim glasačima odnosno vernicima. Bili su neodređeni. Narod je znači mogao da liturgiji prisustvuje gledajući TV prenos sa svog kauča, ali i u Hramu – šta god da odluči, ne bi se ogrešio ni o državu ni o crkvu. Pomenuti, niti bilo koji drugi, kompromis nije bio potreban kad su katolici i Jevreji koji žive u Srbiji nedavno slavili Uskrs i Pashu. Ljudima je rečeno da ostanu kod kuće, i tako je i bilo. Nije im palo na pamet čak ni da se pobune. I, ko među vernicima pomenute tri konfesije više, a ko manje voli svog boga? Kako se ta ljubav dokazuje, da li mora samo u prisustvu drugih? Isto pitanje važi i za ljubav prema bližnjem.

Razlika u ponašanju katolika i Jevreja s jedne strane, i pravoslavaca sa druge, sigurno da nema baš nikakve veze sa njihovim verama, kako je insinuirano u onim medijima koji kad pomenu imenicu crkva u negativnom kontekstu, uvek misle na onu drugu, nikad na pravoslavnu. Ali ima veze sa svešću i sa osećajem za odgovornost prema sebi i drugome, pa samim tim i prema bogu. E, sad, kako se to stiče, to je neka druga tema.

Prenos Uskršnje liturgije je završen, i tek tokom današnjeg dana će se, možda, na društvenim mrežema videti da li je neko zabeležio neku drugačiju istinu od one koju su prikazale kamere. Ponoviću, ne bi bilo neočekivano.