Novi Sad: Tragedija i posledice
Grci 5. jula glasali na referendumu o evropskom paketu - 61,3 odsto glasača glasalo "ne", 38,7 odsto glasalo "da" MMF: Grčki dug neodrživ Ciprasova nova ponuda; "Mental waterboarding u Briselu... Onda su ministri počeli da tvituju: "Agreement" (sporazum) ili kako je to rekao Donald Tusk: "'Greek-ment', a ne 'Grexit'"... Uprkos osećanju poniženja grčki parlament posle ponoći 15/16. 7. usvojio nametnuti briselski plan rezultatom 229 glasova "za", 64 glasa "protiv" i 6 uzdržana Koliko će koštati Grčku potencijalna trogodišnja suma od 96 milijardi dolara? ISTORIJA: Bankrot države
Triler u Briselu – pa sporazum?
Konkretno, Grčka mora da uradi sledeće:
1. Da nastavi da traži podršku od Međunarodnog monetarnog fonda, koji je zahtevao mere štednje za Grčku još od aranžmana u 2010. godini.
2. Da poveća prihode vlade proširenjem poreske osnovice, jer Grčka ima obimnu sivu ekonomiju i prikuplja 34 odsto BDP-a – manje od evropskog proseka 40,1 odsto BDP-a, prema podacima Eurostata.
3. Da usvoji promene penzionog sistema. U 2012. godini, Grčka je trošila 17,5 odsto BDP-a na penzije, više nego bilo koja druga zemlja evrozone. Irska, na primer troši 7,3 odsto BDP-a na penzije svake godine.
4. Da pruži uveravanja da je grčka nacionalna statistička agencija potpuno nezavisna tako da poverioci da su izveštaji o grčkoj ekonomiji i finansijskom sistemu tačni.
5. Da uspostavi mehanizam automatskog smanjenja javne potrošnje ako Grčka ne ispuni svoje budžetske ciljeve.
6. Da smanji troškove za rad sudova i pravosudnog sistema.
7. Da smanji birokratiju u nizu industrija, od farmaceutske do pekarske.
8. Da privatizuje operatora električne mreže u zemlji.
9. Da uskladi moć lokalnih sindikata i kolektivnog pregovaranja sa evropskim standardima.
10. Da uvede agresivniji nadzor nad bankarskim sistemom i lošim potrošačkim kreditima.
11. Da formira fond od 50 milijardi evra (56 milijardi dolara) od delimično privatizovane grčke javne imovine kao garant novih kredita.
12. Da smanji državnu potrošnju smanjenjem birokratije i modernizuje sistem.
13. Da se savetujte se sa svojim kreditorima – Međunarodnim monetarnim fondom, Evropskom centralnom bankom i zemljama evrozone prilikom promene zakona pre nego što se oni stave na uvid javnosti i dostave parlamentu.
14. Da preispita obaveze preuzete u februaru 2015. u okviru finansijske pomoći koju je tada dobila.
Pregovori 19 evropskih lidera-poverilaca s Grčkom o spasilačkom paketu čuju visinu izveštači sada lociraju na 86 milijardi evra (u periodu od tri godine – ranije je Grčka pominjala sumu od 53,5 milijardi evra za naredne tri godine), u ponedeljak 13. jula ujutru ušli su u 17. sat sa svim elementima trilera bez ishoda, da bi nešto kasnije belgijski ministar tvitovao samo jednu reč „agreement“ (sporazum). To je sporazum o tome da će biti postignut sporazum.
Ako grčki parlament za 48 časova donese odgovarajuće odluke koje proizilaze iz tog ugovora i ugovor prihvate parlamenti poverilaca i Evropski parlament, pregovori Grčke i evrogrupe o novom menorandumu o razumevanju će moći da počnu. U međuvremenu ECB bi trebalo da odobri Grčkoj zajam za premošćavanje kojim bi se finansirala otplata dospelih obaveza prema MMF-u i ECB.
„Vodili smo tešku bitku. Suočeni smo sa teškim odlukama. Preuzeli smo odgovornost za odluke da bi sprečili najekstremnije planove konzervativnih krugova u Evropi… Uspeli smo da restrukturiramo dug i obezbedimo srednjoročno finansiranje. Grčka će nastaviti borbu da bi mogla da se vrati rastu“, Izjavio je Aleksis Cipras posle maratonskih pregovora. Rekavši da ga očekuje teška borba u Atini, on je naglasio da je Grčka obezbedila restrukturiranje duga, srednjoročno finansiranje paketom vrednim 35 milijardi evra, te da je da je Grčka uspela da zaustavi finansijsko „gušenje“ i kolaps bankarskog sistema…
Gardijan ( Greek debt crisis: Tsipras resists key bailout measures after 15 hours of talks ) je nešto ranije izveštavao da su u toku sedamnaestosatnih pregovora u Briselu evropski lideri primenili mentalnu torturu ( „exercise in extensive mental waterboarding“) prema Ciprasu koji se prećutno odnosio prema većini zahteva napisana četiri stranice rezimea ministara finansija evrozone, ali se opire zahtevima kreditora na dve ključne tačke: zahtevu da u trogodišnji program spasavanja bude uključen Međunarodni monetarni fond (MMF) i kontroverznom nemačkom zahtevu da Grčka imovinu u vrednosti 50 milijardi poveri institucijama van Grčke, možda u Luksemburgu, da bi se formirao fond čiji bi prihodi od privatizacije služili kao kolaterala za sveže kredite i za servisiranje duga, ali Grci su tvrdili da nemaju toliku imovinu, a predlog su opisivali kao pokušaj da se Grčka pretvori u vazala evrozone ili protektorat. Sporazumom je predviđeno da taj garantni fond bude lociran u Grčkoj, ali da bude pod međunarodnom kontrolom. MMF će biti prisutan u Grčkoj, javlja CNN…
Od 86 miljardi evra novog zajma 37,5 milijardi treba da ode grčkim poveriocima, 26 milijardi ide za dokapitalizaciju banaka, 12,5 milijardi evra treba da bude namenjeno podsticanju privrednog rasta. Evrogrupa obećava da će u narednih 3-5 godina procenujući stanje uložiti napor da se za podsticanje razvoja obezbedi oko 35 milijardi evra
***
Grčko «oxi» Briselu
Na referendumu u Grčkoj 5. jula 61,34 odsto glasača glasalo „ne“, 38,66 % „da“ pokazuju rezultati 92,28 odsto prebrojanih glasova. Na referendum je izašlo 62,36 odsto birača.
Cipras je dobio podršku da odbaci plan štednje koji je Grčkoj nametala Trojka ( MMF, Evropska centralna banka i Evropska komisija)
(Rezultat referenduma možete videti na linku: Greek referendum results live on the following infographic )
( Nemački list Cajt o rezultatima referenduma javlja pod naslovom Ein lautes Nein aus Griechenland Glasno ne iz Grčke )
Grčka televizija izveštava da je Aleksis Cipras nakon jasnih nagoveštaja o pobedi opcije „oxi“/«ne» razgovarao telefonom s nekoliko evropskih lidera, a prvo s francuskim predsednikom Fransoa Olandom koji se u ponedeljak 6. juna u Parizi sastaje s nemačkom kancelarkom Angelom Merkel radi procene situacije. Ima nagoveštaja da su takođe kontakatirali Cipras i predsednik ECB Mario Dragi. Grčki ministar finasija Janis Varufakis izjavio je da Grčka ne želi nove pozajmice, već restrukturiranje duga, da su Grci poslali jasnu poruku – ‘ne’ novim merama štednje, ali ‘da’ stvarnim reformama“, da grčki narod želi da ima ulogu u EU te tea će grčka vlada s kreditorima konstruktivno pregovarati. Predsednik opozicione Nove demokratije koja je prihvatala evropski paket podneo je ostavku, javlja BBC.
I grčki ministar finansija Janis Varufakis koji se često sukobljavao s kreditorima, i postupke poverilaca u pregovorima s Grčkom nazvao terorizmom, podneo je posle referenduma ostavku, saopštivši da je svestan da neki partneri iz Evrogrupe žele njegovo odsustvo iz pregovora. Premijer Cipras je ocenio da je povlačenje Varufakisa potencijalno korisno za postizanje sporazuma s kreditorima.
Predreferendumske poruke
***
Grčkoj će se 5. jula održati referendum o nastavku mera štednje, na kojima insistiraju međunarodni kreditori. Takvu odluku najavio je u televizijskom obraćanju, premijer Aleksis Cipras koji je naglasio da će na referendumu 5. jula, građani morati da odluče da li da Grčka prihvati ponudu međunarodnih kreditora da nastavi politiku štednje. Negativan odgovor će značiti izlaz iz evrozone, mada je malo kome jasno kako se to tehnički izvodi, pošto nije najavljen prelazak grčke sa evra na drahmu.
Prema predlogu Ciprasa, grčki narod na referendumu treba da odluči glasanjem da li da prihvati nacrt sporazuma koji su 25. 6. 2015. Evrogrupi podnele Evropska komisija, Evropska centralna banka i Međunarodni monetarni fond od a koji se sastoji od dva dokumenta pod nazivom «Reforme za završetak tekućeg programa i šire» i drugi «Preliminarna analiza održivosti duga».
Iznenađujući Ciprasov poziv označio je najdramatičniji obrt u pet meseci dugim pregovorima između Grčke i njenih kreditora, a posle nedelju dana pregovora u Briselu.
Cipras je odbio predloge kreditora kao ucenu, pre odlaska u Atinu, gde se posle ponoći 26/27. jula pojavio na televiziji da objavi planove za referendum 5. jula.
Najnovija drama usledila je nakon nedelja telefonskih poziva, diskusija licem u lice i nekoliko rundi sastanaka između evropskih lidera. U poslednjem krugu, nemačka kancelarka Angela Merkel i francuski predsednik Fransoa Oland sastali su se sa Ciprasom na marginama samita EU da ga nagovore da prihvati ponudu da se atinske prazne kase popune do kraja novembra u zamenu za bolne reforme. Poverioci su postavljali uslove u dokumentu predatom Grčkoj u četvrtak 25. jula u kome je pisalo da Atina može dobiti 15,5 milijardi evra sredstava od EU i MMF-a u četiri rate do kraja novembra, uključujući 1,8 milijardi evra čim Grčki parlament odobrio plan.
Ali nakon nekoliko meseci neplodotvornog natezanja, strpljenje evropskih partnera u odnosu levičarsku vladu u Atini se istanjilo i evropski zvaničnici su rekli da je ostalo malo prostora za manevrisanje.
Cipras je rekao da su u toku pet meseci pregovora poverioci počeli da iznose neprihvatljive predloge i ultimatume, koje su nespojive sa principima Evropske unije. Prema njegovim rečima, zahtevi poverilaca doveli bi do gubitka suvereniteta zemlje, smanjenja plata, penzija, povećanja poreza.
„Mi ćemo odgovoriti, odgovoriti mirno i odlučno. Grčka je kolevka demokratije „, rekao je Cipras naglasivši da će prihvatiti svaku ishod volje grčkog naroda.
„Apsolutno sam siguran da će vaš odgovor učiniti čast našoj zemlji, to će biti signal za dostojanstvo celog sveta. U ovim kritičnim satima, moramo imati na umu da je Evropa – zajednički dom naših ljudi, da u Evropi nema domaćina i gostiju. Grčka će ostati sastavni deo Evrope i Evropa – sastavni deo Grčke, ali Evropa bez demokratije je Evropa bez identiteta i bez kompasa „- rekao je Cipras.
O odluci vlade su obavešteni nemačka kancelarka Angela Merkel, francuski predsednik Fransoa Oland i šefa Evropske centralne banke, Mario Dragi.
Cipras je najavio da će zvanično zatražiti od EU i kreditora da produže program za nekoliko dana, da bi grčki narod mogao slobodno i bez pritiska ili ucene da odluči kao što je predviđeno grčkim Ustavom i demokratskom tradicijom Evrope.
Ciprasova vlada predložila je paket mera u kojima se govori o oporezivanju luksuza i visokih prihoda, ali ne i o smanjenju penzija i plata što su zahtevali poverioci. Financial Times piše da grupa međunarodnih kreditora zahteva od Atine reformu penzijskog sistema i smanjenje troškova. Oni takođe smatraju da je neophodno da treba da se ukinu poreske olakšice na grčkim ostrvima. Pored toga, ne pokazuju razumevanje kad su u pitanju porezi na poslovanje, subvencionisanje poljoprivrednika i smanjivanje troškova odbrane.
Do 30. juna Grčka treba da plati 1,6 milijardi evra MMF-a kamata na kredite. Ako se to ne desi, zemlju čeka kreditni difolt koji sa velikom verovatnoćom će značiti izlazak Grčke iz evrozone. Grčka pregovora sa EU i MMF-a o izmirenju duga od više od 240 milijardi evra, sumi koja je formirana posle spasavanja Grčke od difolta u 2010. i 2012. godine, a plan poverilaca grčki premijer opisuje kao poniženje i osuđuje nepodnošljive mere štednje koje zahtevaju kreditori.
U govoru, premijer Cipras je rekao: „Ovi predlozi, koji jasno krše evropska pravila i osnovna prava na rad, jednakost i dostojanstva pokazuju da svrha nekih partnera i institucija nije bila održiv dogovor za sve strane, već moguće poniženje čitavog naroda. Ljudi moraju da odluče bez ikakvih ucene…“
U ranim jutarnjim satima u subotu 27. jula, u nekim delovima Atine su viđeni redovi do 10 ljudi pred automatima za podizanje gotovine.
Grčki parlament se sastaje u subotu u podne po lokalnom vremenu (0900 GMT) da odobri plan referenduma, neposredno pre nego što se ministri finansija evrozone sastanu u Briselu kako bi razgovarali o ponudu za pomoći Evropljana i MMF-a Grčkoj. Da bi prošao predlog vlade o referendumu potrebna je podrška 151 poslanika. Koalicija SIRIZA – Anel ima ukupno 162 poslanika – SIRIZA ima 149 poslanika, a Anel 13. Većina poslanika je podržala raspisivanje referenduma – „za“ je glasalo 179 od 300 poslanika.
U Ciprasovoj vladi su mnogi protiv reformi. Šef poslaničkog kluba Sirize, Nikos Filis rekao je da ultimatum mora biti odbačen. Ministar razvoja Panajotis Lafazanis iz levog krila Sirize takođe je pozvao Grke da glasaju protiv predloga poverilaca. „Odgovor grčkog naroda će biti odlučno – ne“ rekao je Lafazanis, posle sastanka kabineta. „Naši ljudi će reći ‘ne’, uveren je i državni ministar Nikos Papas. Slična mišljenja su se čula i kod desničarsko-populističkog koalicionog partnera Sirize.
Agencija Rojters izveštava da opozicione stranke, a naročito bivši konzervativni premijer Antonis Samaras, napadaju vladu, tvrdeći da je tvrdokorni stav Ciprasa doveo Grčku na kolena. kako javljaju agencije Tanjug i Beta glavna opoziciona stranka, konzervativna Nova demokratija ocenila je da radikalna levičarska vlada Grčke zastupa izlaz iz evrozone i Evropske unije.
„Cipras je doveo zemlju do apsolutne pat pozicije. Između neprihvatljivog sporazuma i napuštanja Evrope“, rekao je šef Nove demokratije Andonis Samaras.
Ultradesničarska Zlatna zora je jedina opoziciona stranka koja nije osudila odluku Vlade koju je Cipras saopštio posle ponoći na televiziji. On je rekao da su kreditori tražili od Vlade da usvoji predlog kojim bi na pleća grčkog naroda pao nov, neizdrživ teret, i pozvao građane da 5. jula na referendumu odgovore na ultimatum. ;
Međutim, zvaničnici grčke vlade insistiraju na tome da referendum neće biti o promeni valute, to jest o vraćanju sa evra na drahmu. Ministar odbrane, desničar Panos Kamenos – koalicioni partner Ciprasa, rekao je državnoj televiziji ERT da nema načina da Grčka napusti evro, s obzirom da u pravilima evrozone nije predviđen slučaj izbacivanja neke zemlje članice. Ministar odbrane Panos Kammenos je apelovao na građane da ostanu mirni tvrdeći da u bankarskim automatima ima dovoljno novca u danima kada su banke zatvorene. Agencije javljaju da Grci, aili i uprave pojedinih gradova i javne institucije povlače 1,5 milijardi evra dnevno.
Agencija Rojters podseća da ovo nije prvi put da je Grčka flertuje sa referendumom u poslednjih nekoliko godina. Bivši premijer Jorgos Papandreu zatražio je referendum u 2011. godini nastojeći da nametne bolne rezove koje su zahtevali kreditora, ali je svrgnut tokom pregovora i njegove administracija zamenjena je vladom tehnokrata.
Odgovor Brisela: program pomoći Grčkoj će biti okončan 30 juna
Kome Grčka duguje – izvor BBC
Ministri finansija evrozone odbacili su produženje programa pomoći Grčkoj na sastanku u Briselu, nekoliko sati pošto je grčki premijer Aleksis Cipras saopštio da će 5. jula održati referendum o ponudama kreditora.
„Nemamo osnova za dalje pregovore“, rekao je nemački ministar finansija Volfgang Šojble prenosi agencija
Rojters. „Jasno je da mi nikada ne možemo isključiti iznenađenja sa Grčkom, tako da uvek može biti nade. Ali niko od mojih kolega sa kojima sam već govorio ne vidi nikakve mogućnosti za ono što sada možemo da uradimo,“ rekao je on.
Šef Evrogrupe Jerun Dijselblum je posle vanrednog zasedanja saveta ministara finansija zemalja evrozone izjavio, da je Grčka unilateralno prekinula pregovore i da će program pomoći Grčkoj biti okončan 30 juna, a da je na Evropskoj centralnoj banci da odluči da li će nastaviti da obezbeđuje tekuću likvidnost grčkog bankarskog sistema.
Ministri finansija evrozone odbacili su produženje programa pomoći Grčkoj na sastanku u Briselu, nekoliko sati pošto je grčki premijer Aleksis Cipras saopštio da će 5. jula održati referendum o ponudama kreditora. Šef Evrogrupe Jerun Dijselblum je posle vanrednog zasedanja saveta ministara finansija zemalja evrozone izjavio, da je Grčka unilateralno prekinula pregovore i da će program pomoći Grčkoj biti okončan 30 juna, a da je na Evropskoj centralnoj banci da odluči da li će nastaviti da obezbeđuje tekuću likvidnost grčkog bankarskog sistema.
Ministar finansija Grčke Janis Varufakis je na to saopštio da Grčka ne prihvata saopštenje Evrogrupe jer na njen sastanak nije ni pozvana, mada su grčki ministar finansija i grčki premijer tražili odlaganje odluke Atine o ponuđenom paketu spasa na par nedelja, kako bi ona bila usklađena sa rezultatima referenduma.
Varufakis je najavio da će od Evropske unije tražiti da vrati 1,9 milijardi evra na ime grčkih državnih obveznica koje su u posedu Evropske centralne banke, kako bi Atina platila dug MMF-u.
Varufakis je istakao da grčke banke moraju da ostanu otvorene tokom prelaznog perioda dok ne bude doneta odluka o paketu pomoći kreditora i da je uloga Centralne banke da to obezbedi.
Vlade evro zone će morati da odluče da li žele da zahtevaju punu otplatu svojih kredita, koristeći ono što se zove cross-default klauzula koje omogućavaju drugim kreditorima da traže da se dugovi vrate.
Zvaničnici Evro zona su ranije rekli da je malo verovatno da bi to uraditi, tako da finansijska situacija u Grčkoj ne postane još teža, ali odluka je na kraju politička, zaključuje agencija Rojters.
„Drugo pitanje je ko su ljudi kojima ćemo verovati, s kojima radimo, koji će da sprovedu taj program“, rekao je Dijselblum, što po tekstu pod naslovom For Eurozone, a Day of Dueling Agendas on Greek Debt u Njujork tajmsu, sugeriše da su grčki poverioci bili zainteresovani samo za rad sa novom vladom u Atini.
Grčka vlada je Eurogrupi dva sata pre ponoći 9/10. jula predala svoj predlog programa reformi u zamenu za paket pomoći ekonomskog razvoja u iznosu od 35 milijardu evra iz mehanizma Evropske stabilnost (EMS) i finansiranje duga u roku od tri godine, što prema analizi BBC (V: Greece debt crisis: Eurozone receives economic reform plan) znači da Cipras koji je pristao na reformske rezove traži oko 53,5 milijardi kao deo novog paketa spasavanja i restrukturiranja ogromnog tereta dugova, što je veća suma od one koja je figurirala tokom pregovora pre referenduma.
Prema tom dokumentu, Atina najavljuje smanjenje nekih od troškova, povećanja poreza, ukidanje naknada i drugih. Ovaj plan reforme uključuje primarni budžetski suficit u narednih Atina nudi da podigne PDV na hotelske usluge i hranu 13 odsto, da smanjeni PDV za ostrva ostane do kraja 2016. godine, sa izuzetkom najbogatijih turističkih destinacija. “
Grčka vlada takođe predlaže da se poveća porez na dobit od 26 odsto do 28 odsto i da poveća PDV na luksuznu robu od 10 odsto do 13 odsto. PDV na prerađenu hranu, usluge u restoranima i transportu se očekuje da će porasti sa 13 odsto na 23 odsto.
Atina takođe nudi da zamrzne minimalne penziju nivo u nominalnom iznosu do 2021. i da smanji u naredne dve godine izdatke za odbranu za 100 miliona u 2015. i 200 miliona evra u 2016.. Do kraja 2015. godine grčka vlada namerava da raspiše tender za privatizaciju luke Pirej i Solun, kao i železničkih kompanija Trainosei Rosco.
U petak 10 jula grčki parlament glasa. ECB, EU i MMF-a razgovaraju o predlozima na tehničkom nivou; u subotu 11. jula ministri finansija evrozone u Briselu razgovaraju o planovima; u nedelju 12 jula sastaju se lideri Eurogrupe, a zatim sledi samit svih 28 članica Evropske unije. U ponedeljak 20. jula dospeva 3 milijarde evra potraživanja od Grčke do Evropske centralne banke…
Svetski finansijski sistem preživeo do sada 250 puta da neka od država bankrotira, a čak 68 puta su države prestale da plaćaju svojim građanima: Poljska u istoriji bankrotirala tri puta, Nemačka čak osam
Dužnička kriza u Evropi i bauk da će neke članice evro zone bankrotirati sasvim su uobičajena pojava iz istorijske perspektive. Poljska je bankrotirala do sada tri puta, a Nemačka osam u poslednjih osam stoleća, piše poljski list Djenjik Gazeta pravna. List prenosi iz analize istorije privreda 66 zemalja Evrope i sveta na koje otpada 90% svetskog bruto domaćeg proizvoda da je svetski finansijski sistem preživeo do sada 250 puta da neka od država bankrotira, a čak 68 puta su države prestale da plaćaju svojim građanima.
U Evropi države nisu bile u stanju da izmiruju svoje obaveze 73 puta, a najproblematičniji dužnik bila je Grčka, koja je od sticanja nezavisnost 1829. godine pola vremena provela u stanju platežne nesposobnosti i restrukturalizacije dugova.
Najčešće je u Evropi bankrotirala Španija – od 1467. godine bankrotirala je ukupno 13 puta u 18. i 19. veku.
Iz te analize istorije zaduživanja država i bankrotstva, koju su izradili američki ekonomisti Kenet Rogof sa Harvarda i Karmen Rajnhart sa Univerziteta u Merilendu, recimo Rusija izlazi kao disciplinovani dužnik, jer je bankrotirala svega pet puta, ali rekorder je jer je dugovala najduže.
Dugovi carevine koju je nova revolucionarna vlast odbila da prizna 1917. godine regulisani su tek sedam decenija kasnije bilateralnim sporazumima.
Poljska nije bila u stanju da izmiri svoje obaveze tri puta u istoriji a čitavu trećinu vremena od obnavljanja nezavisnosti 1918. godine provela je u platežnoj nesposobnosti.
Češće od Poljske dugove nisu mogle da izmire Francuska i Nemačka a u Francuskoj je u drugoj polovini 18. veka preovladala čak teza da su dužničke krize i odbijanje da se dugovi vrate korisni jednom u 100 godina, da vraćaju ravnotežu svetskom finansijskom sistemu, te da ni nema potrebe da se pokuša reprogramiranje dugova.
Analiza američkih ekonomista upozorila je da dužničke krize ne izbijaju samo tokom svetskih ili regionalnih sukoba ili u vreme ekonomske krize, već da obavezne prate tranziciju i prelazak privrede jedne zemlje u razvijenu.
Poslanik poljske antiklerikalne partije Pokret Palikota Marek Poznanjski povodom dužničke krize u evro zoni u šali je podsetio da Španija još uvek Poljskoj duguje desetine miliona evra koje je španski kralj Filip II u 16. veku pozajmio od supruge poljskog kralja Zigmunta Starog Bone.
Pošto je Boni do njene smrti vratio svega 10% od pozajmljenih 430.000 zlatnih dukata, kada se uzme u obzir današnja cena zlata, dug bez kaznenih kamata iznosi prema proračunu Poznanjskog 58 miliona evra.
(Izvor: Poljska u istoriji bankrotirala tri puta, Nemačka čak osam, Euractiv 01.08.2012.Daša Pavlović )
Australija
1931–32.
Austrija
1920–22.
1932–33.
1934.
1938.
1940–52.
1945.
Belgija
1934.
Francuska
1934.
Nemačka
1922–23.
1932–53.
1948.
Grčka
1932.
1932–64.
1934.
1941–44.
Italija
1920.
1924.
1926.
1934.
1944.
1940-1946.
Japan
1942–52.
1945–47.
1946–52.
Novi Zeland
1933.
Španija
1936–1939.
SAD
1933.
Velika Britanija
1934.
Pariski klub država poverilaca odobrio je sredinom novembra 2001. godini tadašnjoj SR Jugoslaviji otpis 66 odsto od 4,562 milijarde dolara, koliko je država dugovala grupi najbogatijih zemalja, što je nešto više od tri milijarde dolara.
Na početku 2001. ukupni dug prema stranim poveriocima iznosio je 12,2 milijarde dolara, a oko 90 odsto dospeo je za naplatu. Zemlja je dobila 22 godine za otplatu preostalih 1,8 milijarde dolara duga prema ovoj grupi zemalja, uz poček od šest godina.
Londonski klub poverilaca, u kome su komercijalne banke, 1. jula 2004. godine otpisao je Srbiji 62 odsto duga. Ukupna obaveza države sa 2,7 milijardi dolara smanjena je na milijardu i 80 miliona dolara. Kamatna stopa za vraćanje preostalih 38 odsto duga u prvih pet godina bila je 3,75 odsto, a od šeste do dvadesete godine iznosi 6,75 odsto.
( Nemačka je tri puta bankrotirala u 20. veku (A. Mikavica, Politika, 03.07.2015.) )
S nemačke strane čula se ljutnja, koju u svom lični stavu za Deutsche Welle iznosi Bernt Rigert:
«Grčka bi trebalo da ostane u Evropskoj uniji i evrozoni, Grci su neizostavni deo Evrope. Ali grčka vlada je prošle noći, najavom referenduma, definitivno prokockala ostanak u monetarnoj uniji, smatra Bernd Rigert.
Statue der griechischen Philosophen Sokrates und Platon
Grčka vlada je očigledno zaokupljena samoubilačkim mislima. Radikalno levičraski premijer Aleksis Cipras, koji se poslednjih dana u Briselu podlo samo pravio da pregovara, sada svom narodu preporučuje da na referendumu odbaci kompromis ponuđen od strane Međunarodnog monetarnog fonda, Evropske centralne banke i Evropske komisije. Od ovoliko drskosti i od ovolike količine neprimerenih izjava grčkog premijera, čovek prosto zanemi.
Evropljani su zanemarili sopstvena pravila i načela samo da bi haotičnoj grupi u Atini dali prostora i vremena da Grčku na kraju ipak zadrže u evrozoni. Pristali su na to da još jednom ubace novac u bure bez dna, sve u nadi da će Grci već jednom prionuti provođenju toliko potrebnih reformi. Izgleda da je sve to bilo uzalud.
Grčka vlada od finansijera, usput ih vređajući, traži dodatno finansiranje zemlje do sledeće nedelje, do 5. jula, kada bi trebalo da se održi referendum i još hitnih kredita od Evropske centralne bankekako bi do tada mogle da opstanu i banke. Sve to Grčka hoće bez dodatnih uslova. Ovakva drska ucena, i to posle danonoćnih pregovora i traženja rešenja, je nezapamćena u istoriji Evropske unije. Ostale članice eurozone, a ni Bundestag, na tako nešto jednostavno ne mogu da pristanu.
Sledi bankrot i posle izvesnog vremena, neminovno – izlazak iz evrozone.
Kako god da se okrene, omča oko grčkog vrata se steže. Oni to i sami osećaju, jure na bankomate kako bi izvukli poslednji novac s računa. Evropski partneri, zaista više ne mogu da pomognu nekome ko ne želi da mu se pomogne. Grke treba pustiti da odu, ako to žele.
Britanski premijer David Cameron je potpuno u pravu kada kaže da bi tako možda bilo bolje. Cipras zemlju vodi u ponor, baš kao u pravoj grčkoj tragediji, u kojoj na kraju junak umire. I za garante će ovaj neregulisani izlazak iz zajedničke valute biti skup, mnogi krediti će otići u nepovrat. Grčka će kao članica Evropske unije i dalje biti zavisna od humanitarne pomoći. Uprkos tome i teška srca kažem: Sad je dosta! Izlazak Grčke iz evrozone je neminovan…»
| 2008. | Grčka je postala epicentar krize u Evropi nakon sloma Volstrita i krize na globalnim finansijskim tržištima i još uvek oporavlja |
| Oktobar 2009. | Upaljen alarm koji ukazuje na problematičnost grčkih finansija |
| Decembar 2009. | Kreditne rejting agencije snizile ocenu Grčke s procenom da neće biti sposobna da otplaćuje dugove |
| Maj 2010. | Evropa i Grčka postigl sporazum o paket za spasavanje teškom 146 milijardi dolara, pod uslovom da se sprovedu mere štednje. Neki ekonomisti ocenjjuju da bi zahtevani rezovi mogli ubiti pacijenta. |
| Oktobar 2011. | Banke se složile da izgube 50 odsto u odnosu na nominalne vrednosti grčkog duga. |
| Januar 2015. | Grčki birači izabrali Sirizu, koja se protivi politici štednje, Aleksis Cipras postaje premijer. |
| Juni 2015. | Grčka odlaže niz isplata duga do kraja meseca. |
| 30. juni 2015. u 22:00 | Istekao rok za otplatu tranše od 1,6 milijardi dolara MMF-u. Grčke vlasti su odbile da plate tranšu za kredit MMF-u, i zatražile još 2 godine za reprogram duga, odnosno novi program spasavanja iz mehanizma evropske stabilnosti, koji bi pokrio finansijske potrebe zemlje za naredne dve godine. |
Članice evrozone su bezuspešno pokušale da spreče Međunarodni monetarni fond (MMF) da objavi tmurnu analizu o teretu grčkog duga, koju levičarska vlada u Atini vidi kao argument koji opravdava njenu odluku da ne prihvati paket pomoći stranih kreditora ukoliko on ne podrazumeva otpis duga.(V: Greece PM: ‘IMF backs our decision’ over austerity BBC 3. jun)
U analizi MMF-a se ( GREECE – Preliminary draft debt sustainability analysis IMF, 16. jun 2015.) kaže se da će grčke potrebe za dodatnim finansiranjem od oktobra 2015. do decembra 2018. iznositi oko 52 milijarde evra.
Malo je verovatno da će Grčka biti u stanju da zatvori svoje finansijske rupe na tržištu u skladu sa održivošću duga, kaže se u analizi MMF.(V: GREECE – Preliminary draft debt sustainability analysis IMF, 16. jun 2015.)
Objavljivanje dokumenta MMF-a „Analiza o održivosti grčkog duga“ je, međutim, izazvalo razmirice između zvaničnog Brisela i vodećeg međunarodnog kreditora, koje već mesecima tinjaju iza zatvorenih vrata, ocenjuje britanska agencija.
***
Između 1978. i 1989, 19 zemalja nije uspelo da otplati dospeli kredit MMF-u. Sa izuzetkom Sudana i Somalije, sve te zemlje su radile sa MMF-om na čišćenju svojih balansa. Jedina zemlja koja u nedavnoj prošlosti nije uspela da sanira stanje je Zimbabe, kaže se u analzi MMF-a Nine Key Questions on Greece
.
Malo je verovatno da će neplaćanje 1,55 milijardi evra MMF da izazove bankrot po komercijalnim obveznicama Grčke. Dug Grčke privatnim kreditorima je samo oko 39 milijardi evra (posle velikih otpisa u 2012) – 13 odsto od ukupnog duga. Prošle godine Grčka je emitovala nove obveznice na tri godine i pet godina, ali, kako piše Financial Times, uslovi ovih obevznica su takve da je cross default moguć samo u slučaju docnje po obavezama u istoj kategoriji, to jest u komercijalnim obveznicama.
Međutim neplaćanje duga MMF-u najvećem kreditoru Grčke – Evropskoj finansijskoj stabilnosti (EFSF, finansijskoj pomoći evrozone dodeljene Atini) daje pravo pravo da zahteva prevremenu otplatu. Prema RBC Capital Markets, Grčka u tom slučaju mora da EFSF vrati skoro 142 milijarde evra. Klaus Regling je potvrdio u junu da EFSF razmatra takvu opciju u slučaju grčkog bankrota prema MMF-u, ali analitičari veruju da je malo verovatno da će antikrizni fond evrozone zahtevati prevremenu otplatu (koju Atina neće biti u stanju da izvši).
( Podrobnije u listu
RBK)
Grčke banke zatvorene nedelju dana
Evropska centralna banka će morati da odluči da li može da nastavi da podržava likvidnost grčkog bankarski sistema (ELA) sledeće nedelje, ako grčka vlada ne plati dospele obaveze MMF-u.
Agencija Rojters prenosi da su zvaničnici ranije davali signale da će Evropska centralna banka nastaviti da podržava grčke banke sve dok ima dovoljno kolaterala. Međutim, bez podrazumevanih dogovora o finansiranju-radi-reforme, vrednost grčkih kolaterala bi mogla dramatično da pada, što može da vodi ka prekidu linije podrške ECB.
Evropska centralna banka može da izabere da sačeka sa povlačenjem svoje podrške do 20. jula, kada Grčka mora da otkupi dospele obveznice ukupne vrednosti 3,5 milijardi evra koje drži ECB.
Ako Grčka ne vrati ono što duguje tada, a malo je verovatno da za to nađe novac bez evrozone podrške, ECB bi bilo teško da nastavi sa pružanjem podrške grčkim bankama.
Bez podrške ECB, grčki bankarski sektor će verovatno propasti i Grčka će morati da uvede kapitalnu kontrolu (ograničenje bankarskih isplata) ili neku paralelnu valutu u obliku nekog kreditnog instrumenta kojim bi pokušala da pokrije domaće obaveze vlade, što bi postalo neka paralelna valuta u odnosu na evro koja bi mogla bi da postane nova grčki valuta.
BBC međutiom 28. jula objavljuje pretpostavku da će ECB obustaviti servisiranje likvidnosti grčkih banaka, te da bi Grčka mogla da progalsi dan zatvorenih banaka, kako bi sprečila širenje panike.
Grčki list Katimerini objavljuje pretpostavku da će ECB obustaviti servisiranje likvidnosti grčkih banaka, te da bi Grčka mogla da proglasi dan zatvorenih banaka, kako bi sprečila širenje panike.
List citira analitičare, koji upozoravaju da vlada neće imati izbora nego da nastavi sa nametanjem restrikcija kapitalnih tokova (kontrole kapitala), po modelu Kipra, ako ECB ne nastavi podržava likvidnost grčkih banaka. Grčki funkcioneri, su u pregovorima sa ECB pretili da neće uvoditi nikakva kapitalna ugraničenja.
To se iapk desilo u nedelju 28. juna. Premijer Grčke Aleksis Cipras saopštio je da će banke u Grčkoj jedno vreme biti zatvorene i optužio evropske partnere i Evropsku centralnu banku da vrše pritisak na Grčku.
Pre toga, grčki Savet za finansijsku stabilnost predložio je da banke u Grčkoj ostanu zatvorene narednih šest radnih dana, a da od utorka 30. juna iz bankomata može da se podigne maksimalno 60 evra dnevno, a da u ponedeljak 29. juna budu zatvoreni i bankomati.
Limit od 60 evra odnosio bi se na vlasnike kartica grčkih banaka, dok bi maksimalno ograničenje za vlasnike stranih kartica određivale njihove banke.
BBC (Greek debt crisis: Banks to remain shut all week ) javlja da je ta odluka usledila posle odluke ECB da neće povećati vanredno finansiranje likvidnosti banaka u Grčkoj iz svog 89 milijardi evra teškog Mehanizma za vanredno finansiranje likvidnosti (Emergency Liquidity Assistance (ELA) ).
U skladu sa zakonom, isplata penzija izuzeta je od ograničenja bankarskih transakcija.
Odluka neće uticati na elektronske transakcije u zemlji, to jest, moći će da se obavljaju sve transakcije putem kreditne ili debitne kartice i drugim elektronskim sredstvima plaćanja (web bankarsstvo, telefonsko bankarstvo). Pripaid kartice mo mogu da se koriste do limita koji je postojao pre početka «bankarskog praznika» od 28. juna do 6. jula.
Limit od 60 evra po kartici dnevno na bankomatu odgovara sumi 1.800 evra mesečno. Strani turisti će moći da redovno podižu gotovinu na bankomatima sa svojim karticama, ukoliko je ona izdata u inostranstvu, piše list Katimerini u (u tekstu Τι προβλέπει η ΠΝΠ για την τραπεζική αργία – Τι θα ισχύσει για μισθούς, κάρτες και αναλήψεις (pdf) )
Katimerini je u subotu 27. juna pisao da nametanje kapitalnih ograničenja može da se sprovede na preporuku Banke Grčke i odluke vlasti kroz izdavanje Uredbe predsednika. Međutim, ukoliko bi vlada odbila da donese takvu odluku optužujući Eurosistem ili Boga da ne ispunjavaju svoju ulogu, banke bi bile otvorene dok ne budu iscrpljene poslednje rezerve likvidnosti ili uopšte ne bi otvarale vrata za klijente iz bezbednosnih razloga. U četiri velike banke u nedelju su bili zakazani krizni sastanci korporativnih organa (izvršnih odbora, komiteta za krizni menadžment itd) da bi se procenila situacija i nove podaci, dok dominira zabrinutost oko toga da li će one biti u stanju da normalno funkcionišu bez nasilnu intervencije ili podrške ECB. List konstatuje da je najava premijera u petak u ponoć izazvala iznenađenje i veliku zabrinutost u upravama banaka, koje nisu imale relevantne informacije neophodne da sistem bude spreman za povećano povlačenje novca.
Dopunjeno 29. juna
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
