Masakr u Kaliforniji i džihad u Americi

U San Bernandinu u Kaliforniji Sajed Faruk (Sayed Rizwan Farook) njegova supruga Tašfin Malik (27), u sredu 3. decembra ujutru ostavili su svoju šestomesečnu ćerčicu kod bake – i potom ubili 14 osoba a ranili 21 osobu na prijemu organizovanom za zaposlene u Centru za javno zdravlje u San Bernandinu u Kaliforniji.

Po prvim izveštajima Faruk je izašao s prijema ljutit posle svađe na, koja je prema jednom svedoku ticala islamskog ekstremizma, odnosno zbog izjave jednog od njegovih kolega o „inherentnoj opasnosti od islama“…

Los Anđeles tajms, u tekstu ‘Where’s Syed?’: How the San Bernardino shooting unfolded, međutim, prenosi podsećanja zaposlehih u toj ustanovi da je u početku za njih to bio samo još jedan dan tokom koga će biti zaglavljeni u konferencijskoj sali, još jedan sastanak obavezan za celokupno osoblje po oderdbi vlasti u okrugu, koja je tražila da se zdravstveni inspektor okupe najmanje dva puta godišnje na dan govora i permanentnog obrazovanja. Jedan od kolega, Patrik Bakari pitao je Sajeda Faruka, koji je sedeo za stolom sam: „Spreman da se dosađuješ?“ To je uvek bila njihova šala. «Spreman sam», odgovorio je Sajed. Sala se napunila, supervizor je ustao da im poželi dobrodošlicu, a u nekom trenutku posle prvog sata, Farook je ustao i napustio svoje mesto za stolom, ostavivši jaknu na zadnjoj strani svoje stolice.

«Gde je Sajed», pitao je neko…

Sajed se uskoro vratio sa suprugom – oboje su bili obučeni u crno taktičko sa džepovima u kojima mogu da stanu mnogo šaržera s municijom i naoružani s dva pištolja i dve vojničke puške. Na skupu na kome je bilo 75 do 80 zaposlenih su ispalili 65 do 75 metaka, promenivši četiri šaržera. Nakon tih ubistava odvezli su se crnim vozilom, ali ih je policija pronašla i ubila nekoliko kilometara daleko od mesta napada, ispalivši na njih oko 350 metaka.

Sudeći po izjavama policijskih zvaničnika, kada je policija počela da ih juri, Faruk i Tašfin Malik su otvorili vatru, kao da su prošli vojnu obuku. U njihovom automobilu nađena je i ručno napravljena eksplozivna naprava od tri povezane ručno napravljene bombe, povezana s uređajem za daljinsku upravljanje koji iz nekih razloga nisu aktivirali.

Kad je pretresena kuća u dobrom kraju koju su Sajed Faruk i Tašfin Malik iznajmili i u njoj živeli, u šteku na tavanici, nađeno je dvanaest ručno napravljenih bombi, 2.000 metaka kalibra 9-milimetara za pištolj, 2.500 metaka za vojničku pušku kalibra .223 što je, po medijskim tumačenjima, dovoljno municije da se pobije stotine ljudi, mada advokati Farukove porodice tvrde da to nije neuobičajena količina municije za one koji drže oružje u kući. Policija saopštava i da je pronašla i stotine komponenata od kojih je moguće napraviti još eksplozivnih naprava.

Hard disk iz njihovog kompjutera je bio uklonjen i policija je tražila sudski nalog da od provajdera dobije podatke o njihovoj aktivnosti na internetu. Nekoliko slomljenih telefona je nađeno u obližnoj kanti za smeće.

Faruk je rođen u SAD. Njegov otac je vozač kamiona, a majka službenica. Njihov brak se raspao, jer je bio ispunjen sukobima (jedan od sinova je navodno u jednoj dramatičnoj svađu odbranio majku od nasilnog oca).

Njujork tajms piše da su Farukovi roditelji rođeni u Pakistanu, da on ima dve sestre i brata Sajeda Rahila Faruka, koji se upisao u američku mornaricu 2003 i služio tri godine na nosaču aviona Enterprise pre nego što je napustio mornaričku službu 2007. Policija je sada pretresala i bratovljevu kuću.

Farukov otac, koji se takođe zove Sajed Faruk, bio je alkoholičar, verovatno nasilan, spreman da tuče ženu i decu, pa je Farukova majka Rafija Faruk prošla kroz niz procedura radi razvoda koje su počele 2006. a završile se 2015.

Faruk stariji je naterao familiju da se iseli iz kuće 2006, ali je nastavio da maltretira ženu, što stoji u sudskim papirima. „Moj muž je mentalno bolestan, on uzima lekove, a u isto vreme je alkoholičar “ izjavljuje Farukova majka.

Izgleda da je familija kuburila s finansijama. Njihova kuća u Riversajdu koju su roditelji kupili 2000. je prevedena na ime Rafije Faruk, bila je u ranim fazama prinudne prodaje pre nego što gospođa Faruk otplatila dospele kredita u 2011. godini.

Njihov sused priča da je stariji Faruk, koji je radio s njim kao vozač kamiona do 2003, ponekad dolazio kod njega bez poziva i tražio novac na pozajmicu: “ ‘Mogu li dobiti 10 dolara da kupim cigarete?“

Jednom je Farukov otac je pitao komšuju gde bi mogao da kupi kozu, ali želeo je da kupi bremenitu kozu tvrdeći da je jareći fetus – specijalitet. Komšija mu je pomogao kad se koza obliznila. Jedno jare su pojeli, a drugo je raslo s kokoškama u dvorištu i komšije su ga čule kako bleji…

CNN prenosi izjavu Sajedovog oca nekom italijanskom listu da je njegov sin bio simpatizer Islamske države i da je bio jako ljut kada je prvi put video oružje u rukama svog sina: „Naljui sam se i povikao: ‘Za 45 godina u Sjedinjenim Američkim Državama, nikada nisam imao oružje.'“ Sin je slegao ramenima i odgovorio: «Tvoj gubitak'“…

Završivši fakultet u San Bernandinu, Faruk je pet godina radio kao neka vrsta sanitarnog inspektora s godišnjom platom od 49.000 dolara u lokalnom zavodu za zaštitu zdravlja.

Prema rečima njegovih rođaka ništa nije ukazivalo na to da je on spreman da počini užasan zločin.

Komšije Faruka opisuju kao mirnog čoveka, koji je voleo automobile, pa je neke i popravljao u svojoj garaži, ali da je ljude držao na distanci , pozdravljajući svakoga sa „selam“. Na društvenim mrežama Sajed se predstavljao kao čovek koji živi američki san, koji je i moderan i tradicionalan – voli i vintage kola, i putovanja, i religozne knjige, i živi religioznim životom.

Los Anđeles tajms citira jednog saogovornika koji priča da je Sajed jednom rekao kako ono što izdvaja njegovu ženu je što nosi niqab kojim pokriva najveći deo lica, čime pokazuje da je religiozna, što predstavlja hrabrost u zapadnom svetu i da nije otelotvorenje „savremene uloge žena danas, koje rade, i sve to…»

Faruk je redovno išao u džamiju.

TERORIZAM U PARU: Sajed Faruk i Tašfin Malik

List „Njujork Dejli“ preneo je izjavu Farukovog oca koji je sina opisao kao „posvećenog muslimana“, koji ujutru ode u džamiju, pa na posao, pa po povratku s posla opet ode u džamiju. Lokalni imam kaže da ga jedva pozbaje.

Faruk je putovao u Meku u Saudi Arabiji 2013. na hadž, a takođe i 2014. na devet dana, kada se negde blizu Meke navodno venčao Tašfin Malik, koju je upoznao preko interneta i doveo je u SAD na osnovu tzv. vize K-1, koja se izdaje za verenice.

Ona je zatražila američko državljanstvo u septembru 2014. i posle provere od strane FBI i departmana za unutrašnju bezbednost (Department of Homeland Security) dobila zelenu kartu.

Komšije tvrde da Tašfin Malik gotovo i nisu viđale. Nekakva svadbena svečanost je bila u džamiji. Zapšosleni tvrde da su Sajedu u nekoj prilici čestitali brak. Kad su se venčali u SAD Malik je bila u drugom stanju.

Tašfin Malik je inače rođena u Pakistanu. U Saudi Arabiju je došla sa 19 godina. Po jednom izvoru ona se pre pet godina se vratila u Pakistan da studira farmaciju. Advokati porodice Faruk su međutim tvrdili da ona nije farmaceut već samo domaćica. Pod naslovom FBI: San Bernardino shooters were radicalized ‘for quite some time’ CNN, 08.12.2015. prenosi izjavu neidentifikovanog izvora iz FBI o pretpostavci da su se Sajed Faruk i Tehlin Malik radikalizovli pre nego što su se venčali, ali da FBI ne zna kako.

U izveštaju iz grada Multan, oko 350 kilometara jugozapadno od Lahora u grad, CNN izveštava o kući pod katancem i lancem u kojoj je Taflin Malik živela sama do udaje u proleće 2014., koja je vlasništvo njenog oca, a u kojoj je izvršena racija pakistanske policije koja je zaplijenila knjige iz veronauke, audio CD sa tekstovima iz Kurana i razna dokumenta. CNN prenosi izjave sagovornika iz istraživački centra religije Međunarodne fondacije Al-Huda u Pakistanu da Taflin Malik nikada nije završila kurs Kur’ana te da je instruktoru u maju 2014. reda onkla a neće biti u stanju da završi kurs jer hoće da se uda.

Abdul Aziz, imam Crvene džamije u pakistanskoj prestonici Islamabada, je porekao da je sa Taflin Malik inao bilo kakvu vezu.

CNN prenosi izjave tri američka zvaničnika upoznata sa istragom da istražitelji misle da je Tašfin Malik na sam dan masakra na Facebook-u (na nalogu pod drugim imenom) postavila post u kome izažava zavet odanosti lideru ISIS Abu Bakr el Bagdadiju.

Pod naslovom Pakistani authorities probe shooter Tashfeen Malik’s possible ties to militants, Los Anđeles tajms, 4. 12. 2015. izveštava da pakistanska obaveštajna služba ispituje u pakistanskom Pendžabu (kolevci mnogi ekstremističkih organizacija) da li porodica Malik ima veze sa ekstremistima. Tašfin Malik je, kako piše Los Anđeles tajms, pripadala obrazovanoj, politički aktivnoj familiji iz mesta Karor Lal Esan I pakistanskom distriktu Layyah. Malik Ahmad Ali Aulak, jedan od rođaka oca je bio provincijski ministar 2008-13. ali da familija ima i neke „ekstremističke akreditive“ jer su, sudeći po izjavi jednog svedoka, neki njeni pripadnici učestvovali u sektaškim aktivnostima…

Los Anđeles tajms izveštava da Farukova putovanja u inostranstvo nisu upalila «crveno svetlo» kod američkih bezbednjaka, zato što on tamo nije boravio dugo, nije bio na primer tri meseca koje je mogao provesti i džihadističkom kampu…

Taj masakr u San Bernardinu je najteži oružani napad u SAD od 2012. godine, kada je 26 dece i odraslih ubijeno u napadu u Njutaunu u Konektikatu. Međutim, FBI koji je usmerio istragu ka utvrđivanju eventualnog terorističkog motiva u prvom danu nije našao direktne dokaze za to da je ovaj napad imao terorističku pozadinu – osim materijalnih znakova (bombe, municija) da je nešto planirao. Pod naslovom San Bernardino massacre probed as terrorism, FBI says, Los Anđeles tajms, 4. 12. 2015. izveštava da je predstavnik FBI saopštio da je Sajed Rizvan Faruk imao kontakte najmanje sa dve organizacije u inostranstvu – sa Nusra frontom u Siriji i sa organizacijom Šabab u Somaliji.

Vlasti su iz nekih razloga pustile medije u kuću u kojoj su živeli Sajedi i Malik, i novinari su nagrnuli unutra, slikali mesto gde je nađeno oružje, ali preturali po ormarima i ličnim stvarima, pokazivali brojanice, knjige, dečji krevetac sa stvarima čak i dečje fotografije, što je etički nedopustivo) a po nekim stručnjacima za bezbednos i nedopustivo ugrožavanje mesta na kome se vodi istraga, mesta zločina „(crime scene“)…

Bračni par koji je počinio ubistva nije bio pod prismotrom FBI, mada sada istraga nalazi da je Faruk bio u kontaktu sa bar jednim licem (ili sa više lica) koje je FBI pratio kao potencijalne teroriste.

Slučaj je pobudio pažnju američke političke javnosti i postao jedna od tema predsedničke kampanje, pogotovu nakon što je predsednik Obama oprezno rekao da je slučaj možda povezan s terorizmom, ali da američke vlasti do za sada ne znaju ništa o tome da li je Faruk radio po instrukcijama ili kao «usamljeni vuk».

Kao i u svim slučajevima ove vrste, ređaju se dijagnoze i spekulacije, pa se i pominje navodna potraga Islamske države u poslednjim godinama za osobama koje ničim ne privlače pažnju, za «spavačima» koji će se u određenokm momentu aktivirati.

Sajt CNN pod naslovom

Study: Unprecedented support for ISIS in the U.S. citira Studiju o ekstremizmu univerziteta Džordž Vašington u kojoj se sugeriše da je podrška Islamskoj državi u Americi dostigla do sada neviđen nivo – nekoliko hiljada simpatizera baziranih u SAD i više hapšenja u vezi sa terorizmom u 2015. u odnosu na bilo koju godinu od 9/11/2001.

U studiji o ekstremizmu univerziteta Džordž Vašington ISIS in America – from retweets to Rakka, George Washington University’s Program on Extremism, 2015. se inače konstatuje da FBI u 50 država SAD vodi 900 aktivnih istraga protiv simpatizera Islamske država u Iraku i Siriji (ISIS), da je oko 250 Amerikanaca putovalo, ili pokušalo da putuje u Siriju ili Irak, da bi se pridružili džihadistima:

Sedamdeset jedan pojedinac u SAD je optužen u vezi sa aktivnostima ISIS od marta 2014. Pedeset šest je uhapšeno samo u 2015, što je rekordan broj hapšenja u vezi sa terorizmom za bilo koju godinu od 9/11/2011.

Prosečna starost optuženih je 26 godina.

U pomenutoj studiji se naglašava da su 86 odsto optuženih muškarci, ali se posvećuje i značajna pažnja fenomenu povećane regrutacije žena od strane džihadista – s pozivom da budu žene džihadi ratnika i majke sledeće generacije.

U studiji su analizirani mnogi pojedinačni primeri, pa i slučaj jednog mladog obrazovanog bračnog para koji je odlučio da provede medeni mesec u Islamskoj državi i napisao oproštajna pisma familiji, ali je pre odlaska uhapšen – kada se ispostavila da su zapravo komunicirali s tajnim agentom FBI…

U obraćanju javnosti policijski zvaničnici inače apeluju da se Faruk i Tašfin Malik nikako ne porede s banditskim parom Boni i Klajd od kojih je u americi filmska inustrija napravila mit.

U izveštaju Programa o ekstremizmu Univerziteta Džordž Vašington ISIS in America – from retweets to Rakka se navodi da je da je identifikovano najmanje 300 hiljada Amerikanaca koji su aktivno podržavali ISIS na društvenim mrežama i širili propagandu u korist terorističkih grupa, a da je Tvitter-a za njih poželjan platforma.

Naročito velika pažnja se posvećuje pojedinačnim slučajevima koji, po toj studiji, predstavljaju ilustracije o tome kako društveni mediji igraju ključnu ulogu u interakciji istomišljenika, u radikalizaciji i za širenje propagande. Neki članovi ove onlajn zajednice na kraju naprave skok od tastature do ratnika…

Kao simbole za ličnu prezentaciju, ili kako bi rekli ljudi iz sajber prostora kao „avatare“, picons-e (personal icons) značajan broj američkih pristalica ID koristi crne zastave i zelene ptice, koje, navodno simbolički upućuju na islamističke tekstove po kojima duše umrlih ratnika žive u raju, u srcu zelene ptice. U srcima zelenih prtica – mučenici Bosne (In the Hearts of Green Birds: The Martyrs of Bosnia) ,je naslov jedne knjige anonimnog autora o ratu u Bosni, a «U stomaku zelene prtice» (In the Belly of the Green Bird Nil Rosen) govori o zapadanju Iraka u stanje građanskog rata posle američke invazije.

Autori studije zapažaju da se u komunikaciji često koristi Tviter kao platforma za širenje poruka, a na pametan račun se koriste slike i kombinuju simboli izrazito američkog ponosa – na primer simbol američke fudbalske (ragbi) lige NFL ili ragbi tima Detroitski lavovi (Detroit Lions) s popularni islamskim simbolima hrabrosti.

Sve više se koriste fotografije ubijenih džihadista u inostranstvu, ili onih koji su optuženi za terorizam, pa i Amerikanaca koji su uhapšeni pod sumnjom za učešće u domaćim terorističkim napadima.

Favoriti na američkoj ISIS sceni su slike, citati i linkovi na predavanja preminulog radikalnog sveštenika Anvar al Avlaki, kaže se u studiji.

Slike, citati i linkovi često vode ka predavanja preminulog radikalnog sveštenika Anvara al Avlakija su favoriti na američkoj ISIS sceni. Propaganda kombinuje izrazito američki ponos i popularni islamski simbol hrabrosti. Objavljuje se sve više fotografija Amerikanaca koji su uhapšeni za terorizam, optuženih ili ubijenih džihadista u inostranstvu, ili onih koji su bili odgovorni za terorističke napade u Americi.

Inspiracija za nasilni džihad ekstremizam nije novi fenomen u Americi, kaže se u studiji.

Još u 1980, mali broj američkih građana i stanovnika otputovalo je u Avganistan, da se pridruži mudžahedinima u bori protiv sovjetske invazije.

Tokom 1990-ih, postojali su razbacani klasteri američkih militanata koji su su uz podršku Al Kaide i drugih sunitskih ekstremističkih grupa učestvovali, ili želeli da učesvuju, u stranim konfliktima i (npr. Bosna i Čečenija). Jedan takav skup sa sedištem u Nju Džersiju izvršio je 1993. jedan od prvih napada na američkom tlu – bombaški napad na Svetski trgovinski centar.

Nakon napada 11. septembra 2001. godine, SAD su zauzele agresivniji stav u borbi protiv terorizma, što je rezultiralo otkrivanjem desetina pojedinaca i ćelija širom zemlje. Američki džihadisti 2000-ih i ranih 2010. deluju širom SAD, ali ta aktivnost značajno varira što se tiče njihovih profila, organizacione pripadnosti, i operativne sposobnosti.

Dok su neki imali duboke veze sa Al Kaidom i njenim filijalama, drugi nisu uspostavili nikakve operativne veze, nisu bili ništa više od simpatizera ideologije džihadista….

Američki džihadisti su angažovani u širokom spektru aktivnosti, počevši od pružanja logističke podrške za nekoliko stranih terorističkih organizacija (uglavnom Al Kaida i njene filijale), ali i za talibanae i za grupe kao što je Laškar-e-Taiba u Pakistanu, Džema Islamija u Indoneziji, itd. Nije sasvim retko ni učešće u stranim sukobima, posebno u Avganistanu, Iraku, Somaliji.

U nekoliko slučajeva ovi pojedinci su planirali napade na tlu SAD, ali vlasti su u nekim slučajevima osujetile većinu ovih ćelija, ali u drugim prilikama, američki militanti su uspeli, kao u slučajevima Litl Rok (2009), Fort Hud (2009), i Boston (2013)…

Između 2001. i 2013. godine, više od 200 američkih građana ili stalnih stanovnika su osuđeni za aktivnosti vezane za terorizam. Ovaj podatak jasno ukazuje da je mali, ali značajan broj američkih građana i stanovnika prigrlio džihad ideologiju i obavezao se da s vremena na vreme koristi nasilje, protiv kolega Amerikanaca, kaže se u studiji.

U poslednje četiri godine, međutim, džihadizam na Zapadu dobio je podsticaj izazvan događajima na tlu na Bliskog istoka.

Uspesi ISIS i drugih džihad grupa na terenu u Siriji, formiranje samoproglašenog kalifata delovalo je kao magnetni zov za mnoge mlade muslimane na zapadu, što je rezultiralo mobilizacijom bez presedana u maju 2015. godine. Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija procenjivao je da se više od 25.000 stranih boraca iz više od 100 zemalja pridružilu ISIS-u i druge džihad grupama u Siriji. Iako je nemoguće da se pribave precizni podaci veruje se da je oko 5.000 građana ili evropskih stanovnika postali preško u borce u Siriji i Iraku, a to je broj koji nadmašuje sve prethodne radikalne mobilizacije (za rat u Avganistanu, Bosni, Čečeniji, Iraku, Somaliji, i Maliju), kaže se u izveštaju Univerziteta Džordžtaun ISIS in America – from retweets to Rakka.

(Videti takođe: San Bernardino shooting live updates: Details about the dead emerge, and communities mourn LA times, 02.12.2015 )

( Authorities pick through suspects’ path: Marriage, baby and then bloodshedVašington post, 02.12.2015 )

( ‘I’ll take a bullet before you do’: Scenes from the San Bernardino shooting Vašington post, 02.12.2015 )

( Rampage killers led secret life, hiding plans and weaponsLA times, 02.12.2015)

( Couple Kept Tight Lid on Plans for San Bernardino ShootingNjujork tajms, 03. 12. 2015.

)