U napadu trojice bombaša-samoubica na aerodromu "Ataturk" u Istanbulu ubijene su 44 osobe, a 239 je ranjeno
Tri naoružana napadača su počeli da pucaju izvan i unutar terminala aerodroma Ataturk u Istanbulu u utorak 28. juna u 9:50 uveče po lokalnom vremenu i razneli sebe nakon što je policija pucala na njih. Poginule su najmanje 44 osobe, a 147 je ranjeno. Ima mnogo teško ranjenih, pa ima pretpostavki da bi broj žrtava mogao da se popne do 50.
Snimak na društvenim medijima prikazuje kako jedan od napadača trči u sali za prijem putnika, dok ljudi oko njeg beže, očito pogođen pada na pod i ispušta kalašnjikov koji odleće nekoliko metara, a zatim aktivira eksploziv kojim se raznosi. Preživeli putnici opisuju jednog napadača obučenog u crno, s pištoljem u jakni, čije je lice bilo maskirano, kako se nervozno osvrće da vidi da li neko pokušava da ga zaustavi, i odlazi niz aerodromske stepenice. Sva tri napadača su ubijena.
Među žrtvama većina su turski državljani, ali ima i stranaca, zasad nije poznato iz kojih zemalja. Srpski odbojkaši bezbedni na turskom aerodromu.
Turska policija, koja je pucala da bi neutralisala osumnjičene, veruje da iza napada stoji Islamska država.
Nijedna grupa nije preuzela odgovornost za napad. Rojters citira američkog zvaničnika koji se bavi kontraterorizmom, koji zapaža da je Islamska država, mada je nedavno otpočela napade u Turskoj, retko je preuzimala odgovornost za napade, jer Turska ostaje jedan od glavnih koridora za njene borce koji putuju od Evrope do Sirije i Iraka.
Na erodromu Ataturk,
11. najprometnijem aerodromu u svetu i trećem najprometnijih aerodroma Europe, preko koga je u 2015. godini putovalo
više od 62 miliona putnikaprošle godine postoji razvijen sistem za kontrolu putnika, rendgen kontrolni punkt na ulaznom terminalu i kontrolni punkt za vozila na ulazu u aerodromsku zonu. Dva bombaša su se raznela na međunarodnom terminalu, a treći je bio na obližnjem parkingu. Sva trojica su aktivirala prsluke sa eksplozivom.
U sličnom terorističkom napadu na aerodrom u Briselu ranije ove godine, napadači su uspeli da uđu u terminal pre nego što su aktivirali eksploziv. Na aerodromu u Istanbulu, prva bezbednosna provera je van terminala – ali i pored toga, ljudi koji čekaju da uđe na aerodrom su bili ranjiva meta.
Više od 200 osoba, uključujući i mnogo dece, ubijeno je i na stotine ranjeo u bombaškim napadima na dve prometne komercijalne oblasti u glavnom gradu Iraka, Bagdadu, u nedelju 3. jula, pred kraj islamskog svetog meseca Ramazana, kada su ulice ispunjen mladim ljudima i njihovim porodicama nakon zalaska sunca.
Napad u Bagdadu koji je usledio nakon bitke za Faludžu pokazuje da se militanti Islamske države, istisnuta u jednoj oblasti, pojavljuju u drugoj. Velika većina žrtava je u sradala u prvoj eksploziji, kada kamion prepun eksploziva ekpodirao u okrugu Karada u ce ntralnom delu Bagdada, pretežno šiitskom susedstvu, javlja Al džazira 7 jula
2016
7. jun, Istanbul: Auto bomba ubila sedam policajaca i četiri civila. Tvrdi se da su napad izvršile kurdske militantne grupe.
19 marta, Istanbul: Samoubistvo bombom, poginulo četvoro ljudi u trgovačkoj ulici.
13. mart, Ankara: Auto bomba ubija 34 osobe. Vlasti optužile kurdske militantne grupe.
17. februar, Ankara: 29 poginulo u napadu na vojnim autobusima. Vlasti optužile kurdske militantne grupe.
12. januar, Istanbul: 11 Nemaca ubio sirijski bombaš u turističkom području.
2015
23. decembar, Istanbul: Bomba ubila jednu osobu na aerodromu Sabiha Gokćen Istanbulu. Vlasti optužile kurdske militantne grupe.
10. oktobar, Ankara: Više od 100 poginulih u mirovnom mitingu ispred železničke stanice. Vlasti optužile kurdske militantne grupe.
20. jul, Suruk, u blizini sirijske granice: 34 poginula od bombe u kurdskom gradu.
***
Tokom racija u utorak 30. juna na 16 raznih lokacija u Istanbulu, uhapšeno je 16 osoba, uključujući tri stranca u čijim su stanovima u Istanbulu tokom premetačine pronađeni „digitalni podaci“ i „dokumenti povezani sa kriminalnom organizacijom“.
Zapadni mediji, pozivajući se na neimenovane izvore, javljali su da su teroristički napad na aerodromu Ataturk u Istanbulu realizovali građani Rusije (u nekim vestima zapadnih medija se oni karakterišu kao ljudi „ruske nacionalnosti“ ili „ruskojezične osobe“), Kirgistana i Uzbekistana. Međutim, ministarstvo spoljnih poslova Kirgistan saopšata da su izveštaji o učešću njihovih građana u terorističkom napadu u Istanbulu – prevremene.
Turski mediji, među kojima i list Jeni Safak, objavljuju da postoji tzv čečenski trag u terorističkom napadu koji se dogodio u večernjim satima 28. juna u Istanbulu. Neposredni organizator napada, kako veruje policija, je Ahmed Čatajev, koji je prethodno bio u kriminalnoj organizaciji “ Emirata Kavkaz „, koji je prema ruskoj TV RT, (V: Кому террорист, кому беженец: что известно о главном подозреваемом в терактах в Стамбуле, RT 1. 7. 2016.)
posle smrti Doku Umarova, pristupio Islamskoj državi.
Istanbul airport attack: Turkey says bombers were from Russia and central Asia, britanski list Gardijan, 1. 7. izveštava da je Ahmed Čatajev, od strane američkog Trezora ( US Treasury Department), kao komandir bataljona Jarmuk, čečenske frakcije u ID. Čatajev se smatra odgovornim za regrutovanje i trening ruskojezičnih militanata u ID i da je stavljen na američku antiterorističku listu 2015, a i da ga traži i ruska vlada, ali da turske vlasti nisu potvrdile da je Čatajev deo istrage o napadu na aerodrom Atataurk.
Prema pisanju nemačkog sajta Deutsche Welle, tokom drugog čečenskog rata, Ahmed Čatajev, čiji je nadimak Jednoruki, uhapšen je pod sumnjom da je pripadnik nezakonitih oružanih formacija, ali je uspeo da izbegne zatvor i 2001. godine napustio Čečeniju, a godine 2003., njemu je dodeljen izbeglički status u Austriji.
Prema radiju Deutsche Welle, na koji se poziva RT, jedan od argumenata za davanje azila je izjava samog Čatajeva da je navodno mučen u pritvoru, tako da je morala da mu se amputira desna ruku. Međutim, prema drugim izvorima, koje pominje RT, on je izgubio ruku, jer ranjen u borbi sa ruskim oružanim snagama.
Sud je osudio Čatajeva za čečenski terorizam i učešće u oružanim bandama i naredio njegovo hapšenje u odsustvu, a informacije o Čatajevu su postavljene u bazi podataka Interpola. Međutim, prema nekim izvorima DW, on je bio tražen od 2003. pod sumnjom da daje podršku militantima u Severnom Kavkazu.
U proleće 2008. Čatajev je uhapšen u švedskom gradu Treleborg i više od godinu dana proveo u zatvoru u Švedskoj pošto su u njegovom automobilu pronađeni automatska puška kalašnjikov, municija i eksploziv.
U 2010. Čatajev bio zatočen i u Ukrajini, ali nije izručen Rusiji, prema RT, između ostalog i zbog pritiska organizacije za ljudska prava Amnesti International.
U isto vreme, Evropski sud za ljudska prava (ECHR) je pozvao ukrajinske vlasti da ne izruče Rusiji Ahmeda Čatajeva, nosioca statusa izbeglice, koji je pod zaštitom međunarodnih konvencija.
U maju 2011. godine, Čatajev je ponovo uhapšen, ovaj put na granici Bugarske i Turske, ali do njegovog izručenja ponovo nije došlo zbog toga što je imao status izbeglice.
U septembru 2012. godine, gruzijske vlasti pritvorile su Čatajeva tokom racije, u kojoj su kod njega pronađene dve ručne bombe, pa je optužen za ilegalno posedovanje oružja. Zahtev za izručenje Moskvi je i ovaj put odbijen.
Nakon toga, prema pisanju nemačkog DW, bio je u Turskoj, gde je, prema ruskim snagama bezbednosti, bio na čelu grupacije povezane sa „Islamskom državom.“
U oktobru 2015. Ahmed Čatajev je dospeo na listu UN-a povezanih lica sa terorističkim organizacijama.
RIA Novosti, pozivajući se na izvor u strukturama vlasti Rusije, prenosi da se Čatajev 13 godina tiho kretao širom sveta uz znanje vlasti nekoliko zemalja, koje su prema tumačenju izvora, to dozvoljavale da bi napakostile Rusiji.
Turski mediji, pozivajući se na izvore u policiji, takođe su izvestili da je jedan od izvršilaca terorističkog akta i ruski državljanin čečenskog porekla Osman Vadinam, koji je stigao u Tursku iz Rake u Siriji. Istanbul airport attack: Turkey says bombers were from Russia and central Asia, Gardijan, 1. 7. izveštava da je Osman Vadinov, Čečen iz Dagestana, koji je navodno ušao u Tursku s ruskim pasošem pre mesec dana, a da je tuska policija saopštila da je najmanje jednom 2015. ušao u Tursku iz sirijskog grada Raka, koji je pod kontrolom ID, te da se sumnja da ima veze sa džihadističkim ćelijama u Turskoj.
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve