Božićna poslanica SPC

IRINEJ

po milosti Božjoj

Pravoslavni Arhiepiskop pećki, Mitropolit beogradsko-karlovački i Patrijarh srpski, sa svim Arhijerejima Srpske Pravoslavne Crkve –sveštenstvu, monaštvu i svim sinovima i kćerima naše svete Crkve: blagodat, milost i mir od Boga Oca, i Gospoda našega Isusa Hrista, i Duha Svetoga, uz radosni božićni pozdrav:

MIR BOŽJI – HRISTOS SE RODI!

„Pevajte Gospodu, blagosiljajte ime Njegovo,

Javljajte iz dana u dan spasenje Njegovo!

Kazujte po narodima slavu Njegovu,

Po svim plemenima čudesa Njegova!“

(Ps. 96, 2 – 3)

Ovim rečima, braćo i sestre u Hristu Gospodu i draga naša deco duhovna, poziva nas sveti car David na današnji praznik i praznično slavlje koje nam je Sâm Gospod pripremio Svojim Rođenjem od Presvete Djeve Marije u pećini vitlejemskoj. Gle, pre dve hiljade godinâ Presveta Djeva Marija dođe u Vitlejem judejski sa pravednim Josifom popisa radi. Ali, popis Josifov među braćom svojom i u rodu svome poslužio je domostroju spasenja i ispunjenju proroštva proroka Miheja, koji Duhom Svetim prorokovaše ovim rečima: „A ti, Vitlejeme Efrato, ako i jesi najmanji među hiljadama Judinim, iz tebe će mi izići Onaj koji će biti Gospodar u Izrailju, kojemu su izlasci od iskoni, od večnih vremena“ (Mih. 5, 2).

Na današnji dan se ispunilo ovo proroštvo. Jer, gle, Presveta Djeva rodi u Vitlejemu Judinom Onoga „kojemu su izlasci od iskoni, od večnih vremena“, Boga Reč (Logosa) Koji se na čudesan način ovaploti od Presvete Djeve Marije i rodi u Gradu Davidovu. Gledajući to, do tada neviđeno čudo, anđeli na nebesima zadrhtaše, nebo zvezdom na Istoku i zemlja pećinom u Vitlejemu to propratiše! A mi, kako reče car David, pevajmo danas Gospodu Bogu našem, blagosiljajmo Ime Njegovo, uvek i neprestano svima oko nas objavljujmo Spasenje Njegovo, svim narodima koji su sa nama i oko nas kazujmo slavu Njegovu i predivna čudesa Njegova, slavu Njegovu sa kojom se ne može uporediti nikakva slava ovoga sveta, i predivna čudesa Njegova koja oko ljudsko ne vide i um ljudski ne može objasniti!

Rođenje Gospoda Isusa Hrista jeste istorijski događaj koji je istovremeno obradovao i nebo i zemlju, ali i mnoge u Izrailju i Rimskoj Imperiji uznemirio. Anđeli i pastiri slave ga u Vitlejemu; mudraci sa Istoka, prateći zvezdu vodilju, putuju ka Jerusalimu, a Irod i sav Jerusalim uplašiše se kada čuše od mudracâ pitanje: „Gde je car judejski koji se rodi?“ (Mt. 2, 2). Zemlja i nebo obradovaše se Spasitelju svome, a Irod i sav Jerusalim uplašiše se pravednog Sudije svog. Bog Reč (Logos) – Drugo Lice Presvete Trojice, predvečni Sin Božji – ovaploćuje se i rađa u vremenu kao Bogočovek Isus Hristos kako bi spasao čoveka, sliku Svoju! To je suština i smisao ovog istorijskog događaja i praznika. Ali, on u sebi nosi i jednu drugu poruku, poruku koja se odnosi na čoveka, odnosno poruku o veličini, uzvišenosti i naznačenju čoveka, poruku o tome zbog čega se, evo, Sâm Bog smirava rađajući se u pećini vitlejemskoj. Sa druge strane, ovaj praznik nam svedoči i o bezgraničnoj ljubavi Božjoj prema čoveku i svetu. Bog, braćo i sestre i draga deco duhovna, nikada ne ostavlja i ne odbacuje čoveka, ikonu Svoju, niti ovaj svet, koji je premudro stvorio, ostavlja bez milosti i dobrote Svoje. Uvek ga drži na dlanu Svome jer je Svedržitelj, obnavlja ga i spasava jer je Spasitelj. To je najveća i najuzvišenija poruka, ne samo ovog božićnjeg praznika nego i svih spasonosnih praznika Gospodnjih.

Već u Starom Zavetu govori veliki i sveti prorok Isaija o rođenju Emanuila, odnosno Onoga čije ime znači s nama je Bog. „Eto, Devojka će zatrudneti, i rodiće Sina, i nadenuće mu ime Emanuil“ (Is. 7, 14), govori prorok i, gle, kao da je i sâm svedok toga čudesnoga Događaja, dodaje: „Jer nam se rodi Dete, Sin nam se dade, kojemu je vlast na ramenu, i ime će mu biti: Divni, Savetnik, Bog silni, Otac večni, Knez mira“ (Is. 9, 6). Rođenje svakog deteta je sâmo po sebi velika radost, a kolika tek radost treba da nas obuzme i ispuni zbog Rođenja Bogomladenca Emanuila, Isusa Hrista, Koji je, uistinu, Divan, Bog silni i Knez mira! Znajući to, draga deco duhovna, radujemo se i veselimo danas, kao što su se radovali i veselili anđeli na nebesima i pastiri u Vitlejemu pevajući: „Slava na visinama Bogu, i na zemlji mir, među ljudima dobra volja“ (Lk. 2, 14), jer je s nama Bog!

Danas, više nego ikad, potrebni su mir na zemlji i dobra volja među ljudima i narodima! Mir na zemlji i dobra volja među ljudima večiti je vapaj neba i zemlje. Kakav mir, kakva volja i među kakvim ljudima? – upitaće neko. Jevanđelski odgovaramo: božićni, božanski Mir, Koji nam se rodi u Vitlejemu judejskom – Novorođeni Bogomladenac Isus Hristos. On Sâm jeste Mir Božji među nama. Prepoznajmo Ga, prihvatimo Ga i neka On postane i naš Mir u nemiru ovoga sveta! Dobra volja među ljudima mora biti rezultat tog božanskog Mira. Ovoliki nedostatak dobre volje u svetu, pa i među nama hrišćanima, pokazatelj je odsustva Mira Božjeg među nama. Da bismo imali mir među sobom, prvo uspostavimo lični mir sa Bogom svojim, Bogom našim! Pomirimo se sa Njim kroz pokajanje, kroz petrovski vapaj: „Gospode, pomagaj! Izgibosmo!“ Onda ćemo lako – kao deca Božja, kao Narod Božji, kao braća i sestre – uspostaviti i dobru volju i mir među sobom.

Šta vidimo u savremenom svetu? Vidimo da su se ljudi i narodi veoma udaljili od Boga. Ali ne samo od Boga već i međusobno, jer to jedno sa drugim ide. Vidimo da svespasavajuće Ime Božje i Samoga Boga mnogi više psuju negoli što Ga slave i prizivaju u pomoć. Vidimo da se najveći greh, greh ubijanja čoveka i čitavih ljudskih zajednica, svakodnevno vrši, i to, često, u ime Božje. To je za normalan um i razum nepojmljivo. Pitamo se: zar je moguće da neko sa imenom Božjim na usnama ubija nevinu decu, žene, zarobljenike i prognanike? U ime kojeg i kakvog Boga to čini? U ime koje i kakve religije to čini? Zbog ovakve psevdoreligijske izopačenosti imamo ovoliko nemira i strahova u svetu, koji nisu ništa drugo do li plodovi aktivne bezbožnosti psevdovernikâ. Braćo i sestre i draga deco duhovna, pozivamo vas u ime Boga, u ime Novorođenoga Hrista Gospoda, da čuvamo sebe i svoj narod od svepagubnog bogohuljenja i grehova koji vapiju do nebesâ. Ako je Gospod došao da spase svakoga čoveka, obnovi mu stvaralačko naznačenje i dâ mu život večni, kako onda da se iko drzne da čoveku oduzme božanski dar života, bilo u majčinoj utrobi bilo ovde na Zemlji?

Bez istinskog i životnog mira sa Bogom svojim nemoguć je mir sa braćom svojom, nemoguća je i dobra volja među ljudima i narodima. Znajući to, braćo i sestre i draga deco duhovna, pozivamo vas da se izmirimo sa Bogom svojim. Zavapimo Mu u pokajanju kao onaj izgubljeni, bludni sin u jevanđelskoj priči, a On će nas raširenih ruku primiti!

Umesto dobre volje i ljubavi među ljudima i narodima svedoci smo planetarne ekspanzije egoizma, surevnjivosti, antagonizama i nadgornjavanja – poroka koji izazivaju zabrinutost, strah i zebnju za budućnost ovoga sveta. Uputimo molitvu Bogomladencu Hristu da onima koji danas vode svoje narode, pa i čitav ovaj svet, podari mudrost i dobrotu, ljubav i smirenost, kako bi ovaj svet izveli iz najdublje moralne i egzistencijalne krize!

U ovoj prazničnoj radosti pozdravljamo sve vas, našu duhovnu decu i svetosavsku braću i sestre širom sveta, u otadžbini i rasejanju. Pozdravljamo vas i pozivamo vas: pomirimo se sa Bogom i međusobno i budimo deca Božja i Narod Božji! Razvijmo i pokažimo dobru volju međusobno i prema svim ljudima oko nas! Kroz tu dobru volju među ljudima budimo svetlost svetu i so zemlji! Živimo sveto i čestito i ispunimo zavet otaca kojim su nas zavetovali za Carstvo nebesko!

Posebno pozdravljamo našu braću i sestre na našem mučeničkom Kosovu i Metohiji, u našoj duhovnoj kolevci. Molimo se Bogomladencu Hristu da ih duhovno i božanski, kao proroka Danila i svete mladiće u Vavilonu, ohrabri i učvrsti u opredeljenju da budu i ostanu verni zavetu naših svetih predaka. Apelujemo na sve prognane i izbegle sa ove naše svete srpske zemlje, kao i sve prognane i izbegle sa svojih vekovnih ognjišta, iz Dalmacije, Like, Slavonije, Baranje, sa Banije i Korduna, kao i iz raznih krajeva Bosne i Hercegovine, da učine sve što do njih stoji da se vrate na svoja vekovna ognjišta, da ih obnove, unaprede i sačuvaju za pokoljenja koja će doći.

Greh je, međutim, pomenuti nevoljnike, stradalnike i prognanike srpskog roda, a ne setiti se svih nevoljnika, stradalnika i prognanika iz drugih naroda i zemalja, ma koje vere oni bili, a naročito naše braće i sestara na Bliskom i Srednjem Istoku, u Ukrajini i u Africi, posebno u ove svete i blage dane kada proslavljamo Rođenje najvećega Stradalnika i Prognanika u istoriji, Bogočoveka Isusa Hrista, Pobednika nad zlom, smrću i satanom. Sećajmo ih se molitveno i pomozimo im delatno kad možemo i koliko možemo!

Nezavisno od toga gde živimo i radimo, u otadžbini ili rasejanju, draga deco duhovna, mi smo jedan, hrišćanski, pravoslavni i svetosavski narod koji su Božić i božićnji etos na poseban i jedinstven način oblikovali. Božić je u srcima našim, u dušama našim. Slaveći Božić u radosti i miru sa svim i svakim, učili smo se svetosti življenja i strahu Božjem. Pozdravom Mir Božji – Hristos se rodi i otpozdravom Vaistinu se rodi mi smo formirani kao narod mira Božjeg i dobre volje. To je naš veliki duhovni kapital. Umnožavajmo ga kroz pravilno i sveto slavljenje ovog velikog praznika! Božić nas je vaspitavao u svemu onome što je sveto, čestito i milome Bogu pristupačno. Znajući to, još jedamput vas pozivamo: čuvajmo jedinstvo vere i Crkve svetosavske i svetinju ovog božićnjeg praznika kao zenicu oka svoga! Ne dozvolimo nikome da nas deli po bilo kom osnovu! Srpska Pravoslavna Crkva bila je, jeste i biće garant našeg duhovnog i narodnog jedinstva! U to ime pozdravljamo vas radosnim božićnim pozdravom:

Mir Božji – Hristos se rodi!

Vaistinu se rodi!

Blagoslovena nova 2016. godina!

Dano u Patrijaršiji srpskoj u Beogradu, o Božiću 2015. godine.

Vikarni episkop stobijski DAVID

( Božićna poslanica Srpske pravoslavne crkve

Sajt SPC, 5. Januar 2016)