Velika opasnost preti državi i narodu

To je bez mozga, kaže se u narodu kad neko izjavi ili uradi nešto što je nerazumno, što niko s imalo mozga u glavi ne bi rekao ni uradio. Takav je, na primer, najnoviji predsednikov autorski tekst.

I, ništa. To bi otprilike bilo sve što treba da se kaže o njemu. Jer ako je nešto bez mozga, onda ga je nemoguće iskustveno opisani i objasniti.

Njegove poruke, a ima ih dve, nedvosmislene su: fakultetski obrazovani građani ove zemlje su opasni po državu i narod. Ako su oni opasni, to znači da su oni bez visokih škola časni i ispravni. Obrazovanje je, dakle, nepoželjno.

Pitam se kako će predsednik da reši ovaj nastali problem, možda će da ukine fakultete?

Druga poruka je upućena sugrađanima bez visokokog obrazovanja: ovi sa diplomama i fakultetom vas omalovažavaju, oni su vaši neprijatelji. Šta osećaš prema nekom u kome vidiš neprijatelja? Osećaš mržnju. Nije ti ništa uradio niti ima tu nameru, ali ga ti mrziš zato što je, u ovom slučaju, obrazovaniji od tebe. Dakle, razlozima kojih je već krcat jaz između onih koji ga slede i onih koji to ne rade, predsednik je upravo dodao još jedan i time uvećao postojeću više nego dovoljno veliku podeljenost. Zašto to radi? Zašto mu smeta prožimanje i razmena mišljenja? Znam da znate odgovor.

Predsednik nije pisao ovaj tekst da bi pomogao ministru svoje Vlade i odanom saradniku Nebojši Stefanoviću da se odbrani od optužbi akademske javnosti da je plagirao doktorat, kako je cela ova stvar sa autorskim teklstom predstavljena, već da bi pomogao sebi. Da bi čvršće stegao svoje glasače i rezervisao njihove glasove na prolećnim izborima. Prema nedavno objavljenim rezultatima istraživanja javnog mnjenja koje je Biro za duštvena istraživanja sproveo krajem aprila i nakon majskih praznika na reprezentativnom uzorku, samo 7,7 posto članova Srpske napredne stranke ima visoko obrazovanje, a većina njihovih glasača su građani nižeg i srednjeg obrazovanja. Predsednik je njima pisao. Zato je ocrnio stručnjake, da bi se dodvorio onima koji to nisu a koji glasaju za njega.

Šta će da se desi ako ih je pogrešno procenio, ako je potcenio njihov zdrav razum? Šta ako oni odbiju da glasaju za nekog ko im laska ne bi li ih pridobio, a ne zato što zaista lepo misli o njima?

Videćemo.

Reči i dela bez mozga su česta pojava, moglo bi se reći – uobičajena. Naučila sam se da me ne potresaju, da ih ignorišem. Biće da sad pišem o njima zato što sam juče čula da je maturant jedne osnovne škole na Zvezdari u Beogradu rekao razrednoj „šta će meni škola, ja ću kod Vučića“. Kad se ona pobunila i navela nekoliko argumenata u korist znanja, odgovorio je „niste u toku, ovo je novo doba“. Nekoliko prisutnih je počelo da tapše. Dečaku, ne razrednoj.

Šta bi Aleksandar Vučić rekao na sve ovo?